IN < - Priroda kao vođa - >LO
(1/18) > >> :: Odgovori!
Primena bilja u lečenju bolesti ima pisane tragove iz 3.000 g. pre nove ere
S prirodom kao vođom, ne može se nikako zalutati (Natura duce errari nullo pasto potest).
Akademik prof. Jovan Tucakov je često govorio da nema naroda bez istorije, da je sadašnjost određena događajima u prošlosti, te ni zdravstvene kulture nema bez njene istorije. Proučavanjem istorije razumećemo sadašnje zdravstvene prilike, ispravljanjem grešaka prošlosti obezbedićemo viši nivo zdravstvene kulture i zdraviju budućnost.
Istorija primene bilja u lečenju bolesti ima pisane tragove iz 3000 godina pre nove ere. Prvi pisani dokument potiče iz Kine i naziva se Pent-sao.
U induskim svetim knjigama - Vedama spominje se i veliki broj biljnih lekova.
Stari Egipćani su poznavali mnoge lekove sačinjene iz bilja, a pretpostavlja se da i ime Farmacija potiče iz ovih krajeva, od imena boga lečenja i hemije Pharmaci.
Beli hleb bezvredan
Prve naučne podatke pružaju Hipokratova dela (5-4) pre nove ere. U delu "Corpus hipocraticum" opisano je oko 300 lekovitih biljaka koje su podeljene prema fiziološkom dejstvu.
Najdragoceniji spomenik srpske medicinske kulture po rečima dr Relje Katića je Hilandarski kodeks koji potiče iz Húń ili Hń veka. To je jedina medicinska knjiga toga doba pisana na narodnom jeziku (u Evropi su medicinske knjige pisane na latinskom).
Početak HH veka zapretio je lekovitom bilju da bude potpuno izbačeno iz upotrebe. Tako su lekovi koji su hiljadama godina uspešno korišćeni postali predmet podsmeha i omalovažavanja. Proterivanje lekovitog bilja iz terapije može se porediti sa mrakom srednjeg veka koji je vladao Evropom.
Razvoj industrije i popularisanje upotrebe industrijski obrađene hrane je još jedan atak civilizacije na naše zdravlje. Prerada i proizvodnja polugotovih i gotovih jela koja svojim lepim izgledom i doteranim ukusom praćena nekritičnom reklamom podstiču potrošnju koja za cilj ima upotrebu industrijski proizvedene hrane.
Ovakva hrana je ispravna u smislu higijenske ispravnosti, ali je štetna jer ne sadrži biološki vredne sastojke koji su uništeni preradom, a neophodni su za normalno funkcionisanje organizma.
Belo brašno, industrijski šećer su namirnice koje su u svakodnevnoj upotrebi. U visoko razvijenim zemljama (zbog prekomerne upotrebe) označene su kao uzrok mnogih zdravstvenih problema. Hleb dobijen od belog brašna potpuno je bezvredan. U ishranu ga je u 18. veku uveo francuski vojni apotekar Parmantier.
Ovo je samo jedan u nizu dokaza kako jedan ozbiljan čovek može da napravi čovečanstvu lošu uslugu koristeći pogrešno svoj autoritet. Ista stvar je sa šećerom. Oksalna kiselina koja je produkt razlaganja šećera u organizmu izlučuje se preko bubrega, ali se deo zadržava u tkivima što pogoduje reumatizmu, migrenama, nervnim smetnjama, stvaranju bubrežnih kamenaca...
Engleski naučnik Džon Jutkin u svojoj knjizi "Čist, beo i smrtonosan" naveo je: "Postoje dve neoborive činjenice u vezi sa šećerom: prvo - nema nikakve fiziološke potrebe za šećerom kao što je fabrički.
Drugo kada bi samo mali deo onoga što se već zna o štetnosti šećera bio otkriven u vezi sa nekom drugom materijom koja se upotrebljava kao dodatak hrani, ta materija bi bila zabranjena."
U svetu se za sada došlo do stava da je rafinisani šećer štetan za organizam ukoliko se nekontrolisano koristi. Shodno ovome utvrđeno je da dnevna doza ne bi smela da pređe 50 g što se smatra neškodljivom, ali ne i preporučljivom količinom.
Povećana energetska vrednost hrane bogate tzv. "praznim kalorijama" (beli rafinisani šećer, belo brašno, alkohol...) uzrok je povećane gojaznosti stanovništva i opstipacije (zatvora) koje su postale ozbiljni zdravstveni problem u industrijski razvijenim zemljama.
