Ako litijumskim baterijama zamenite elektrode od litijum kobalt-oksida poroznim ugljeničnim elektrodama, one će moći da „udišu“ kiseonik iz vazduha. Ugljenične elektrode zapravo omogućavaju litijum-jonima i elektronima reakciju s kiseonikom iz vazduha, što ove baterije čini deset puta jačim od standardnih, ali i dosta jeftinijim.
 
Do sada se mislilo da su litijumske baterije dostigle svoj vrhunac u primeni u tehnologiji. Ali hemičari sa britanskog Univerziteta St. Endrjuz tvrde da postoji način da se prevaziđe njihovo ograničenje u kapacitetu – da ih pustimo da „udišu“ kiseonik iz vazduha.
– Pozajmili smo ideju od cink-vazdušnih baterija, koje snagu crpe iz reakcije cinka sa kiseonikom i koje služe za napajanje slušnih aparata – kaže Piter Brus, sa St. Endrjuz univerziteta koji sa kolegama radi na kreiranju litijum-vazdušne baterije.
Nova baterija, nazvana STAIR (St. Andrews air) više ne sadrži gust litijum-kobalt. Umesto toga, anoda je napravljena od laganog poroznog ugljenika, a litijum joni, „spakovani“ u elektrolite, prelivaju se kroz sunđerasti materijal. Kad je baterija prazna, kiseonik iz vazduha takođe se preliva kroz membranu u ugljenik, gde reaguje sa litijum-jonima u elektrolitima i elektronima iz spoljnjeg kola formirajući čvrst litijum-oksid. Litijum-oksid, kako se baterija prazni, postepeno puni šupljine unutar ugljenik elektrode, a kada se baterija ponovo napuni, on se opet razlaže, ispuštajući litijum-jone i oslobađajući prostor u ugljeniku.
Prototip vazdušne baterije koji je napravio britanski tim naučnika je osam puta jači od baterija koju trenutno napajaju mobilne telefone, a naučnici smatraju da će lako doći do toga da budu 10 puta jače. Osim povećanog kapaciteta, vazdušne baterije biće i daleko jeftinije za proizvodnju jer je porozni ugljenik puno jeftiniji od litijum kobalt-oksida, a kiseonik uzet iz vazduha oko baterije, umesto nekog reagensa smeštenog u kućište, takođe pozitivno utiče na konačnu cenu.
Brus i kolege trenutno rade na transformisanju osnovne verzije u malecnu bateriju veličine onih koje se koriste u mobilnim telefonima.
– Tehnologija će moći da se koristi i za pravljenje automobila na električni pogon i hibridnih vozila u budućnosti – ističe Brus.

Litijumska baterija

Standardna litijumska baterija ima negativne grafitne anode, litijum-kobalt oksida i polimera pomešanih sa litijumovom soli. Polimer omogućava putovanje jona između elektroda i predstavlja čvrsti elektrolit. Tokom pražnjenja, litijumovi joni spontano napuštaju katodu, prolaze kroz polimer i na ugljenikovoj anodi formiraju leguru. Protok pozitivnih litijumovih jona predstavlja struju koju daje baterija. Dovođenjem spoljnjeg napona, nastala legura se razlaže pri čemu litijumovi joni dolaze nazad na katodu od litijum-kobalta. Ograničenje u njihovoj daljoj primeni predstavlja to što je litijum-kobalt glomazan i težak.

Izvor: Blic

Znaci trebace dodatno posumljavati planetu da se pravi kiseonik.