Znojenje, naročito na vrućini, uobičajena je pojava za sve ljude. Međutim, postoje osobe kod kojih je konstantno prisutno prekomerno znojenje, s kojim uopšte ne uspevaju da se izbore. Što je najgore, takve osobe umesto sigurnosti i samopouzdanja, imaju osećaj neprijatnosti i nesigurnosti, zbog čega bi najradije da se zavuku u "mišju rupu".
Da li je baš sve tako crno, i da li ima spasa za ovakve osobe, objašnjava dr Ivan Kuhajda iz Klinike za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
- Ništa nije apsolutno crno, i uvek postoji neko rešenje. Čak i u situaciji prekomernog znojenja kod ljudi. Jedino je problem što nisu obavešteni gde i kako se to radi. U svetu se već tri decenije izvodi operacija torakoskopska simpatektomija u cilju trajnog rešavanja prekomernog znojenja, odnosno hiperhidroze. Metoda je usvojena i kod nas, tako da smo mi za sada jedina zdravstvena ustanova u Srbiji i zemljama u okruženju gde se izvodi ova hirurška intervencija. Ljudi, a i lekari, nažalost, ne znaju da u našoj ustanovi postoji ovakav vid lečenja, pa razočarani trpe muku u kojoj su se našli. A dovoljno je samo da odu kod lekara opšte prakse i zatraže uput za našu ustanovu, jer je tako lečenje besplatno, što znači da na jednostavan način mogu da reše svoj problem.
Da li je operativno lečenje komplikovano?
- Operacija spada u minimalno invazivnu hirurgiju, radi se u opštoj anesteziji i traje oko pola sata. Intervencija se radi kroz tri mala reza na bočnim stranama grudnog koša, veličine pet milimetara, tako da nema ožiljka. Efekat može da se vidi odmah nakon buđenja iz anestezije. Za razliku od primene botoksa i jonoforeze kao vidova lečenja, ovaj način terapije je trajan. Osim toga, pacijen već posle nekoliko sati ide kući, sposoban za sve vrste aktivnosti, bez bolovanja ili neke rehabilitacije. Može da se vrati na posao već narednog dana, ukoliko se ne bavi nekim težim fizičkim radom. A već posle nedelju dana, slobodno može da ide na more, da se kupa i sunča.
Po čemu pacijent može da prepozna da mu je odmah bolje?
- On se budi sa suvim i toplim dlanovima, kao i pazušnim jamama. Naravno, posle operacije znojenje neće prestati na dlanovima i pazušnim jamama, ali više neće biti tako obilno, zbog čega će mu laknuti. Komplikacija i neželjenih efekata gotovo da i nema. Kod nekih pacijenata se posle operacije javlja takozvano prolazno kompenzatorno znojenje, najčešće leđa. Ukoliko se javi, traje individualno, a nastaje dok se organizam ne privikne na produkciju manje količine znoja. Pacijenti ovo stanje uglavnom dobro podnose i ne predstavlja im neki problem. I apsolutno je provereno da ova intervencija nema neželjenih efekata na druge važne organe, kao što su srce, pluća...
Koliko ljudi pati od prekomernog znojenja?
- Prekomerno znojenje ili hiperhidroza javlja se kod oko tri odsto svetske populacije. Za Srbiju ovakav podatak, nažalost, ne postoji, iako predstavlja važan socijalni i psihološki problem koji drastično narušava svakodnevni život pojedinca. Mnogi pacijenti sa ovim problemom navode da im je prećeno i sa otkazom, jer su poslodavcima izgledali neuredno, a klijentima odbojno. Ovu vrstu problema istovremeno imaju i muškarci i žene, jer se prekomerno znojenje podjednako javlja kod oba pola.
Zbog čega se ono javlja?
- Postoji primarna i sekundarna hiperhidroza. Primarna je povezana sa emocionalnom nestabilnošću i anksioznošću. Utiče na sve aspekte ljudskog života, javlja se u detinjstvu ili pubertetu i manifestuje gotovo svakodnevno. Osobe sa ovim problemom izbegavaju kontakt zbog stalno vlažnih dlanova, nose široku tamnu odeću zbog pojačanog znojenja ispod pazuha, polako se povlače u sebe, otuđujući se od društva.
A šta je sa sekundarnom hiperhidrozom?
- Suprotno primarnoj, sekundarna hiperhidroza se javlja zbog drugih bolesti, kao što je hipertireoidizam, šećera bolest, tuberkuloza, limfomi, neke neurološke i psihijatrijske bolesti, korišćenje pojedinih lekova... Kod ove vrste hiperhidroze najčešće se znoji celo telo, ne leči se operativno, već se leči osnovna bolest.

PORODIČNO NASLEĐE

Primarna hiperhidroza najčešće se javlja još u detinjstvu ili u pubertetu, manifestuje se svakodnevno, a najveći problem zadaje mladim osobama između 20. i 30. godina. Najnovija istraživanja potvrđuju da se primarna hiperhidroza nasleđuje. To znači da u 25 do 50 odsto slučajeva ovaj poremećaj imaju i drugi članovi porodice.

BEZ UPUTA

Pacijent koji nema uput za bolničko lečenje, dužan je da na žiro račun Instituta uplati 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za operaciju. Uplata se vrši kada dođe na zakazanu operaciju, s tim što priznanicu predaje kao zvaničan dokument o uplati.



Izvor: Novosti