Šećer je štetan
Prema prognozama promena zdravstvenog stanja stanovništva SZO (Svetka zdravstvena organizacija) ukazuje da će glavni zdravstveni problemi budućnosti proizlaziti iz neadekvatnih navika i ponašanja, masovne upotrebe visoko tehnološki obrađene hrane - siromašne biološki vrednim sastojcima, nedovoljne fizičke aktivnosti, preterane upotrebe alkohola, gojaznosti...
Ovakav način ishrane razlog je poremećenoj razmeni materija u organizmu, a ona je osnov patogeneze mnogih oboljenja. Hemijske promene u organizmu, njihovu usklađenost i brzinu obezbeđuju hiljade različitih fermenata za čiju izgradnju su neophodni vitamini, mikroelementi, oligoelementi... Nedostaci ovih supstanci uzrok su poremećene sinteze fermenata, čiji nedostatak je uzrok poremećene razmene materija.
U nemogućnosti da menja već stečene navike masovne upotrebe industrijski obrađene hrane, neadekvatne navike u ishrani naučnici su preporučili proizvodnju i upotrebu jedne potpuno nove grupe proizvoda koji bi uz svakodnevnu upotrebu obezbedili nedostatke u ishrani i bili preventiva mnogih bolesti. Tako je lekovito bilje i prirodne sirovine opet našlo svoje mesto u zaštiti i očuvanju zdravlja.
Piše: Vukica Stevanović
srce i krvne sudove
Čovek se leči biljkama hiljadama, a "hemijom" oko 200 godina
Nacionalni institut za zdravlje SAD (National Institute of Health) odnosno njihova kancelarija za suplemente (Ofice of Dietary Suplements) dao je službenu definiciju dodataka hrani (suplemenata) koja glasi: "To je svaki proizvod (osim duvana) koji je namenjen dopuni ishrane, a sadrži jednu od sledećih komponenti - vitamine, minerale, bilje ili lekovito bilje, njihove koncentrate ili ekstrakte ili pak njihove smese. Suplementi se nalaze na tržištu kao meke ili tvrde kapsule, praškovi...
Među ovim danas nezaobilaznim preparatima koji su postali nezaobilazni deo svakodnevne ishrane izdvajaju se najčešće korišćeni:
- Suplementi - antioksidansi
- Suplementi za sportiste
- Biljni suplementi
- Suplementi za srce i krvne sudove
- Suplementi - vitamini i minerali
- Suplementi - masne kiseline
- Suplementi - za mršavljenje
- Suplementi - za varenje
Stalna kontrola
Svako pripisivanje biljkama univerzalnih svojstava je špekulacija te svakako nisu u pravu oni koji veruju da su biljke svemoguće, ali ni oni koji osporavaju bilo kakvu lekovitost biljaka. Istina je negde na sredini.
Na osnovu činjenice da se čovek leči biljkama hiljadama godina, a sintetskim lekovima oko 200 godina nije teško doneti odgovarajući zaključak. Najveći deo biljnih suplemenata je ispitan, a za mnoge postoje dobro kontrolisane studije.
Neke biljke imaju izuzetno korisne učinke (beli luk, ginko...)Uzimanje biljaka ili delova biljaka za koje se ne zna sastav niti količine aktivnih supstanci može se porediti sa uzimanjem pečuraka za koje se ne zna da li su otrovne ili ne.
Poseban problem je i kontrola kvaliteta lekovitog bilja, bilo da se konzumiraju čajevi ili farmaceutski oblici koji sadrže biljne ekstrakte. Prisustvo pesticida se povećava ekstrakcijom aktivnih principa, te je sigurnost za ispravan proizvod i očekivani efekat samo proizvod koji je pripremljen prema dobroj proizvođačkoj praksi.
Bitno je imati odgovarajuće informacije o biljnom suplementu. Svaki korisnik u interesu svog zdravlja ima pravo na sve informacije o preparatu koji koristi bilo one pozitivne ili negativne. Nedopustivo je uvećavati dobre karakteristike proizvoda, a negativne umanjivati ili izostavljati.
Biljni suplementi su u savremenoj automedikaciji nezamenjivi proizvodi. Naša poslednjih godina stvorena navika da slobodno u apotekama kupujemo lekove vrlo jakog farmakološkog delovanja mimo lekarske kontrole pa i van kontrole sporednih efekata mogu u rezultatu, ako se ovakva praksa nastavi, bitno pogoršati ukupno zdravstveno stanje građana.
