NAUKA - Utorak, Januar 24, 2006 10:48  RTS

Energetska glad u svetu, koja vodi ka rastućoj zavisnosti svetske privrede od nafte i gasa podstiče potragu za novim i čistijim izvorima energije. Ugalj je postao predmet ozbiljnih naučnih istraživanja, navodi ruski dnevnik 'Vremja novostej'.

Nemački hemičari iz Instituta za ispitivanje uglja 'Maks Plank' u Milhajmu su pokušali da usavrše tehnologiju transformacije uglja u tečno gorivo.

Proces izlaganja uglja visokom pritisku uz prisustvo vodonika i katalizatora prvi put je primenio dvadesetih godina prošlog veka Fridrih Bergius. Finalni proizvod je bila smeša ugljovodonika, pogodna za proizvodnju motornog goriva. Za svoj pronalazak Bergius je 1931. godine dobio Nobelovu nagradu, a tridesetih i četrdesetih godina njegovu tehnologiju su koristili nacisti.

Dalje usavršavanje tehnologije je izostalo, jer je proizvodnja benzina iz sirove nafte jednostavnija i jevtinija.

Hemičari iz Milhajma, pod rukovodstvom Matiasa Henela, su sada pokušali da u procesu koriste rastvorljive katalizatore, pokušavajući da obezbede maksimalni kontakt sa površinom uglja. Pokazalo se da je reakcija hidrogenizacije i pretvaranje uglja u tečnost efikasna u prisustvu smeše bora i joda, a uz veći pritisak i temperaturu dovoljan je i samo jod.

Ova tehnologija je za sada samo laboratorijski eksperiment, a uvođenje procesa u proizvodnju biće moguće samo u slučaju da pojevtini smeša rastvorljivih katalizatora. Jedinjenja bora i jod su relativno skupi, a mogu se koristiti samo u jednoj reakciji.

Direktor Energetskog instituta univerziteta u Pensilvaniji Harold Šobert je, komentarišući rad grupe Henela, izjavio za časopis 'Sajens' da smatra da su nemački hemičari na pravom putu da od uglja dobiju novu vrstu tečnog goriva.