IN < - "Продајом Комерцијалне банке одричемо се финансијс - >LO
(1/2) > >> :: Odgovori!
Autor: lorimel :


Комерцијална банка Продајом Комерцијалне банке одричемо се финансијсог суверенитета

© Sputnik / Александар Милачић
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
22:30 25.12.2019(освежено 22:33 25.12.2019)

Пише Мира Канкараш Тркља


Продајом Комерцијалне банке спустићемо удео домаћих банака на банкарском тржишту Србије испод 15 одсто, чиме се практично одричемо финансијског суверенитета.

Овом оценом економиста Борислав Боровић само се придружио онима који су у последње време указивали на разлоге због којих не треба продавати Комерцијалну банку, која је у већинском власништву државе Србије.

Очекивања да ће још једном то питање бити одвагано, чини се да је развејало саопштење Министарства финансија. „Нова Љубљанска банка“ (НЛБ) дала је најбољу понуду за куповину акција Комерцијалне банке и позвана је да приступи преговорима ради закључења купопродајног уговора, саопштило је Министарство.

Да иронија буде већа, реч је о словеначкој банци која је наследница „Славија“ банке, која је по распаду Југославије грађанима остала дужна девизну штедњу, по којој је Комерцијална, иначе, најјача у Србији.


Продаја Комерцијалне банке постала императив
Комерцијална банка је трећа по величини у земљи са профитом већим од 70 милиона евра и тешко је разумети разлоге за њену продају.

„Потпуно је извесно да се и овом продајом практично одричемо финансијског суверенитета, са тенденцијом његовог потпуног губљења. Ко влада финансијским системом једне земље, влада и њеном привредом, па, у крајњем, и самом земљом“, истиче Боровић за Спутњик.
Упозоравајући да је нови финансијски потрес у свету све вероватнији и да је само питање његовог интезитета и време трајања, он додаје:

„Којим то одбрамбеним механизмима ће се Србија бранити, ако и онако крхки потенцијал и са Комерцијалном банком буде готово девастиран без ње. Ради се о системској банци са највећом девизном штедњом и најгушћом мрежом филијала по Србији“.
Зато Боровић сматра беспредметним бавити се ценом акција у овом тренутку, колико је понудила која банка за куповину Комерцијалне, шта то значи у односу на њену књиговодствену вредност, да ли баш сада или касније ићи на приватизацију и слично.

Председник Форума независних економиста подсећа да су за сваки долазак неке стране банке у Србију њени представници имали логично објашњење, да је њихов долазак значајан и неопходан корак да „испратили“ инвеститоре из својих земаља на нашем тржишту. То, како каже, логично намеће контрапитање — ако продајом Комерцијалне банке, са тржишним учешћем од близу 11 одсто, сводимо удео домаћих банака у Србији на испод 15 одсто — ко ће пратити нашу привреду?

Боровић истиче да останак државе у банци подразумева потпуну професионализацију управљања њоме, онако како то раде успешне банке у свету.

Профитабилна, а некоме смета
Да је питање продаје Комерцијалне банке изузетно важно, указује и то што је на Економском факултету у Београду Катедра за економску политику и развој 16. децембра организовала расправу на тему „Зашто не треба продавати Комерцијалну банку“.

Том приликом је указано на низ чињеница које говоре томе у прилог, између осталог, да је на крају трећег квартала ове године банка успешно пословала: принос на акцијски капитал износио је 13,7, а принос на активу 2,3 одсто.

Према подацима НБС, на половини године Комерцијална банака је остварила ниво профитабилности значајно већи од просека банкарског сектора Србије у коме убедљиву већину чине стране банке.

Србија да учи на примеру Пољске и Мађарске
Препуштање готово целокупног банкарског сектора странцима би, како је упозорено на предавању, резултирало губитком монетарног суверенитета земље.

Пример Пољске могао би да буде поучан за Србију. Њу је најмање погодила последња светска финансијска и економска криза, између осталог, због тога што су Влада и Централна банка, вођене националним интересима, реализовале стратешко опредељење — да удео страног капитала у банкарском сектору земље смање испод 50 одсто.
Држава контролише две највеће банке у Пољској, које покривају једну трећину тржишта.

Сличне промене у власничкој структури банкарског сектора су се десиле у Мађарској. После избијања светске финансијске кризе 2008. године, држава је национализовала или купила мањински пакет акција код шест домаћих банака, повећавајући удео под контролом државе у банкарском сектору на 50,5 одсто крајем 2018. године. Пет година раније износио је 30 одсто.

