stvarno uvjek glumis ludilo bogojebu

Hvala svima na odgovorima  .

Ništa, izgleda da sam ja taj koji mora prvi da promeni pristup.  Prvo moram da prihvatim činjenicu da se ljudi menjaju kako stare, da on više nije moj "tatica zaštitnik" već sam ja taj koji mora malo da potegne i da mu pomogne.  Očigledno je da moram biti strpljiv sa njim jer svaka kritika kod njega pravi samo kontra efekat tj.  dublje se povlači u sebe.  Moram sputati svoju ekspolozivnu narav i prestati da se ljutim na njega, da prihvatim činjenicu da je prošao zenit i da polako klizi ka starosti.  Deo njegovih problema verovatno potiče od činjenice da je kao klinac rano ostao bez oca, pa je morao da na neki način postane glava porodice.  Zbog toga a i zbog učešća u ratu (u mom ranom detinjstvu) nikad nije znao da uspostavi sa mnom topao otac-sin odnos.

Jbg svi smo ovde ograničeno vreme, moramo se portuditi da ga iskoristimo najbolje što umemo.

Nisu svi za roditeljstvo...isto ko sto svi nisu za kosmonauta....

Nema nista chudno u tome...

Fishka je u tome da covek to na vreme prepozna...

A kao detetetu....to nije ni malo lako...

Nemoj ti nista da se sekiras...vreme ce to sve da ipravi i postavi svakoga tamo gde mu je mesto...

Samo hrabro Tex 

Seti se šta je ono zbog čega mu zablistaju oči ( a da nisu sisate pevaljke na pinku) i daj mu podstrek da se time bavi pa makar i ne zaradio ništa. Vratiće mu se samopoštovanje.