ISTRAŽIVANJE: Glas javnosti i agencija IPRES istražuju stavove građana Srbije prema bezbednosti na Balkanu i u svetu

Nacionalni odnosi remete bezbednost

Odgovarajući na pitanje šta u najvećoj meri ugrožava bezbednost na Balkanu, najveći broj ispitanika odgovorio je da je to mešanje SAD u unutrašnje stvari država u regionu

Tragajući za odgovorima šta je to što, u najvećoj meri, ugrožava bezbednost na Balkanu, Glas i Ipres su ih potražili u stavovima javnog mnjenja Srbije i dobili odgovor da situaciju na našim prostorima, zbog njegove geopolitičke važnosti, kontroliše u najvećoj meri Amerika. Naime, 33,91 odsto ispitanika je, odgovarajući na pitanje šta u najvećoj meri ugrožava bezbednost na Balkanu, odgovorilo da je to mešanje SAD u unutrašnje stvari država u regionu.

Na drugom mestu našla se ekonomska i politička nepovezanost država u regionu sa 21,86 odsto glasova, što bi trebalo da bude putokaz za balkanske političare šta je to što bi moglo da dovede do ukupnog prosperiteta pa i veće bezbednosti na brdovitom Balkanu. Na trećem mestu problema koji ugrožavaju bezbednost na Balkanu našli su se sa 16,27 odsto glasova međunacionalni odnosi. Važno je istaći da je kosovska kriza zauzela tek četvrto mesto na listi problema koji ugrožavaju bezbednost na Balkanu jer građani Srbije ovaj problem doživljavaju kao posledicu prethodna tri rangirana problema.

Međutim, dve činjenice ozbiljno upozoravaju da se balkanska zbilja kreće ka kritičnom rasplamsavanju krize. Prva činjenica vezana je za izjavu savetnika premijera Albanije po kojoj će 2013. svi Albanci na Balkanu živeti u "prirodnoj državnoj tvorevini" i druga činjenica vezana je za podatak da je Grčka danas treće zemlja u svetu po uvozu naoružanja u vrednosti od 1,4 milijardi dolara.
   
Imajući u vidu da je geopolitička povezanost sveta toliko snažna da se slobodno može reći da je Balkan jedna od vrlo važnih tačaka koja utiče na mediteranski strateški region, a preko njega i na bliskoistočni prostor, pitali smo građane Srbije šta u najvećoj meri ugrožava bezbednost u svetu. Građani Srbije proglasili su globalizaciju za najvećeg krivca ugrožavanja svetske bezbednosti sa 39,75 odsto glasova, na drugom mestu našla se libanska kriza sa 20 odsto glasova, a na trećem sa 14,16 odsto glasova intervencija koalicionih snaga u Avganistanu i Iraku. Zanimljivo je napomenuti da su Koreja i Iran sa svojim nuklearnim programima tek na četvrtom mestu sa 10,68 odsto glasova a kosovska kriza na petom mestu sa 6,83 odsto glasova.

Ugroženost bezbednosti zbog preteranog mešanja SAD u unutrašnje stvari balkanskih država kao i ugrožavanje svetske bezbednosti zbog globalizacije koju predvodi Amerika svrstala je građane Srbije u veliku grupu građana sveta koji, iz dana u dan, sve negativnije ocenjuju američku spoljnu politiku. Naravno da je tome doprinela već zabrinjavajuća politika SAD da oružane intervencije predstavi kao humanitarne operacije "novoga tipa", što potvrđuju agresije na SRJ 1999, kao i koalicione intervencije agresorskog karaktera na Avganistan i Irak.

Navedeni primeri, kao i poslednji libanski rat (od 12. jula do 14. avgusta 2006) koji je, prema nekim svetskim autoritetima predstavljao svojevrsnu uvertiru za napad na Iran, izazivaju u svim kriznim područjima sveta izraženu radikalizaciju. Ovo su potvrdili i građani Srbije sa 41,49 odsto glasova. Međutim, za ukupno povećanu radikalizaciju u međunarodnim odnosima glasalo je čak 82,61 odsto građana dok tu radikalizaciju nije primetilo samo 15,90 odsto građana Srbije.

Kada je u pitanju bezbednost sveta, prema tvrdnjama eksperata, svetska vojna potrošnja je u 2004. prešla iznos milijardu i četiri hiljade dolara i približava se, naročito posle razbuktavanja iračke, korejske, iranske i libanske krize, istorijskom rekordu koji je dostignut za vreme hladnog rata kada je Berlinski zid delio Zapad od Istoka.

Na kraju treba reći da je, prema stavovima građana Srbije, Hantington još u pravu, jer živimo u svetu u kom neprestaano vlada geopolitički sukob na civilizacijskom nivou između Zapada i Istoka, Severa i Juga i tako će, po svoj prilici, biti još dugo.

Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti
   
   

UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja obavljeno je telefonskim putem od 18. do 23. avgusta 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 805 ispitanika. Anketirani su žitelji u: Beogradu, Boru, Negotinu, Soko Banji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu. Anketa je obuhvatila četiri problemskih pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 47,70 odsto muškaraca i 52,30 odsto žena.
      
   
   


Izvor: Glas Javnosti