Milutinović i Lilić do pogodnosti posle političke trgovine
Autor: Tamara Spajić | 10.12.2007 - 07:45


Svaka dodatna privilegija za sadašnje i bivše državne funkcionere prosto je „prst u oko“ siromašnoj državi u kojoj je čak 15 odsto stanovništva bukvalno gladno, a polovina tvrdi da jedva sastavlja kraj s krajem. Poseban je problem kada se broj privilegovanih bez čvrstih argumenata poveća samo zarad političke trgovine. Ipak, privilegije za bivše predsednike Srbije su među skromnijima u regionu i mnogo manje nego po prethodnom zakonu.

Poslanici svih stranaka u Skupštini Srbije, osim LDP, glasali su za amandman socijalista kojim je omogućeno da, retroaktivno od 1990. godine, svi bivši predsednici SRJ, SCG i Srbije dobiju privilegovanu titulu „bivšeg predsednika republike“ i pravo na kancelariju, savetnika i sekretara, službeni automobil sa vozačem onoliko dugo koliko im je trajao mandat, kao i zagarantovana primanja u visini od 80 odsto plate predsednika republike, ma šta radili. Ovim su, krajnje nenadano, privilegovani Milan Milutinović i Zoran Lilić, a Dobricu Ćosića je zakon „zaobišao“ jer je razrešen dužnosti.
Ako je za utehu, novi Zakon o predsedniku republike donekle je smanjio povlastice koje je bivšim predsednicima garantovao prethodni zakon iz 1999, sa izmenama 2001. godine.

Uvid u dokumenta
Umesto doživotnog prava na četiri zaposlena (lično obezbeđenje, obezbeđenje objekta, vozača i sekretaricu) bivši predsednik sada ima pravo da ga obezbeđuju vojska i policija jednu godinu po prestanku mandata, a duže ako za to postoje opravdani razlozi. Takođe, pravo na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni automobil sa vozačem može da koristi samo onoliko dugo koliko mu je trajao mandat. Sredstva za troškove u kancelariji nisu ograničena, ali može da ima uvid u državna dokumenta samo iz perioda svog mandata. Pravo na „predsedničku platu“ ima (ako se ne zaposli odmah) šest meseci pošto mu prestane mandat, a najviše još šest meseci ako odlazi u penziju.
Doživotno ima pravo na 80 odsto plate aktuelnog predsednika (oko 106.000 dinara po aktuelnoj računici), tako da ukoliko su mu plata ili penzija manje od toga, može da računa na dopunu. Ranije je bilo predviđeno 85 odsto od plate.
Takođe, novina u odnosu na prethodni zakon o pravima i obavezama predsednika jeste da nema više odredbe po kojoj su pravo na sve privilegije gubili ukoliko bi počinili krivično delo i bili osuđeni na duže od šest meseci.

Više novca za supružnika
Novim zakonom supružnik predsednika republike prošao je malo bolje jer mu je ranije bilo garantovano pravo da ne radi i da mu se iz budžeta uplaćuje radni staž, a sada ima pravo i na nadoknadu „plate u iznosu koju bi primao da radi na svom radnom mestu“. Ima i pravo da mu miruje radni staž dok supružniku traje mandat predsednika republike i da za to vreme prima platu od 20 odsto od plate predsednika.
Da li zbog smanjenih povlastica u odnosu na one koje su prethodni zakoni odobravali bivšim predsednicima republike ili zbog trenutne političke situacije, tek ovaj zakon o predsedniku republike je blagonaklono dočekan čak i kod dežurnih kritičara privilegija za funkcionere. Čuju se dve škole mišljenja: da je umeren i u skladu sa praksom u evropskim zemljama i da je „samo problem u dva imena: Milanu Milutinoviću i Zoranu Liliću“. Druga škola mišljenja je da „svi moraju biti jednaki pred zakonom“ i „da se zakon ne može praviti prema pojedincima“.
Amandman socijalista kojim je Milanu Milutinoviću i Zoranu Liliću omogućeno zvanje bivši predsednik i sve što uz to ide, poslanici demokratskog bloka usvojili su da socijalisti ne bi ukočili Zakon o predsedniku i ugrozili dogovoreni tajming za predsedničke izbore. Ovo je „Blicu“ potvrđeno iz više neimenovanih izvora.
- Nismo razmišljali o pojedinačnim imenima, već smo uzeli 1990. godinu kao početak višestranačja. Mogu da imam politički stav prema pojedincima, ali niko nema pravo da osporava političke činjenice - kaže za „Blic“ Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe DS, negirajući da je na demokrate izvršen politički pritisak.

