Ово је дакле озбиљно

Pa pokusacu...ali ne mislim da je resenje tako lako...
a da probam da udaram malo glavom u zid ?? samo to jos nisam pokusao... 

Posto je vec nedvosmisleno utvrdjeno  da je problem u samopouzdanju, odnosno nedostatku istog, onda gledaj da radis na njemu i da ga podizes....mislim na samopouzdanje, naravno. 

Pokusaj da, za pocetak, ne vodis razgovore u kojima ces iznositi kritiku standardne interpretacije kvantne teorije, objasnjavati razvoj Niceove nihilisticke filozofije i njen uticaj na pojavu fasizma, ili pokusavati da odgonetnes zasto se lolana jos nije udala.
Gledaj da ti recenice budu krace, jasnije i da teme o kojima govors budu one o kojima dosta toga znas, pa ce ti biti i lakse da se snalazis....ne moraju da ti price i govori budu dugacki i komplikovani da bi bio nesto posebno zanimljiv i ispadao pametan u drustvu 

Mozemo, takodje, na ovaj problem gledati iz Frojdovskog ugla...dakle, da sve ovo vezemo za seks. 

Pa iz tog ugla gledano, ti mu dodjes jedan impotentan momak, koji zbog nedostatka samopouzdanja i straha od onoga sto ce da uradi i kako ce se pokazati u krevetu, ne moze da postigne erekciju...dakle, nije u pitanju fizicki problem, vec zbog velikog pritiska koji si sam sebi nametnuo i pitanja da li cu biti dobar, kako ce joj se svideti, da mi ne bude mali za nju, da ne svrsim brzo i sl, ti se previse opteretis, uplasis, sumnjas u sebe i onda, naravno, ne moze da ti se digne i traljavo odradis taj seks (ako uopste do njega i dodje).......(znaci nisi ni mutav, ni glup, ni nepismen...nego ti elokvencija i retorika naglo opadnu kad trebaju da se pokazu na delu)......odlicna mi je ova analogija! 

Imajuci to u vidu, i resenje moze biti vezano za seks (kao uostalom i svi drugi problemi u zivotu ).
Nadjes neku ribu, koja ti se ne svidja i za koju te boli dupe da li ce da misli da si zanimljiv, duhovit, recit, zabavan ili ne, i koja bi ti dala picke bez obzira na sve.....i sa njom krenes da komuniciras, razgovaras, pricas i vidis kako ce se to razvijati, jer obzirom da te nije briga sta ona misli o tvom govoru i sastavljanju prosirenih recenica, samopouzadnje ce ti porasti i mocices mnogo opustenije i slobodnije da razgovaras i konstruises recenice i pricu.

Vezbas tako sa njom i vremenom skontas, da kad mozes sa njom, mozes sa svakim, i to je to.....problem resen, a to sto ces dobiti picke od nje je samo bonus u mojoj alternativnoj terapiji! 

samo polako ... mislim da si sad zapao u jos veci problem time sto si poceo sam sebe da smatras za nekog "jadnika" .. dakle gledas na sebe u mnogo negativnom svetlu .. to promeni ..
onda dalje .. mislim da je tvoj problem sa komunikacijom sto ti zbrzas kad oces nesto da kazes . u tebi se javi ideja sta zelis da kazes .. i onda kad krenes da pricas o tome , ti uopste ne razmisljas kako i na koj nacin ces to izloziti , koje reci upotrebiti .. kojim tonom pricati .. i onda cap.. u sred price mozak ti stane i zbunis se .. jel sam u pravu ?

Prvo bi trebao da utvrdiš da li postoji neki neurološki poremećaj.Popričaj sa roditeljima i ustanovi kada su ti problemi počeli, tako će i lekaru biti lakše da utvrdi da li je u pitanju neko oboljenje ili prosto smušenost koja se često rađa sa pubertetom.

Drugo, čitaj..čitaj mnogo i sve što ti padne pod ruku...tako ćeš obogatiti rečnik, nesvesno pamtiti jezičke i rečenike konstukcije, a svakako ćeš imati i više tema za razgovor.

Treće...vodi dnevnik. Piši svakodnevno šta ti se dešava, smireno i detaljno, opisuj događaje i stvari koje si izrekao kao i one koje si želeo da kažeš, a nisi.Onda čitaj naglas, možda čak i pred ogledalom....da vidiš sebe kako izgledaš drugima.
Mislim da ćeš se tako osloboditi treme i malo po malo steći sigurnost i samopouzdanje pred drugima.Možda ponekad probaj da uvežbaš kod kuće neki razgovor, ili nešto što ćeš ispričati prijateljima.Kada prvi put budeš uspešan, to će te ohrabriti za dalje.

Meni ovo liči na suštinski nedostatak samopouzdanja ili neki oblik socijalne fobije...ali nisam psiholog pa ne mogu da tvrdim.

U svakom slučaju, ne paniči, mislim da problem nije strašan i nerešiv, očajavanjem ćeš ga samo pogoršati.
Imaš neku blokadu, koju treba prevazići...mislim da je posezanje za alkoholom i sedativima kontraproduktivno.

