Proba zajedničkog života

Dođe trenutak u vezi kada vam zajednički život zvuči kao taaako romantična ideja. Zamišljate kako biste ceo dan posvetili jedno drugom, zamišljate zajedničko izležavanje ujutro, romantična popodneva uz mnogo maženja i iskrene, duge razgovore, pa maženje uveče, dok pripremate večeru i izgledate kao iz nekog časopisa... Izlaske napolje, na lepo vreme, gde se grlite i držite za ruke... Lepa slika, zaista. Jedini problem je što nije realna.

Naime, to nije slika zajedničkog života - to je slika zajedničkog vikenda. Zajednički život je nešto sasvim drugo. On uključuje jurnjavu ujutro, kad ne znate gde vam je glava i prepirete se s dragim ili dragom da već jednom izađu iz kupatila da biste i vi mogli da se spremite. Romantične večeri? Možda, na letovanju. Inače to najčešće budu ma-pusti-me-da-vegetiram-pred-televizorom večeri, uz pregovore o tome na koga je red da izbaci đubre i ko treba da pere sudove.

Da li ovo znači da je zajednički život nešto grozno, nešto što je najpametnije izbegavati? Ne, naravno - samo, ne zalećite se ni sa kakvim romantičnim idejama o bajkovitom životu u bogataškoj vili. Kada ljudi nisu zaista spremni za zajednički život, vrlo brzo se posvađaju, jer ne mogu da se prilagode potrebama i rasporedu onog drugog.

Šta, onda, učiniti? Kada dobijete ideju da živite zajedno, nemojte se odmah preseliti kod partnera ili partnerke. Pre nego što unajmite kombi za preseljenje, napravite probu. Ponesite onoliko stvari koliko vam je potrebno za nedelju-dve i na toliko dugo isprobajte zajednički život.

Ko zna? Možda ćete otkriti da zaista jeste spremni za zajednički život, taj izuzetno značajan korak napred u vezi. Ako otkrijete da još nije vreme za to, pa, lako ćete stvari vratiti svojoj kući i vratiti se na staro. Steći ćete novo iskustvo i znaćete na šta zaista liči zajednički život - i za šta treba da budete spremni. Jednog dana, doći će i to vreme...

e........
a ljudi, narocito neke zene, devojke, svejedno, se tako "divno" zanesu tim "romanticnim" idejama, slicicama koje stvaraju, ili im vec neko to radi od malih nogu, u svojim glavicama...


ma dobra organizacija iliti podela poslova... moze to sve lepo da se sredi...
ako su dvoje normalni naravno i imaju postovanja jedno prema drugome

mene kad neko pita od prijatelja za misljenje o zajednickom zivotu,posto imam iskustva te vrste,
prosto ne znam sta da odgovorim.
razlog je vrlo jednostavan.
toliko imam argumenata za i protiv...
mozda je razlog sto sam ja zivjela sa momkom kada sam imala 21 godinu, i koliko je bilo lijepih trenutaka i situacija,toliko je bilo i onih nemogucih.
ja se nisam bas najbolje snasla.
ali to pripisujem nezrelosti.
ali zato ni danas ne bih se usudila na tako nesto.mozda mi i neodgovara
jednostavno,nisam spremna na to
ali sam za brobu prije braka,naravno

mislim da meni to definitivno ne odgovara....probao..puklo... i znam znam sta cete reci...to treba da bude dogovor, da budete tolerantni...da pokusavate da se uklopite...ali meni je super sa nekim blejim par sati na gajbi ali hocu da imam svoj trenutak....kad pisem na forumu...kad mi dodju ortaci...ako hocu da onanisem 2 sata kao manijak...evo iskreno pricam... zelim da ne izgubim sebe u tom uklapanju...zato smatram u svakom slucaju da gajba treba da bude velika...da imas gde da pobegnes from time to time..a ne da moram da izadjem iz kuce ako hocu da budem sam i da sredim mislim 

Sta ja znam, zajednicki zivot treba da dodje neprimetno kao posledica duge veze, ozbiljnih namera...etc., ako se "dogovorimo" da probamo ,pa da vidimo kako ce ici.....to mi je skroz bezveze i sracunato....i glupo ako vec hocete.