Iskustva iz regiona
Makedonija velikodušna: Bivši predsednik republike ima doživotno pravo na penziju u visini plate aktuelnog predsednika, na kancelariju sa zaposlena tri stručna lica, na lično obezbeđenje, službeno vozilo i vozača i pravo na troškove u visini osam odsto od troškova aktuelnog predsednika. Na državnim proslavama učestvuje zajedno sa najvišim aktuelnim predstavnicima Makedonije. U slučaju smrti dok je na dužnosti, supružnik i maloletna deca imaju pravo na punu penziju, stan ili zemljište za izgradnju porodične kuće. Supružnik i maloletna deca predsednika koji je preminuo posle isteka mandata imaju pravo na 30 odsto penzije.

Hrvatska omogućava dobru penziju: Bivšem predsedniku Hrvatske zakon omogućava da ima telohranitelja, kancelariju i sekretaricu i službeni automobil sa vozačem kad ode u penziju. Bivši šef države dobija 80 odsto od poslednje plate, a u slučaju smrti, njegova udovica 70 odsto. Ovo nije mala privilegija s obzirom na to da se „običnim smrtnicima“ penzija računa na osnovu proseka plate u poslednjih deset godina.

Bezbednost najvažnija u Crnoj Gori: Zakonom o zaradama i drugim primanjima funkcionera i poslanika u Crnoj Gori, bivši šef države ima pravo da godinu dana prima nadoknadu u visini poslednje plate. Ukoliko ga od penzije dele dve godine, finansijska pomoć se produžava za još godinu. Bivši šef države ima vremenski neograničeno pravo na na obezbeđenje i ono se ukida ako i kada Agencija za nacionalnu bezbednost proceni da više nije potrebno. Nema pravo na službeni automobil, kancelariju ili sekretaricu.

Federacija BIH bez zakona: Nema posebnog zakona već su privilegije i zaštita bivšeg člana Predsedništva regulisani internim aktima. Oni posle isteka mandata primaju godinu dana punu platu i, ukoliko se ne zaposle, imaju pravo da koriste službeno vozilo i da zatraže vozača. Obezbeđenje nije posebno predviđeno.

Slovenija racionalna: Slično kao u većini zemalja EU, Slovenija je bivšem šefu države omogućila da doživotno ima telohranitelja, kancelariju i sekretaricu i službeni automobil sa vozačem.

Amerika
U Americi predsednik ima doživotno pravo na zvanje predsednika, na kancelariju, automobil, čak i da, kao i aktuelni predsednik, svakog jutra dobija na sto izveštaje CIA, a sasvim dobre šanse da uživa veću penziju od plate. Sa praksom naknada za troškove kancelarije počelo se 1958, kada je bivši predsednik Hari Truman obavestio tadašnju administraciju da ga je samo plaćanje poštarine kako bi odgovorio na sva pisma koja prima dovelo do ruba bankrota. Udovica bivšeg predsednika automatski nasleđuje penziju svog supruga, ukoliko ga nadživi.

Rusija
U Rusiji je zakon omogućio bivšim predsednicima penziju u visini ministarske plate, korišćenje kancelarije, službenog automobila sa vozačem, lično obezbeđenje, korišćenje službene vile za stanovanje i status ravan članu Gornjeg doma parlamenta. Premijer Rusije ima pravo da još godinu dana posle odlaska sa funkcije prima premijersku platu i koristi službenu vilu.

Selektivno i u EU
U većini zemalja EU predsednici imaju pravo na doživotno obezbeđenje i automobil, ponegde i kancelariju. Zakon postoji, ali se ponekad ne primenjuje. Dva bivša poljska predsednika Vojćeh Jaruzelski i Leh Valensa traže ovih dana da im se dodeli obezbeđenje koje, inače, po zakonu doživotno imaju svi bivši predsednici Poljske. Bivši premijer Jaroslav Kačinjski ima obezbeđenje zbog toga što je gotovo identičan svom bratu blizancu, predsedniku Poljske Lehu Kačinjskom.

Blic

Apsurdna situacija da ljudi koje nije birao narod na slobodnim izborima, nego su postavljeni kao partijski činovnici imaju privilegije. Što je još apsurdnije po ovome Mirjana Marković može da dobije 80% predsedničke penzije.