nidje veze s depresijom ovo gore :shock:no hajde de,nego: krenulo je to sve otkad mi se mladji brat rodio(11 god. je razlika izmedju nas) tad sam se zatvorilu u svoj mali svijet...u svoju sobu.tad nije mogao proc nijedan jedini dan a da ja nisam plakala,ne znam zasto,a u svemu tome bilo mi je najteze sto moji roditelji nisu htjeli  da otvore oci da budu uz mene jer su mislili da sam ja vec velika i da mi oni vise ne trebaju :cry:i hajde taj prvi raz je prosao i ja sam se kao smirila,onda izmedju drugog i treceg razreda se desi totalna katastrofa(ja uletila u pogresno drustvo)e onda mi je i treci raz haos bio,a u cetvrtom sam vec pocela da imam depresiju kao bolest koja se mora lijecit:pocele su tegobe u prsnom kosu,u dusi,u srcu,pocele su raznorazne fobije,strahovi(nisam smjela sama do tramvaja da odem itd.),promjene raspolozenja,preemotivnost i jos razne druge gluposti
i sad sam na faxu i to je jos uvijek tako....
i sad mi je nekako glupo da ja svojima to kazem kad znam da ce mi se pocet u facu smijat i reci da ja to samo umisljam

Predlazem ti da otvoris svoju temu jer ce u ovoj tvoj post ostati neprimecen 

Btw, pogresno si protumacila kako "ovo gore" tako i celu temu. 

Manjak podrske roditelja ume da zaboli. Ljudi cesto nesvesno odbijaju da vide problem jer je lakse ziveti u uverenju da je sve u redu. S obzirom da te nisu razumeli sve te godine, ne verujem da ce sada. Zasto ne bi otisla kod psihloga koji ce te sigurno razumeti?

Pa malo je kasno da se roditelji optuzuju.

Depresija nastaje najcesce kao posledica gubitka sopstvenog identiteta i samopouzdanja. Nekada je to neuzvracena ljubav, nekada nepaznja roditelja nekada se desi odjednom nekada postepeno. Tesko je reci sta to u nama pukne da nas gurne u taj bezdan.

Ipak po meni - onako kako si upala u vrzino kolo fobija tako iz njih mozes i da izadjes. Ali ne vredi razmisljati o fobijama i kljukati se lekovima. Treba udariti azdaju u glavu - treba da sama sebi das vrednost i da se osecas vaznom. Razmisli o necemu sto te cini ili te je nekada cinilo srecnom. Cak i ako je taj osecaj dalek pokusaj da ga se setis. Sreca znaci osecaj zasticenosti i blazenstva. Pokusaj da razmisljas o situacijama kada si bila srecna. Pokusaj da se bavis fizickim aktivnostima - ako si vicna trcanju to je najbolji nacin - daj sebi cilj i pokusaj polako korak po korak da ga ispunis. Mozes da pocnes sa malim stvarima ali je bitno da svaki put postavis novi cilj i osetis zadovoljstvo ispunjenja istog. Taj osecaj zadovoljstva je ono sto ce ti dati snagu i pokrenuti te da volis i postujes samu sebe. Tako ces sama sebi dati VREDNOST i znacaj. Moras da pocnes da stvaras - ako si vicna slikanju ili muzici to je jos bolja varijanta.

Ali moras da pravis male korake. Malo po malo tvoj um se vise nece baviti strahovima jer nece imati vremena za to - bice zaokupljen drugim stvarima. Kada hodas ulicom nikada ne gledaj u zemlju. Pokusaj da osetis svoju kichmu potpuno pravu - gledaj daleko ispred sebe i skoncentrisi se na disanje. Disi lagano i duboko iz stomaka. Ne razmislja niocemu drugom nego samo o pravim ledjima i disanju. Ovo ce ti pomoci da osetis sebe mnogo bolje i da tvoje misli ponovo budu pod tvojom kontrolom.

Ja sam jedne zime bio depresivan ali na nekoj fizickoj bazi. Cigare, zatvoren prostor, losa ishrana bez vitamina, nedovoljna fizicka aktivnost, odsustvo sunca u najavi itd.

I odjednom bi mi se desilo da sam , znaci instant promena raspolozenja, pesimist, sve je mracno, prosto nisam mogao da verujem sta mi se desava, kao da to nisam ja, bas cudno jednom recju.

Naravno kada sam sve to promenio, nerviram ljude jer se stalno zezam i smejem 

ja imam mladju sestru....  i nisam bas omiljen ni u porodici ni u familiji
ali sam takodjer depresivan , jer imam kriv nos , pa imam komplex i nemam samopouzdanja...

Ja sam prosecne visine zenskih manekenki i to me ubija..

YTP pobratime pa ja i ti smo iste visine - ali zasto bi te to potresalo aman zaman - pa to je idealna visina. Nije valjda da se brines da li ces moci da nadjes ribu ajde molim te.

Zamislite svet gde bi svi izgledali kao manekeni. Mislite da je to savresni svet. Pa pogledajte Pazolinijeve filmove. Lepota je u nesavrsenosti. Ni jedna stvar n ovom svetu nije savrsena. Nas oilarizivan um definise estetikom simetricne stvari dok je priroda i najlepse stvari u prirodi totalno asimetricne.

Evo vam stih od Michael Franti-ja

All the freaky people make the beauty of the world

Svi smo mi freaks of the world i to je ono sto vaj svet cini lepim. 

Da, bas to me brine, ne mogu nocima da spavam ...
Inace to je bio pokusaj sarkazma ali si me ubio u pojam..

ot: de si s njim nashto da sarkastishesh ... 

depresija (kratkotrajna) je super ... suochish se sa samim sobom i budesh porazhen od samog sebe i onda se dignesh posle kratkog vremenskog perioda oran za nove pobede ...