Prokopije iz Cezareje - Rodio se krajem V ili početkom VI veka, u palestinskoj Cezareji (lučki grad u istočnom Sredozemlju). Karijeru je započeo kao advokat, a 527. postaje pravni savetnik- sekretar, vizantijskog vojkovođe Velizara koga prati u prvom persijskom ratu (527.-531.) i vandalskom ratu u Africi (533.-534.). Tu ostaje uz vojskovođu Solomona do 536., kada prelazi u Velizarov štab u Italiji. Zajedno se vraćaju u Italiju 540. Sa njim opet odlazi na ratište 541. protiv Persije. Od 542. živi stalno u Carigradu. Umro je kako se obično uzima 565. godine.

Najstarije i najznačijnije Prokopijevo delo je De bellis u osam knjiga, gde govori o ratovima koje je vodio Justinijan. Prve dve knjige obrađuju persijski ( Bellum Persicum) , treća i četvrta vandalski (Bellum Vandalicum) , pet – sedma gotski (Bellum Gothicum), a osma knjiga je dopuna prethodnih.Prvih sedam knjiga objavljuje krajem 550. ili na početak 551., a osma 553.

Istorija Justinijanovih ratova prikazana je na veoma širokoj osnovi jer je sam Prokopije imao tačna obaveštenja jer je bio član Velizarevog štaba. Pro konačnom redogovanju svojih zapisa uspešno se koristio pored svoga znanja, i iskustvom svojih antičkih prethodnika.Kao rezultat je proizišlo jedno učeno, trezveno, zanimljivodelo o Justinijanovom vremenu.Ovo delo je najbogatiji i najpouzdaniji vizantijski dokument svoga doba. U uvodu svoje Istorije napominje da neće biti pristrasan, i zaista se pridržavao toga.Uspeo je u osnovi da pruži pouzdan prikaz dramatičnih zbivanja.

U okviru opisivanja ratnih operacija u Italiji Prokopije se osvrće i na događaje u Podunavlju o Slovenima.Izveštaji o njima su obično kratki.Daje skicu pojedinih upada, i to onih najvećih, ali samo toliko koliko da bi se dobila potpuna slika događaja u evropskom delu Vizantije.

Međutim, Prokopije nam pruža relativno najbogatiju zbirku vesti o podunavskim Slovenima VI veka; sva obaveštenja dobio je od zarobljenih Slovena, romejskih stratega i drugih vojnih lica.

Završavajući Istoriju ratova, Prokopije je sastavio i jedan spis, tajnu dopunu pod nazivom Historia Arcana (Tajna istorija) gde govori o svemu onome što nije smeo reći u istoriji ratova, o postupcima cara Justinijana i njegovih najbliživ saradniak.To je prava hronika skandala, dramatičan dokument koji govori o Prokopijevom razočaranju, ogorčenosti i kao čoveka i kao građanina.Koliko u Tajnoj istoriji ima istine, pokazuju i kasnija dela i spisi drugih pisaca , ne samo iz Vizantije nego i iz latinskog zapada.Delo je sastavljeno oko 550. g.U ovom delu se osvrće i na upade Slovena, što upotpunjuje podatke iz Istorije ratova.Tajna istorija je uticala na mnoge kasnije pisce, naročito na Kinama.

Prokopije 554. objavljuje spis De Aedificiis u kome nabraja sve ono što je izgrađeno za Justinijanovo vreme.Uzdiže Justinijana ali se primećuje da njegov stil, kao i ono što je napisao izveštačeno, hladno.Pri sastavljanju ovg dela pred sobom je imao zvanične dokumente tako da je zagarantovan visok stepen verodostojnosti geografsko-toponomastičkih podataka. Za nas je bitna 4 knjiga gde opisuje izgradnju u Iliriku.Mnogo duguje antičkoj literaturi jer se njen stil provlači koroz njegova dela.

U svome skepticizmu, dolazi do raznih teorija o uzrocima istorijskih zbivanja koje naziva „ koprenama kojima ljudi prekrivaju svoja neznanja“ . Prokopije kao čovek je zanimljiv, složen kao ličnost, sujeveran je , a teološke diskusije smatra jalovim. U Istoriji ratova , kao i u Tajnoj istoriji, pokazuje se kao dobar poznavalac ljudi.Prokopijevo delo , posmatrano u celini, predstavlja zanimljivo, zrelo delo a takođe i jedan pouzdan istorijski dokument.

Izvor: Wikipedia

obožavam prokuplje 

prokopije je bio slihtara