Mnoge odrasle osobe nikako da zaborave detinjstvo i s vremena na vreme umeju da se ponašaju veoma nezrelo. Kada se ta situacija posmatra sa strane, lako je konstatovati. Nezgoda je kada sebe prepoznamo kao jednog od njih. Onda se i sami zapitamo - da li smo večito dete ili zrela osoba? Možda bi odgovor na to pitanje mogao da se da u zavisnosti od toga da li sebe vidimo u ulozi roditelja, i koliko često to radimo. Ima onih koji misle da ima vremena za tu ulogu, ima onih koji ozbiljno o tome razmišljaju, a ima i onih koji su odavno u toj ulozi.

Istina, mladalački duh jeste ono što se većini ljudi dopada, ali s vremena na vreme treba razmisliti o tome da se konačno odraste. Za početak zbog toga što detinjasto ponašanje čini da nas okolina ponekad ne shvata dovoljno ozbiljno. Nezrelo ponašanje je nešto što druge sprečava da uvide naše prave vrednosti. Ukoliko već niste, krajnje je vreme da se uozbiljite, da preuzmete odgovornost za sopstvenu sudbinu i da postanete samostalniji. Tačno je i to da je vrlo malo vremena potrebno da shvatimo kako odelo odraslog čoveka može veoma dobro da nam stoji. Ipak, dete u sebi ne treba zauvek zaboraviti. Treba ga oslobađati s vremena na vreme, ali valja i birati pravi trenutak. Najbolja mera bila bi da budete mladi duhom, ali da onda kada je potrebno, reagujete i ponašate se kao odrasla osoba.

To podrazumeva da se ponašate zrelo i odgovorno. Da prihvatite odgovornost za sopstvene postupke, da budete samostalni. Malo oduška možete da date sebi svaki put kada ste s prijateljima. Upostaviti pravu ravnotežu nije nemoguće, samo se treba potruditi. Svakom je potrebno da se s vremena na vreme opusti da bi posle toga na lice mogla da se još jednom nabaci ta ozbiljna i stroga maska zrelog čoveka.



Izvor: Krstarica