Misterija nađenih skeleta u Ulici Crvene armije u Zaječaru nije razrešena više od šesnaest godina

Spavaća soba "s pogledom" na kosture

Sve je u ovoj ulici počelo davno. Na kosti je prvi naišao Svetozar Milosavljević kada je 1961. godine počeo da gradi kuću. Od tada su stanari otkopali više od 400 kostura. Dakiću su nudili upotrebnu dozvolu zajedno sa svim kosturima, ali on je odbio

Dragan Dakić, zajedno sa svojim prijateljem Miletom Ilijićem, u svom dvorištu u Ulici Crvene armije, otkopao je 30 kostura, ali od nadležnih institucija, ni posle 16 godina, nije dobio odgovor otkud tolike kosti pokojnika na prostoru od dva i po ara.

- Prekopao sam samo dve trećine placa - priča Dakić.- U etapama sam otkopavao i napunio džakove ljudskim kostima ali to, izgleda, nikoga ne zanima. Tamo, iza kuće, još nisam ništa dirao. Prema ovome što sam do sada video, verovatno ih ima još dvadesetak, a otkuda su tu, kao da niko neće ili ne zna da kaže. Prema nekim mojim nezvaničnim saznanjima, moguće je da je reč o srednjovekovnoj nekropoli iz 12. veka koja se prostirala na oko dva hektara i na kojoj se nalazi više od 4.000 grobova. To su mi rekli stručnjaci, arheolozi, koji su nezvanično pregledali nakit koji sam pronašao na jednom kosturu. Zvanično, niko nije dao odgovor, iako su ljudi iz Narodnog muzeja u Zaječaru, gotovo pre dve godine, uzeli jednu lobanju i navodno poslali na ekspertizu. Godinama sam tražio da mi se omogući da te kosti koje sam pronašao sahranim. Međutim, eno ih još uvek u džaku pod šupom.
Dakić kaže da je uz kosture pronalazio vrlo malo predmeta. Osim ogrlice koju je dao na ispitivanje, pronašao je i jedan ključ za vrata, koji ne mora da pripada vremenu u kome su pokojnici sahranjivani, jer su na placu koji je on kupio i ranije gradile kuće, tačnije još 1935. godine. Prema Dakićevim rečima, prilikom iskopavanja, ispod leđa pokojnika nalazio se samo komad daske. Pokojnici su sahranjivani sa licem prema istoku i prekrštenim rukama na grudima, što ukazuje na pravoslavne hrišćane. Neki od nađenih kostura ukazuju da su pokojnici bili preliveni krečom, a kosture je nalazio na različitim dubinama zbog nagiba zemljišta i to od 90 cm do 1,40 metara.

- Na osnovu pravilnog rasporeda grobova koji su kopani na po tridesetak centimetra jedan od drugog i udaljenosti redova od po dva metra, pada u vodu tvrdnja nadležnih da se radi o nekoj masovnoj grobnici iz Drugog svetskog rata - smatra Dakić - Prema mojim saznanjima baš ovde, uz ove grobove, nekada je prolazio Rimski put koji je vodio ka Romulijani kod Gamzigrada. Ali sve to treba da istraže stručnjaci, a ne ja. Moja želja je da se ova misterija već jednom razreši, pokojnicima oda dužna počast i kosti sahrane.
Misterija u ovoj ulici počela je mnogo ranije. Na prve kosture naišao je Svetozar Milosavljević, koji je 1961. godine počeo da gradi kuću. Od tada su stanari u Ulici Crvene armije otkopali više od 400 kostura. Dakić se sa ovom, ne baš prijatnom, pričom suočio 1989. godine, kada je kupio plac za gradnju kuće. Već kod prvog širokog kopanja za temelj, buldožeri su pod raonicima valjali kosti, ali Dakić nije odmah tome pridao neki značaj. Primetio ih je i kasnije kada je rađen temelj za zgradu, ali još uvek nije želeo da veruje da je reč o ljudskim kostima.

- Čovek ono što ne želi da vidi jednostavno to i ne vidi - kaže Dakić.
Međutim, kada je prilikom kasnijih građevinskih radova naišao na pravi ljudski skelet želeo je da sazna o čemu se radi. Obratio se Stambenoj zadruzi koja mu je prodala plac, ali njih to nije zanimalo. Nudili su mu upotrebnu dozvolu zajedno sa svim kosturima, ali on nije hteo da je uzme. Kasnije se obraćao svim mogućim institucijama - policiji, tužilaštvu, opštinskim vlastima ali odgovor nije stizao niotkud, a on je nastavio da otkopava kosture.

Novosagrađenu kuću je osveštao, ali se u nju ni do danas nije uselio. Od desetak novosagrađenih kuća u redu useljene su samo dve. Mnogi od vlasnika kuća u Ulici Crvene armije o ovoj neprijatnosti ne žele ni da govore. Dakić je kaže razmišljao i da proda kuću ali bi onda morao novom vlasniku da kaže da mi je spavaća soba na nečijem grobu, a to ni malo nije prijatno. Dakić i njegova porodica ne znaju kada će i da li će uopšte da se usele u novosagrađenu kuću. Za sada jedino žele da se ova misterija što pre razreši.   

Opština hoće da pomogne

Predsednik opštine Zaječar Boško Ničić izjavio je da će opština, uz pomoć Srpske pravoslavne crkve, učiniti sve da se utvrdi čiji su tela na tom prostoru pokopana i nađene kosti dostojanstveno sahrane po verskim običajima naroda kome su pokojnici pripadali.   

Kreč onemogućava analizu

Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, kaže da ova institucija ništa ne skriva, već da ekspertiza jednostavno nije mogla da se uradi, jer je lobanja koja je poslata na analizu u Beograd bila prelivena negašenim krečom, a u tom slučaju nemoguće je da se bilo šta utvrdi. Dimitrijević je još rekao da uz nađene skelete nije bilo nikakvih predmeta koji bi pomogli u otkrivanju perioda kada su sahranjeni, kao i da ga Dakić nije obavestio o pronalasku nekog nakita. Dimitrijević je spreman da ponovo pošalje na analizu kosti koje nisu prelivene krečom.
Miodrag Stojanović, zamenik Okružnog javnog tužilaštva u Zaječaru, kaže da je tužilaštvo o ovom slučaju bilo obavešteno i da su kosti poslate na analizu u MUP Srbije, gde je utvrđeno da je reč o kostima ljudi srednjeg životnog doba i da su stare preko 50 godina.
      
      
      
   

Glas javnosti \ Slavica Marković