Psihologija jela

Da su ishrana i duševno stanje čoveka povezani jedno s drugim, potvrđuju i savremena istraživanja mozga. Poznata je izreka da „i oči jedu" ili osećaj da prisećanjem na neko omiljeno mamino ili bakino jelo čoveku pođe voda na usta. Sve što osećamo rezultat je naših biohemijskih reakcija.



Čak su i naša osećanja vođena transmiterima koji se razmenjuju između nervnih ćelija. Na primer, kad preovladaju osećanja tuge, uz pomoć jela, koje je nekad spremala majka ili baka čovek se može oraspoložiti, objašnjava bečki psiholog Julija Umek. .
Takođe, za organizam je veoma važno dovoljno unošenje tečnosti i to najmanje dva litra dnevno. Kada organizam ima dovoljno tečnosti može da transportuje hormone sreće. Naš krvni pritisak je kao reka, objašnjava Umek. Ukoliko je nedovoljno tečnosti u venama onda je protok veoma spor. Voda i to hladna je takođe korisna, za ublažavanje besa i agresije, da bi se ugasila unutrašnja vatra. žvakanje tvrde hrane kao što su šargarepa, tvrde jabuke ili celer, opušta centar agresije u mozgu. S druge strane, mineralni sastojci i hladna voda pomažu da se hormoni stresa izbace. Isprobajte kako čarobno deluje kada parče crne čokolade sa najmanje 70 odsto kakaoa pustite da se polako istopi na jeziku. Takođe konzumiranje špageta može da smiri i podigne raspoloženje nakon napornog dana. Ugljeni hidrati pomažu da se poveća sadržaj šećera u krvi, tako da kroz hormon insulin u ćelijama bude dovoljno šećera. Sva jela koja pozitivno utiču na rad mozga, dobra su i za stanje duha. Jer ko poboljša sposobnost pamćenja, povećava rezistenciju stresa a to omogućava da se sačuva unutrašnji mir - omiljeno stanje duha.
Za bolji rad mozga preporučuju se lešnici, jabuke, banane, mahunasto povrće, testenina, riba i dnevno 2,5 litra vode.

Izvor: Ekstravaganca

Ono što se čoveku u tom trenutku jede - to treba da jede.
Organizam oseća šta mu treba.

Na žalost osim prehrane organizam često i na probleme deluje tako što želi da ih pojede. Naravno to rezultira gojenjem. Iz vlastitog iskustva reći ću svakom ko primeti da se goji da obrati pažnju na svoje probleme pre nego što i gojaznost sa svim posledicama postane deo njih.

Код мене је, рецимо, супротно.
Кад сам под великим стресом, редовно се ''преполовим'', што је подједнако лоше као и да се гојим.