Moraš mnogo da radiš na sebi, a ako ne možeš sam, potraži pomoć od prijatelja u koga imaš poverenja, iznesi mu/joj problem kao što si i nama.Podrška će ti mnogo značiti...da te neko podstakne, izvuče iz neprijatne situacije.
Ako ne uspeš sam, svakako potraži pomoć od nekog boljeg i zainteresovanijeg psihologa koji će ti potanko objasniti kako se rešava tvoj problem.


Svako dobro. 

Interestingly enough, recenice koje pises sasvim ok zvuce...

Trema / stres cine cuda i sve je moguce, ali kako da se toga resis stvarno ne znam...
Ok ako se pogubis u situaciji kada ti je sve novo, moras da impresioniras, i od straha i zbunjenosti ne uspevas...
Ali ako imas problem u poznatom okruzenju, sa ljudima koje znas... to vec ne znam zbog cega moze biti...

Kazes da je bilo i slucajeva da sve ispadne super...
Da li postoji nesto sto te slucajeve povezuje?

Toga ima na Plavom mostu, ako mislimo na isto ??   
Pokusacu da od svakog primenim date savete... (mada mi se tvoj najvise dopada : ) i hvala svima na odgovorima i pokusajima da pomognete...


Ne smatram sebe za jadnika uopste, nego jednostavno izbegavam da pricam u drustvu zato sto to dosta lose radim....
Ovo drugo sto si napisao je tacno od reci do reci...



Pa bio sam kod tkzv psihologa Marka, covek hteo da me drogira bez dijagnoze...Sve cu ovo da probam sam, vase savete...Ali ako neko zna dobrog doktoraa mislim da bi koristilo da popricam sa njim/njom...



Pa mozda ih povezuje to sto jedino kada pricam sa sestrama ili roditeljima ili nekim koga malo duze poznajem razgovori ispadnu normalniji...ali dosta cesto mi se i u razgovoru sa njima desava BAG...

Dakle to definitivno ima velike veze sa strahom od nepoznatog... a koji se vremenom razvijao i rastao u svakoj situaciji kada si podbacio...

Mislim da treba da potrazis nekog boljeg psihologa... Obidjes par dok ne nadjes nekog kome je stalo i ko ti odgovara... Siguran sam da ce ti naci neku terapiju koja ce ti odgovarati, da te to oslobodi...

Nedostatak samopouzdanja je ono što te muči. Ti se prosto uplašiš činjenice da si počeo da govoriš i privukao pažnju slušalaca na sebe. Zato se smotaš, misli ti se razbeže na sporedne stvari kao što je Mika koji zija u noge Dušici ili Maja koja kriči i maše Ljubici preko ulice. Takve gestove ti doživljavaš kao znak da si dosadan i smotan. Ali ako obratiš pažnju videćeš da se oni isto tako ponašaju i kad priča najveći šarmer u društvu, samo njemu to nije bitno. primetićeš i da su najveći šarmeri obično nesnosni lažovi, egomanijaci i smarači i kategoriji ja pa ja.

Šta ti treba da uradiš?

Prvo da se javiš psihologu, da zatražiš pomoć kako bi unapredio svoje samopouzdanje.

Drugo treba da počneš da razgovaraš o sasvim nevažnim stvarima, da se trudiš da pričaš čak i kad ti se čini da ćeš propasti u zemlju. Ako se krećeš među sportistima onda pričaj o sportu. Ako si među muzičarima onda o muzici. Ne mora to biti ništa pametnije neko : Jo ljudi jeste videli kako je xxxić dao golčinu. A što me nervira onaj yyyović.

Treće pokušaj da razgovaraš u svakoj prilici sa svakom osobom. Kad odeš u samoposlugu pozdravi prodavačicu na kasi, pitaj komšiju koji stalno čačka oko kola kako posao, pa zastani i progovori par reči.

Četvrto lovi ponašanje svojih prijatelja kad drugi, mnogo popularniji pričaju. Tako ćeš shvatiti da niko ne smatra kako si ti doasadniji od ostalih.

I naravno ni Divac nije mnogo rečit pa je opet Divac

Ispod problema u komunikaciji obično je, a kako su to drugi već primetili, problem sa samopouzdanjem, koji može imati mnogo uzroka.

Moje pitanje je - zašto moraš da se trudiš da bi se nekome dopao? Što ne bi bio od onih koji su ćutljiviji? Ionako nam je previše onih koji vazda nešto laprdaju...  Jedan pametan čika (možda je i Mark Tven, mada nisam sigurna) je rekao da ljudi sa razlogom imaju jedna usta a dva uha, kako bi više slušali a manje pričali. Ljudi danas generalno mnogo drve, a prava je umenost umeti koncizno se izraziti i ne laprdati zabadava. Vidiš da je to moj problem. 

Elem, moj neki savet bio bi da čitaš nešto što će ti prijati; tako ćeš uvećavati svoj fond reči. A što se tiče samopouzdanja, predlažem odlazak psihologu, mada je sve na tebi, neće ti psiholog rešiti probleme, samo će ti ukazati način.