Agnosticizam je filozofsko ubeđenje da se postojanje božanstava ne može utvrditi niti dokazati. Reč agnosticizam prvi je počeo da koristi Tomas Henri Haksli 1869. godine, a koristi se i za one koji nisu ubeđeni ili ne pridaju značaja saznanju o postojanju božanstava ili drugih takozvanih duhovnih pojava. Reč agnostik vodi poreklo od grčkog α (bez) i γνοςισ (znanje).
Agnostici mogu da tvrde da je nemoguće doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.
Neki agnostici veruju da religijska verovanja nisu dokazana ili ih je nemoguće dokazati. Agnostik, recimo, može da smatra da religijske norme treba da budu dokazane kako i naučne, eventualno koristeći naučne metode.
Najpoznatiji agnostici (u modernom shvatanju reči) bili su Tomas Henri Haksli, Čarls Darvin i Bertrand Rasel. Neki smatraju da je Dejvid Hjum u svojim radovima, pre svega u Dijalozima o prirodnoj religiji, iskazao agnostičarske stavove, mada oko toga ima neslaganja.
Varijacije:
Teisti i jaki ateisti donose zaključke o svetu: teisti da „Bog postoji“, a jaki ateisti da „Bog ne postoji“. Agnostici donose ovakav zaljučak o ovim stavovima: „Čovek ne može da zna da li Bog postoji ili ne“.
Varijacije uključuju:
jak agnosticizam - mišljenje da je nemoguće znati da li božanstva postoje, ili da barem ljudi to ne mogu saznati;
slab agnosticizam - mišljenje da se trenutno ne zna da li božanstava postoje, ali da u principu može da se sazna; slab agnostik zato ne donosi zaključke dok se ne prikažu jaki dokazi;
apatetični agnosticizam - ideja da je pitanje postojanja božanstava nebitno, jer nema praktičnih posledica;
modelni agnosticizam - ideja da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li božanstva postoje ili ne, ali da se racionalnom argumentacijom može doći do zaključka.
Izvor:Wikipedia
Pošto se mnogi članovi na forumu izjašnjavaju kao angostici želeo bih da čujem i njihovo mišljenje.
Interesuje me prvenstveno kako je tekao njihov misaoni život do trenutka kada su počeli da se izjašnjavaju kao angostici, u koju grupu agnostika spadaju, i dali ostavljaju mogućnost za dalje napredovanje i promenu stava.
Mnogi agnostici veruju da postoje stvari koje naš um nije sposoban da opipa, da razume, da nemamo adekvatan alat. Nije samo isključivo religiozna stvar, već neki veruju da sigurno saznanje uopšte ne postoji.
Ok, moja greška , izlistao sam prvih 5 strana , ali nisam video tu temu.
Nema problema, ako moderatori smatraju da ne treba da stoji neka je obrišu.
Međutim ja bih stavio akcenat na promenu stava, kao mogući napredak.
Interesuje me prvenstveno kako je tekao njihov misaoni život do trenutka kada su počeli da se izjašnjavaju kao angostici, u koju grupu agnostika spadaju, i dali ostavljaju mogućnost za dalje napredovanje i promenu stava.
Svima nam je jasno da čovek tokom života menja svoje mišljenje, a za mene je agnosticizam samo usputna stanica. Zašto neko nema snage da ide dalje, jer po meni je ovaj stav "nit smrdi-nit miriše" vrlo lak, i čini mi se kao predaja i odustaja od daljeg istraživanja.
« Poslednja izmena: 04. Jun 2010, 15:23:17 od sova9072 »
Tema: 
