Problemi sa vidom su nasledni   

O vidu dece često se ne razmišlja, ali, ako oba roditelja imaju problema sa vidom, vrlo je verovatno da će takve probleme imati i dete. Problemi sa vidom kod neke dece se primete tek kad mališan pođe u školu, a za dete bi bilo bolje da su uočeni i tretirani ranije.

U principu, prvu kontrolu vida trebalo bi obaviti kad dete napuni tri godine. Ako, međutim, postoji povećan rizik od problema sa vidom (jedan ili oba roditelja su kratkovidi, dalekovidi, imaju astigmatizam ili daltonizam), bilo bi dobro dete odvesti oftalmologu u prvoj godini života. Isto treba postupiti i ako neko u porodici ima neki od navedenih problema.

Problem sa vidom je najvidljiviji kad dete krene u školu jer se tada primeti da se previše naginje nad svesku dok piše ili nad knjigu dok čita. Tada se jave i smetnje kao što su peckanje u očima i glavobolje. Ovu vrstu problema moguće je, međutim, uočiti i kod manje dece, mada to ide malo teže - na primer, dete previše približava očima predmete koje drži u rukama, ili često sedi preblizu televizijskog ekrana.

Detetu je nekad teško da se navikne na naočari, naročito ako je izloženo ismevanju druge dece. Ipak, to retko predstavlja ozbiljan problem, jer dete odmah po početku nošenja naočara (ako su ispravno napravljene, naravno) oseća olakšanje, slika mu je jasnija, nema više peckanja u očima ni glavobolje... Uz to, ukoliko se odgovarajuće naočare nabave što je pre moguće, to može dovesti i do smanjenja dioptrije, to jest do poboljšavanja vida deteta.

Najbolje je, dakle, od samog početka pažljivo posmatrati dete i obratiti pažnju na to da li nešto drži preblizu (ako se to desi tek ponekad, najverovatnije se ne radi o problemu s vidom - dete bi moglo da bude umorno pa da zato u tom trenutku nešto slabije vidi), jer što se pre počne sa terapijom, tj. nošenjem naočara, oštećenje na očima mališana biće manje i dete će se primetno bolje osećati.

Izvor: Krstarica

Moji roditelji su zaradili penziju bez naočara, a i u širem rodu je tako, a ja od 20te nosim cvike, tako da to nije previše nasledno.

ma... mislim da je sve manje-vise nasledno, samo je pitanje koju generaciju preskace i kad ce se ispoljiti...
ni moji nisu imali problema sa ocima, a ja nosim cvike od malena, a od puberteta sociva
uostalom, problemi sa vidom tipa dioptrije i nisu neki problemi...

Pa ako si nasledila od deke, opet je to nasledno... recesive...

  pa rekoh da moze da preskoci koju generaciju- sto ce reci nasledno, obrni okreni...
ne znam da li je od deka, nisam ih upoznala, od baka nije

ja nosim sočiva, nosi ih i moj tata, njegova mama je nosila naočare,... i tako dalje...

Ne moze, i tako dalje... one su izmisljene u Kini u 12. veku, sta pre toga ?

cilindar na desnom oku ... svi sa mamine strane... i naravno ja

Zato imas dobro levo da nisanis ..

Jeste li to svi porodicno losi automehanicari?

Genetsko nasleđivanje dobijamo od oba roditelja - pola od majke, a pola od oca. U spiralnom molekulu koji nazivamo DNK (dezoksirbonukleinska kiselina) "zapisane" su sve informacije koje su potrebne organizmu da bi preživeo i prilagodio se okolini. Ali, naši roditelji putem svog DNK mogu nam preneti i niz pogrešnih informacija, odnosno nedostatke svojih gena. Ipak, to ne znači da će dete, na primer, nositi naočare jer ste vi kratkovidi, nego samo da postoji ta verovatnoća.


ZDRAV ŽIVOT - NAJBOLJA PREVENCIJA

Nepravilna ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti često pospešuju ili ubrzavaju pojavu bolesti. Od velike važnosti je da pedijatru odmah kažete da li se u porodici ponavlja ista tegoba, jer je u tom slučaju prevencija od osnovne važnosti.

- GENETSKE BOLESTI: Javljaju se kao posledica promena na genima. Mogu biti monogenetske, izazvane promenom samo jednog gena, hromozomske, izazvane promenama u određenom broju gena i strukturi hromozoma, te multifaktorne, kad je u pitanju više gena i kad zavise od uticaja spoljašnjih faktora. Nisu sve bolesti nasledne: "greška" u genima može da se dogodi i tokom trudnoće, na primer kod Daunovog sindroma.

- NASLEDNE BOLESTI: Uzrokovane su genetskim promenama koje se prenose s roditelja na decu. U brojnim slučajevima, da bi se manifestovale, gen koji izaziva bolest mora biti prisutan kod oba roditelja, kao kod hemofilije, daltonizma, distrofije mišića...

- PORODIČNE BOLESTI: Javljaju se kod više osoba u istoj porodici, ali kod njih još nije otkriven odgovoran gen. U ovom slučaju postoji verovatnoća da će se ista bolest pojaviti kod dece.


ALERGIJA

KAKO SE NASLEĐUJE: Ukoliko su oba roditelja alergična, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta je oko 60%, ako je samo jedan roditelj alergičan, rizik je oko 40%, ali ako u porodici nema ove tegobe, šanse su manje i padaju na 10%. Pored naslednih sklonosti, ove neprijatno oboljenje može biti izazvano i nizom drugih faktora, na primer učestalim kontaktom sa alergenima (materije koje izazivaju alergiju), načinom života (gradsko stanovništvo češće oboljeva nego seosko)... Alergeni mogu biti različiti, a delimo ih na prehrambene, inhalacijske i kontaktne. Među one najčešće, ubrajaju se: kućna prašina, prašinska grinja, različite vrste polena i namirnice (mleko, žitarice, voće).

PRVI SIMPTOMI: Mogu se javiti već pri porođaju, a neurodermitisi su obično propratna pojava. To su i dugotrajne prehlade, bronhitis, otežano disanje, osip na koži, proliv, grčevi u stomaku.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Jednostavnim testiranjem na koži nakon navršene druge godine može se utvrditi da li je reč o alergiji, a kod dece mlađeg uzrasta testira se krv. Kada se utvrdi dijagnoza, započinje se lečenje, zavisno od vrste alergije.


KRATKOVIDOST

KAKO SE NASLEĐUJE: Ukoliko su oba roditelja kratkovida, ima velikih izgleda da će i dete nosti naočare. Isto važi i kad je neko u porodici dalekovid ili astigmatičan. I daltonizam, nesposobnost prepoznavanja boja (svih ili nekih) prenosi se sa majke na mušku decu.

PRVI SIMPTOMI: Poremećaj vida postaje uočljiv kad dete krene u školu - verovatno je učiteljica ta koja prva primeti da dete ne može da čita sa table ili da je previše nagnuto nad sveskom dok piše. Javlja se i pečenje u očima ili glavobolja, pa ne bi trebalo zanemariti te znake, jer mogu da ukažu da nešto nije u redu sa vidom. Kod malog deteta je teže otkriti ovaj problem i zato pažljivo posmatrajte svoje dete - da li predmete koje drži u rukama previše približava očima ili, pak, često sedi blizu ekrana televizora.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Ukoliko su oba roditelja "slabovida", povećana je verovatnoća da će i dete imati iste smetnje, pa bi mališana trebalo odvesti na oftalmološki pregled već tokom prve godine. U svakom slučaju, prvu kontrolu treba uraditi s tri godine.


DEPRESIJA

KAKO SE NASLEĐUJE: U slučaju da neko u porodici pati od depresije (često je to majka), rizik se povećava na 40% do 50%, jer je "bolest duha" nasledna. Naravno, reč je o klinički dokazanoj depresiji, a ne o promenama raspoloženja ili o periodima kada ste nervozni zbog umora i kad se osećate kao da ne možete dalje. Osim toga, ono što se nasleđuje je samo sklonost ka depresiji, a okolina u kojoj dete raste može da izazove njen razvoj.

PRVI SIMPTOMI: Dete previše ili premalo spava, malodušno je, nemotivisano, nema volje da radi stvari koje su mu se ranije sviđale, poput igranja loptom sa prijateljima, gledanja crtaća ili odlaska kod bake. Često plače bez razloga ili se previše brine zbog školskih obaveza. Nije reč o pojedinačnim slučajevima, nego o dužem periodu promene ponašanja - nekoliko meseci, godinu dana...

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Pažljivo posmatrajte svoje dete jer nije uvek lako zapaziti simptome depresije. Slučajevi ove bolesti u porodici mogu biti ozbiljan znak upozorenja.


KARIJES I BOLESTI ZUBA

KAKO SE NASLEĐUJE: Istina, karijes je bolest prouzrokovana bakterijama, ali ima dece koja su mu sklona više nego neka druga, zato što i njihovi roditelji pate od bolesti zuba. Drugi problem je loš zagriz ili poremećaj u žvakanju usled nasledne deformacije vilica.

PRVI SIMPTOMI: Donja vilica, koja je previše izbačena, nije uvek vidljiva mana. Zato je važno da se to na vreme otkrije.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Da biste sprečili pojavu karijesa, budite istrajni u sprovođenju higijene usta, ali pre svega, vi treba da budete primer svom detetu - kad vas vidi sa četkicom, oponašaće vas. Osim toga, vodite ga na stomatološke preglede svakih šest meseci. U slučaju da neko u porodici ima izbačenu donju vilicu, posetite stomatologa već u detetovoj četvrtoj godini.


EKCEM I PSORIJAZA

KAKO SE NASLEĐUJE: Ukoliko u porodici ima obolelih od alergija, možda je i dete nasledilo sklonost ka atopijskom ekcemu. Genetskim putem se prenosi i psorijaza, ali može da se ispolji i nakon jake bakterijske infekcije (upala krajnika ili ždrela) ili kod adolescenata nakon psihofizičkog stresa.

PRVI SIMPTOMI: Svrab i crvenilo u naborima ruku i nogu, oko očiju i iza ušiju, ukazuju na pojavu atopijskog ekcema. Psorijaza se javlja po celom telu s tvrdim mrljama koje prati ljušćenje kože.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Kožu vašeg deteta redovno mažite hidratantnom kremom i ne koristite parfimisane sapune. Oblačite ga u tkanine od prirodnih vlakana.


ASTMA

KAKO SE NASLEĐUJE: Astma je bolest sa dominantnim simptomom upale disajnih puteva, praćena kašljem, iskašljavanjem i otežanim disanjem. Najčešće je kod mlađih bolesnika nastala usled alergije, dok se u srednjoj životnoj dobi javlja kao bronhijalna astma. Ukoliko jedan od roditelja boluje od astme, verovatnoća da će i dete oboleti iznosi oko 25%.

PRVI SIMPTOMI: Dete ima učestale "bronhitise" i otežano diše, kija i javlja se svrab u nosu.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Ako posumnjate na alergiju, napravite testove (na koži ili u krvi), citološki pregled ispljuvka i brisa nosa. Na osnovu nalaza i uspostavljene dijagnoze, preduzima se lečenje specifičnim lekovima koji "stišavaju" alergijsku upalu. Terapija se sprovodi antihistaminicima i savetuje se povećavanje vlažnosti vazduha u prostoriji i izbegavanje pušenja u kući. U dečijoj sobi ne treba da se nalaze tepisi ili itisoni, dok jastuk, pokrivač i zavese treba često da perete. Iz kutije za igračke izbacite one plišane i krpene.


POREMEĆAJI U ISHRANI

KAKO SE NASLEĐUJE: U slučaju da su oba roditelja veoma krupna, male su šanse da će njihovo dete biti sitno. Međutim, da li će dete postati gojazno, zavisi od toga kako jede, odnosno kako su ga roditelji naučili. Ukoliko se ne bavi sportom i provodi po ceo dan ispred kompjutera ili televizora, imaće sve više suvišnih kilograma.
- U porodici je bilo slučajeva anoreksije i bojite se da će i vaša kćerka oboleti? Nema razloga za zabrinutost jer su anoreksija i bulimija psihički poremećaji i ne nasleđuju se.

PRVI SIMPTOMI: Prvi znak upozorenja je gojaznost ustanovljena nakon prve godine života, kad pedijatar procenjuje da li je odnos između težine i visine u granicama normale.

ŠTA TREBA ODMAH DA UČINITE? Pripazite na ishranu i fizičke aktivnosti, ako želite da sprečite gojaznost kod svog deteta. Za neke eventualne druge probleme ishrane, odmah posetite pedijatra, a zatim i stručnjaka za poremećaj ishrane.