Gojaznost kao epidemija

Moguće je da vam se već smučilo što se toliko mnogo piše o gojaznosti kao o problemu. Verovatno vas u tom slučaju neće obradovati to što će se o gojaznosti pisati sve više - jer postaje sve veći problem, i to u mnogim zemljama. Statistike o porastu gojaznosti su zastrašujuće i definitivno nisu nešto što bi trebalo zanemariti.

Za početak, definicija pregojenosti: medicinski gledano (ovde estetiku uopšte ne razmatramo, već samo zdravlje), pregojene su osobe sa indeksom telesne mase od 30 i više (indeks telesne mase dobija se tako što telesnu težinu izraženu u kilogramima podelite kvadratom visine izraženim u centimetrima). Statistike pokazuju da je u Nemačkoj, Grčkoj, Finskoj, Slovačkoj i Češkoj 67% muškaraca pregojeno (to je oko 200 miliona ljudi). Što se dama tiče, u Italiji ih je 33% pregojeno, u Grčkoj 38%...

U statistikama najviše zastrašuje to što je pregojeno sve više mladih osoba, čak i dece. U Evropi 400.000 dece svake godine dospeva na listu pregojaznih. Pokazalo se da deca koja su sa četiri-pet godina debela skoro sigurno kao tinejdžeri obole od dijabetesa tipa 2 (definitivno više ne važi "debelo dete je zdravo dete"!), dok tridesete dočekaju kao teški bolesnici.

Otkud ovoliko gojaznih osoba? Odgovor je jednostavan - previše hrane, premalo kretanja. Da budemo precizniji: sve je više "sedećih" poslova (na kojima ste često prinuđeni da budete i prekovremeno), a hrane, naročito one od koje se lako ugojite, ima u izobilju. Nakon zamornog posla nije vam do kretanja, nego iznervirano pojedete nešto i...

Nekada je situacija bila drugačija: problem je bio kako doći do dovoljno hrane i trošilo se mnogo energije da se do nje dođe. Danas je veći problem odupreti se prepunim rafovima u prodavnici, jer tu ni genetske predispozicije ne pomažu. Tačno je da je neko skloniji gojenju, ali u principu, genetika na gojenje utiče 30 posto, dok preostalih 70 posto utiču okruženje i navike. Drugim rečima, ako su nekome svi u porodici bucmasti, to delom zaista potiče od nasledne sklonosti, ali mnogo više od loših prehrambenih navika.

U Americi loše prehrambene navike, kako statistike pokazuju, počinju još u kolevci, jer mnogi već na cuclu bebu "hrane" gaziranim sokovima. Bebe se, takođe, prilično rano odvikavaju od majčinog mleka, a kao zamena se daju čak i kobasice i slična teška hrana. Italijani su izračunali da njihovu državu komplikacije i zdravstveni problemi nastali zbog pregojaznog stanovništva godišnje staju 22,8 milijardi evra (to je nešto manji iznos nego za sva ostala bolnička lečenja). Plus, sve više invalidskih penzija ide pregojenima, jer se odnedavno prevelika telesna težina smatra zdravstvenim hendikepom.

Kad sve to uzmete u obzir, verovatno vas više ne čudi to što se o gojaznosti i o načinima da se smrša toliko mnogo priča i piše. Svakako da to ne znači da gojazne osobe treba na bilo koji način da budu diskriminisane, ali drastično prevelika telesna težina jeste zdravstveni problem i kao takav ga treba tretirati.