Ових дана је и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила да је држава Србија способна да управља Комерцијалном банком.

На питање — да ли би продала банку која има годишњи профит 75 милиона евра за 450 милиона, што је била цена о којој се незванично спекулисало, гувернерка је била јасна:

„Наравно да не бих“.

https://rs.sputniknews.com/analize/201912251121404236-prodaja-banka-komercijalna-finansije-suverenitet-odricanje/

 :-k

Ako  su  Dinkic , Labus & Co i dalje  " Vucicevi savetnici" , onda se , mozda i ne treba cuditi ovakvim maestralnim potezima ...?
Autor: Raven_Claw3190900 :
Иначе смо до сад били финансијки суверени.
Autor: sergio ramos :
:mrgreen:

količina gluposti koju zemlja više ne može da drži....
Autor: lorimel :
STRUČNJACI PODELJENI
Treba li država Komercijalnu banku da proda ili ne?

 Bankar.rs 26.12.2019. 15:50



komercijalna banka01_RAS_foto predrag dedijerFOTO: PREDRAG DEDIJER / RAS SRBIJA
Mišljenja stručnjaka o prodaji Komercijalne su oprečna. Dok jedni smatraju da je treba zadržati u sopstvenom vlasništvu, drugi se kunu da formula državnog upravljanja bankom nikada ne može biti dobra kao kad je u privatnim rukama.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić postavlja pitanje bankarske reputacije najboljeg ponuđača.

"NLB banka Ljubljana, ipak, nudi manju cenu od one po kojoj je Srbija otkupljivala vlasništvo od drugih suvlasnika Komercijalne", kaže Arsić i dodaje: "Jedan od problema je što NLB nije baš najbolji kandidat za novog vlasnika Komercijalne banke. Možda bi bilo bolje da je najbolju ponudu dala neka druga banka. Ne treba po svaku cenu da gledamo samo da zaradimo, već da se obezbedi bolje upravljanje bankom".

PROČITAJTE JOŠ...
Da li je država bliža odluci da PRODA Komercijalnu banku ili da je ZADRŽI u svom vlasništvu?
"LJUBO, IMAM JEDNU TUŽNU VEST" Osnivač Komercijalne nam je otkrio koga je izbacio iz kabineta zbog kredita od 5 miliona i zašto se na kraju POVUKAO
Arsić podseća da je Slovenija pre samo nekoliko godina pokrivala gubitke u NLB banci. Ona je lane privatizovana i, po Arsićevom mišljenju, "još nema veliku reputaciju", piše "Bankar.rs".

Slovenačka NLB banka u svom vlasništvu već ima istoimenu banku u Srbiji, sa ukupnom aktivom od 66,9 milijardi dinara. U slučaju kupovine Komercijalne banke, njen tržišni udeo skočio bi na visoko drugo mesto na srpskom tržištu.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zastupa stav da Komercijalnu, koja ostvaruje profit iznad proseka, ne treba prodavati.

Komercijalna bankaFOTO: PROMO
Komercijalna banka
"Polazeći od nacionalnih interesa, Vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima", smatra Đukić.

"Ukoliko to učine, lišiće Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokove uzrokovanih rastućim geopolitičkim poremećajima u svetu i od nove svetske ekonomske krize", dodao je Đukić.

PROČITAJTE JOŠ...
Osnovao je Komercijalnu, bio je blizak Slobi i ODSKOČNA DASKA MNOGIM TAJKUNIMA, a evo šta sad kaže o bankarskom tržištu Srbije
Đukić podseća da će sa prodajom Komercijalne, strane banke u aktivi bankarskog sektora učestvovati sa više od 85 odsto. On ističe da bi prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima rezultiralo gubitkom monetarnog suvereniteta zemlje koji je ionako ograničen izuzetno visokim stepenom evroizovanosti privrede Srbije.

"U krajnjoj liniji to bi predstavljalo pretnju spoljnoj bezbednosti zemlje", navodi Đukić.

Komercijalna banka je treća po veličini bilansne sume u Srbiji. Za prvih devet meseci 2019. upisala je profit od sedam milijardi dinara.

https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/strucnjaci-podeljeni-treba-li-drzava-komercijalnu-banku-da-proda-ili-ne/96017pj
Autor: Vince Carter :
Novi vlasnici su počeli sa gašenjem poslovnica Komercijalne banke čime će bankarske usluge postati teže dostupnije velikom broju građana. Bravo za naše vlasti. Glupi su za medalju.
> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana