Imam decka vec dve godine. . .   Prve dve godine smo bili jako dobri drugari, stim da je on od samog pocetka bio zaljubljen u mene, dok sam ga ja gledala kao brata, a onda sam pocela da razmisljam kako bi bilo da smo u vezi jer je divan decko i meni ogromna podrska i tako smo otpoceli vezu.  .  .  Medjutim nije me privlacio pre toga fizicki i moji su sve vreme znali da mi je to naj drug.  Problem je u tome sto ni dan danas nisam sigurna da ga volim.   Znam samo da mi mnogo znaci, da imam najiskreniji moguci odnos sa njim i da, cini mi se ne mogu da zamislim svoj zivot bez njega.   Medjutim, smeta mi sto smo u nekim stvarima razliciti.   On je prakticna, realna i zrela osoba, dok sam ja idealista, sanjar, detinjasta i onda me ponekad kad imam taj neki dubinski problem jer mnogo zalazim kad me nesto muci, a i uopste ako hocu da pricamo onekim apstraktnim stvarima, on ne zna sta da mi kaze i jednostavno ne razume to ili trudi se, ali kao da ne saoseca sa mnom.   A onda me to zaboli, jer se osetim usamljeno i neshvaceno.  .  .   Volela bih i da je vise romantican i pazljiv ali nije bas taj tip.  .  .   Ali znam da mu je stalo do mene i da bi se trudio koliko moze.  .  .   Takodje mi je problem ta fizicka privlacnost.   Kada nismo zajedno ume da mi bas puno nedostaje, a onda kada se vidimo, umem pomalo da se razocaram, jer ne ugledam ,,svog princa iz bajke"vec prosecnog decka.   Znam da nisam ni ja savrsena, ali to je ponekad jace od mene da najednom postanem svesna njegovih mana i da me to odbije.   Ali nije uvek tako,  bude mi simpatican, pogotovo neki njegov gest, pokret, kada mi kaze nesto lepo, bude pazljiv.  .  .   Ali eto, odjednom ume da mi naidje ova druga faza.  A kazu kada nekog volis, volis ga sa svim svojim manama, pa me to buni, kako ga onda u potpunosti ne prihvatim.   :( I na kraju, NAJVECI PROBLEM je sto niko iz moje porodice ne zna za njega.   A ne znam zasto, mnogo mi je tesko da im kazem.   Da li zbog toga sto misle da smo drugari, da li zato sto nikad nisam imala otvoren i opusten odnos ili razgovor sa njima po pitanju decka,ili zato sto me jos uvek dozivljavaju kao svoju devojcicu, a mozda i ja samu sebe jos uvek dozivljavam tako ili sam prosto kukavica.  .  .   Uglavnom, nesto me blokira da im kazem.   Osetim neki strah, stid.  .  .   A muci me to, moram uvek da pazim, kao da vodim dva paralelna zivota, pa placem, deprimiram se.  .  .   Imam cak i frku da prodjem sa tim deckom,npr.  drzeci se za ruke kroz grad da nas slucajno ne bi videlo drustvo sa fakulteta, posto smo na istom faxu.   I imam tako osecaj da svi gledaju u nas.  .  .   Kao da radim nesto zabranjeno, nesto sto je sramota.  .  .   A nije samo sto se njega tice tako.   i sa svim prethodnim momcima sam imala takav odnos.   On misli da je mozda problem u njemu, da ga mozda ne volim vec da mi je samo drag.   Ali ja mislim da je problem u meni.   u tim mojim tripovima u glavi, sa tom mojom idealizacijom, strahom od reakcija drugih ljudi, nedostatkom samopouzdanja, stidom od roditelja, itd.   A plasim se da cu zbog svega toga izgubiti decka koga mozda iskreno volim.  .  .  

Проблем је у теби.

Jako nepregledan tekst...

Problem je u tebi..ovo je 21 vek,a ti zamisljas kako ce reagovati ovaj ili onaj...

Pazi ovako.
Sto se tice porodice mislim da ce oni to lepo prihvatiti ako im budes saopstila na nacin da oni shvcate da se radi o velikoj i vaznoj odluci u tvom zivotu.
Sto se tice razlicitosti to ne sme nikako da ti prestavlja razlog da se sa nekim rastanes odnosno u ovom slucaju raskines. Po mom ukusu zanimljivije je i bolje kada su prisutne razlicitosti vecinom nego slicnosti jer bi mi verovatno bilo malo dosadno.

Budi iskrena prema njemu zarad vas oboje, reci sta bi volela i sta ti smeta. A posto si nesigurna u svoja osecanja onda ti predlazem da napravite neku pauzu od dva, tri meseca. Ta pauza ne sme da bude takve prirode da vas dvoje nikako ne budete u kontaktu ili da mozete da izlazite i dejtujete sa drugim osobama. To je samo privremeni prekid ljubavne veze.
Morate da se dogovorite za tu pauzu, jer je ona zarad vas dvoje.

bez fizicke privlacnosti, pocetne zaljubljenosti i strasti, veza to nece naknadno izroditi.. sa takvom vezom moras da se pomiris i da je takvu prihvatis, ako to zelis, to zavisi iskljucivo od tvojih potreba i zelja

znaci, ako zelis zaljubljenost, strast, leptirice, romantiku, empatiju, iscekivanje, ustreptalost i sanjaris o nekim vaznim osobinama koje taj tvoj momak ne poseduje, treba da shvatis da ako ih sada ne, nece ih nikad ni ispoljavati, znaci sve je stvar koliko mozes ti i da li mozes ti da se tome prilagodis

i naravno, kako vreme ide i dolaze ozbiljniji zivotni problemi, ako ti nedostaju neke vazne osobine osobe sa kojim delis zivot, bices sve nezadovoljnija i otudjices se od njega, zato je sad dobro vreme da razmislis da li je on neko sa kim mozes na duge staze ili ti je potreban neko sa kim imas i hemiju.

Jedna od mojih prvih lekcija psihologije na faksu: vezu cine 3 faktora

1) bliskost
2) strast
3) postovanje

Covek moze da ima sva tri ili samo jedno u zaisnosti sta zeli i sa kim je. Ti od ta 3 imas bliskost i postovanje. Sto je nekako lepo samo po sebi za neku prijateljsku vezu. I stvarno postoje ljudi koji baziraju veze pa i brakove na tome i ne talasaju. Ali ako zelis strast tesko da ces tako nesto samo stvoriti. Posebno posle 2 godine bez iste jer nije ni postojala od pocetka.

Druga stvar je sto si mnoooooogo stidljiva. Sto moze da bude slatko ali u tvom slucaju je vec problem. I to dosta veliki na kome moras da radis ako zelis da normalno funkcionises. Tj. treba da se opustis malo i da te bude briga.  

Necu da citam ovako nepregledan tekst..samo cu da prodiskutujem o komentarima ovde..


Jel ovo nekad negde nekom uspelo ?
I jel ovo nekad negde neko namerno uradio da pokusa na ovaj nacin da spasi neku vezu ?


Strast neminovno umire u svakoj dugoj vezi.Iskljucivo moje misljenje.
I ja ne znam sto se ljudi ne pomire sa tim 
Budes sa nekim dugo i prezasitis se.

E sad neki to prevazidju,pa pronalaze nacin da nekako to nadoknade..
A i pitanje je koliko je zaljubljenost i strast (koji neminovno jednom nestanu) dovoljan razlog da srusis nesto sto si sa nekim poprilicno dugo gradio.

Лоша ти та психологија, а кеш? 

zasto bi se ljudi pomirili sa necim sto je kako kazes iskljucivo tvoje misljenje 

bez hemije ili fizicke privlacnosti ili strasti, kako god, nema sitnica koje zauvek ostaju, a to znaju samo oni koje radi uvek ista hemija na uvek iste stvari, i na to se nadovezuje gomila novih.. jer je to baza.. a mnoge od tih stvari traju zauvek, i kad su ljudi matori i ne mogu ni da se sete kad su se poslednji put kresnuli

i secanja kao takva u poznim godinama imaju podstrek na odnos, secanja na nekadasnju strast i to produzava hemiju izmedju osoba, aa to uopste ne mora da ima nikakve veze sa seksom i erotikom, jer nase dugmice aktivira milion razlicitih stvari

tesko je to i objasniti, ali recimo da postoji hemija koja nikad ne nestane i steta je da njen najintenzivniji deo neko ne dozivi, onda kad joj je najvise vreme

Meni se pre par meseci javila jedna cura iz detinjstva....kao udaje se i sta ti ja znam...nikad nista nije bilo medju nama...ali ono...znamo se...i uvek smo bili bliski...i eto posle deset godina setila se da se javi....

Nemam pojma sto zene rade tako nesto uopste...

Sto kaze moj Sergej...zene se stalno vracaju tamo gde su ih nekad voleli...

Bice da je to...

Zna je zema....

Inace to strast...palim se ..za za zu....

To je sve proseravanje...za ljude koji nisu seksulno evoluirali....

Sad ces ti da se palis na nekog posle deset godina...mislim....

Najvise sto covek moze da se nada posle toliko vremena je neko postovanje...i bliskost...