Obren Bošković, penzionisani vojni pilot, nije mogao bez letenja i otvorio je svoju školu u Lisičjem jarku

Prodao stan da bi kupio avion

Na ideju o osnivanju škole došla je njegova žena koja mu je, kako kaže, prigovorila da je mnoge naučio da lete, a jedino nije svoje sinove
Vežeš pojas, proveriš sve instrumente na kontrolnoj tabli, dobiješ dozvolu i polećeš - ovako započinje prvi čas pilotiranja na ultralakom avionu Obren Bošković, instruktor leta iz Avio-kluba "Kraguj". Prvi je nedavno pokrenuo školu letenja na ultralakim avionima na aerodromu Lisičiji jarak. U svetu je, inače, ovaj tip aviona vrlo popularan jer je lakši za održavanje i košta od 40.000 do 90.000 evra.

Škola radi na principu "za đaba". Pokrivaju se samo osnovni troškovi letenja, gorivo, mazivo, rezervni delovi i ostalo, tako da čas leta košta 6.000 dinara, a teorijska nastava dodatnih 42.000 dinara. Da bi se savladalo pilotiranje, potrebno je 30 časova leta i 60 časova teorijske nastave, što znači da za dva meseca, ukoliko vas sreća posluži, možete da letite. Neverovatno, ali devojaka, kaže, ima više. Rešile su da ostvare svoje snove i da ovladaju veštinom letenja. Vrlo su poslušne i brzo uče.

- Kao vojni pilot radio sam 27 godina, iza mene je 1.200 sati letenja, a u penziju sam otišao sa svega 45 godina.

Nisam, međutim, mogao bez letenja, razmišljao sam šta da radim i, na kraju, rešio da prodam stan i kupim avion. Porodica se složila i preselili smo se u Srednji Prnjavor, malo mesto pored Avale. Tako sam kupio ovaj kanadski avion tipa "zenair-CH-701", koji se sklapa u jednoj češkoj fabrici. Tražio sam veći rezervoar, pojačane gume što ga čini bezbednijim i u nekim nepredviđenim situacijama može da sleti na bilo koju livadu - objašnjava Obren Bošković prednosti ultra lake avijacije.

Na ideju o osnivanju škole došla je njegova žena koja mu je, kako kaže, prigovorila da je mnoge naučio da lete a jedino nije svoje sinove. Tako je počela i obuka drugih budućih pilota, među njima kumovi, prijatelji, komšije i tako redom - kaže naš sagovornik.
Mnogima su, kako tvrde, dosadili dobri motori, automobili i potreban im je novi izazov, a to je avion. Da ne govorimo o adrenalinu, avanturističkom duhu i letenju bez koga više ne možete da zamislite život.

Reč je o vrlo privlačnom i skupom hobiju koji, svakako, nije bezopasan, ali, ukoliko se, kako kažu instruktori, ispoštuju sva pravila, vožnja je vrlo bezbedna.
- Hladnokrvno rasuđivanje je, takođe, vrlo značajno u pilotiranju, to je veština koja se stiče. Sećam se da me je jednom usred noći probudio instruktor i paničnim glasom pitao:

- Nije se izvukao stajni trap, šta treba da uradiš?
Onako bunovan, prvo sam protprljao oči, na trenutak promislio i polako, po redu, počeo da nabrajam šta bi sve u toj situaciji trebalo da uradim - seća se naš sagovornik.

Prvi let, kako kaže, obično se poistovećuje sa skokom u hladno more, u trenutku se smrznete, ali kada počnete da plivate, onda je divota i niko više ne može da vas natera da prestanete da plivate.

- Kada sam bio mlad pilot, leteli smo jednom iznad Lonjskog polja, kod Karlovca, imali smo, sećam se, zonu brišuđeg letenja na ekstremno niskim visinama od dva do deset metara. Nakon te obuke, bili smo mladi poručnici, imali smo oko 200 časova letenja i bili puni sebe. Onda je prišao stariji kapetan prve klase i obratio nam se rečima koje i danas pamtim:
- Vi klinci, mislite da znate da letite, a u stvari nemate pojma. Znate kada ćete naučiti stvarno da letite, kada prestanete da zadivljujete krave po livadama!

Kasnije sam shvatio da je zaista bio u pravu.
Pored Obrena Boškovića, ovih dana na Lisičjem jarku okupili su se brojni ljubitelji letenja, padobranci, instruktori i budući piloti.
Među polaznicima bila je i šesnasetogodišnja Tamara Aćimčev, koja je imala prvi čas letenja.

- Od kada znam za sebe, slušala sam priče o avionima. Moj otac je instruktor, u vazduhoplovnoj školi "Pegaz" na Lisičijem Jarku i već mi je dosta toga objašnjavao u vezi pilotiranja. Nemam strah od letenja, u stvari, jedva čekam da se sama vinem u nebo - kaže Tamara.
Na Lisičjem jarku zatekli smo i Žarka Ilića koji ima motorni zmaj već osam godina, dešavale su mu se brojne nezgode, ali od letenja nije odustajao.

- Ostajao sam jednom i bez goriva, leteo sam tada iznad vrhova topola, levo krilo je zakačilo drvo i zmaj se srušio, ali, na moju veliku sreću, sve se dobro završavalo, meni ništa nije bilo. Jedino je zmaj bio uništen pa sam morao da kupim drugi - jada se Žarko Ilić.

Na kraju je i autor ovog teksta imao informativni let koji prethodi svakoj obuci. Ko zna, možda za dva meseca ovlada i veštinom letenja u ultralakim avionima. Ukoliko mu to i ne pođe za rukom, može bar da se druži u klubu na Lisičjem jakru sa brojnim ljubiteljima letenja koji se svake nedelje okupljaju uz čuvene letačke priče.

Glas javnosti \ Žaklina Milenković