Један од најугледнијих професора Правног факултета у Београду, професор др Милан Пак, шеф катедре за предмет Међународно приватно право, приступио је Српској Радикалној Странци. Ово је јасан показатељ да национално свесна политичка интелигенција долази у редове радикала, јер својом памећу и искуством желе из корена да промене све оно што је ДОС уништио у ове три године. Још једном хвала професору Паку а ево и његовог излагања:

проф. др Милан Пак: Захваљујем се господину Николићу. Ја се нисам бавио политиком, класичном. И дуго сам у друштвеним односима, дуго сам у просветном раду, имам велико искуство. Очувао сам оно што се може назвати интегритетом, и у овим годинама се човек не одлучује на овако радикалне кораке. Међутим, проценио сам да би било крајње у складу са мојим принципима и коректно, да не останем пасиван, у доколици пензије, мирног живота и тако даље.

            У животу сам укрштао копља са много јачим од мене, и остао у сећању многих студената права, многи ме ђаци знају. Оно што сам хтео да оправдам, оним чиме сам хтео да оправдам овај мој поступак јесте да је СРС једна од ретких странака, која је сад на политичкој сцени, која обезбеђује оно са чим почео каријеру, то је сигурност, или ако хоћете, правну сигурност. Нама то треба. Ми живимо у несигурном свету.

            У разговору са пријатељима из многих земаља, врло моћним, чуо сам разне квалификације и коментаре о Српској радикалној странци, о српској демократској странци, ви знате које су то квалификације, да су то националисти, да су то крајњи десничари, да су то екстремисти и тако даље. Мој одговор је био ако се патриотизам може идентификовати са националнизмом, онда сам и ја националиста. Да не бркамо неке ствари. Кад сам био на врхунцу каријере и водио преговоре са странцима, увек сам био отворен. Кад ме неки странац тапшао по рамену и хвалио, питао сам се где сам погрешио.

            Друга ствар која је импоновала у овој странци, она се није много мењала, није обећавала, и говорила је о стварима које су крајње непријатне. Ви ћете се подсетити једног догађаја у Скупштини Србије пре неколико година, кад сам и ја био поменут у једној доста непријатној ствари. Оно што често краси нашу политику је опортунизам, незамерање. То су биле неке чињенице за које сам ја знао да су тачне и које су биле врло компромитујуће за извесне личности. Ако би ме питали сада, а у животу сам стално правио поређења, и то ми је била суштина професионалне делатности, шта би урадио Американац у таквој ситуацији. Па, крајње једноставан одговор. Покренули би се национални комитети, утврдили да ли је то истина, ако је истина, последице би биле очигледне, а ако није истина, онај ко је изнео те чињенице, он би морао да одговара за клевету. Ствар је заташкана, ствар је, тако рећи, игнорисана. То је, значи, друга ствар која је импоновала овој странци и утицала на моју одлуку. Значи, уме да каже, да изнесе, па чак и оно што је непријатно, што је код нас врло ретка појава, а посебно у политици и уопште у животу, а посебно у политици. А друго, има снаге да остане на мегдан. Да знате, кад имате квалитете који се могу поредити са људским квалитетима. Скоро је била промовисана једна књига против тродимензионалног понашања, у коме се истиче теза да су груби људи, који кажу одмах истину, који лупе и о сто шаком, су добри људи, а они префињени, они који имају изглачане манире, од њих се треба чувати.

            Знате, кад посматрате појединце, које ја све знам чак и много бољ        е него што други знају, ја то примећујем. И да завршим са том причом, ужасавао сам се једне наше особине, да се много обећава, да се ништа не испуњава. И ту бих још завршио са једним поређењем. Са кампањама у иностранству, кад неко предлаже себе за било које место, председника, министра, посланика и тако даље, и очекује да га подрже гласачи у свему томе, он тамо набраја урадићу од један до двадесет ствари. Да би када прође кампања, они који су га изабрали могли да га прозову - човече, ти си обећао једно, друго, пето, шесто. Подсетите се наше кампање. Ја читам програме, оно што осећам да у тој политичкој кампањи нама недостаје у односу и поређењу на кампању у иностранству, професионализам. Могао бих на прсте да пребројим политичаре професионалце. Ево, то је био мотив због кога сам се ја определио да помогнем, што је у мојој моћи и годинама, и надам се да ћу бити користан. Хвала лепо.

Ево једног чланка из ког се могу сагледати неки његови ставови и њих би требало сви да прихватимо, без обзира на партијске припадности или симпатије:

http://www.nin.co.yu/2003-04/29/28639.html