Biljni suplementi
Nedavne polemike o slobodnoj kupovini anksiolitika (bensedin...) i insistiranja na poštovanju zanemarenih zakonskih propisa koji su i doneti na temelju poznavanja ovih preparata i posledica njihove nekontrolisane upotrebe.
Od svoje registracije do danas ovi preparati su predviđeni da se izdaju samo na recept lekara jer je njihova upotreba i dopuštena samo pod kontorlom lekara. I lekar i apotekar su dužni da upozore pacijenta da se prilikom uzimanja ovih preparata menjaju psihofizičke sposobnsoti te ih ne treaba uzimati u veme upravljanja motornim vozilom.
Svetska zdravstavena orgnaizacija je zbog preterane a često i neopravdane upotrebe benzodiazepina, te zbog stavaranja zavisnosti preporučila upotebu samo kod izričitih indikacija.
Dakle nema ni jednog razloga d bilo ko bez preke potrebe i bez konsultacije sa lekarom koristi ovu grupu prozivoda.
Napetosti, uznemirenost, strahovi, stresovi... koje nosi svakodenvni život civilizovanog društva mogu se ublažiti biljnim suplementima, ali i biti prevencija oštećenja i stanja koja se definišu kao izričite indikacije i traže ozbiljno lečenje.
Nemački istraživač Kretzschmar je nakon detaljnog ispitivanja 1970. godine, opisao sve evidentirane učinke biljke KAVA-KAVA kada je upoterbio sledeću definiciju: "emocionalni i mišićni relaksans s stabilizirajućim efektom na emocije tj. stimulirajućim delovanjem na razmišljanje i donošenje zaključaka".
Piper Methzstocim KAVA-KAVA je poznata na ostrvima Pacifika već 300g. Od korena biljke priprem se čaj koji se pije uz tradicionalni religiozni obred, a deluje opuštajuće. James Cook je 1769. godine na polinezijskim ostrvima video domorodačke devojke kako koren biljke žvaću a zatim ga ubace u kokosovo mleko.
1986. godine, istraživači su utvrdili da i domoroci sa ostrva Pacifika koriste napitke korena biljke KAVA-KAVA kao antistresni tonik i napitak za miran san.
Opsežnim istraživanjima je utvrđeno je da je nosilac dejstva korena KAVALAKTON i da je najlekovitiji koren star 4 godine jer ima najveći sadržaj kavalktona.
Testovima na životinjama potvrđeno je reklasirajuće delovanje bez uspavljujućeg efekta tako da upotreba korena ove biljke nije opasna za vozače motornih vozila.
Dosadašnja istraživanja su pokazala i blagotvorne učinke na pojavu bezrazložnog straha, zabrinutosti a uptoreba napitaka, tableta ili kapsula sačinjenih iz korena biljke Kava Kava ne izaziva pospanost, zaboravnost...
Koren biljke Piper Methzsticum Kava-Kava masovno se koristi u Evropi, a Nemačka, Britanija, Švajcarksa i Austrija su odobrile upotrebu korena biljke u tretmanu napetosti, nesanice, nervoze i nemira na osnovu farmakoloških podataka i povoljnih kliničkih studija.
Piše: Vukica Stevanović
Čajkanović je pisao da ima ulogu i u "ljubavnim gatanjima"
Kava-kava postaje opšte prihvaćen napitak. Priprema se od praha biljke koj ise rastvara u hladnoj vodi. Upotreba pre spavanja donosi miran san. Buđenje nije praćeno mamurlukom i usporenošću.
Dakle naša preporuka je da ukolik oveć pribegavate automedikaciji nikako ne posežete za lekoviam čija upotreba mora biti pod kontrolom lekara.
Biljni suplementi su zbog svojih blagotvornih učinaka primenjeni i uz preporučenu terapiju lekara. Oni omogućavaju smanjenje doze sintetskih preparata a samim tim i negativne efekte.
Avena sativa ovas-zob je žitarica oja se gaji u svim delovima Srbije. Čajkanović navodi važnu ulogu ovsa u domaćem kultu (slama od ovsa se na badnje veče prostire po kući, njime se posipa drvo koje će se odseći za badnjak...). Naša narodna medicina u kontinuitetu koristi ovu žitaricu za ublažavanje mnogih tegoba.
Štiti sluznicu
Savremena nauka je utvrdila opravanost narodnog poverenja i danas je ovas biljka koja se preporučuje:
- za svakodnevnu ishranu kao biološki vredna namirnica
- kao sastojak mnogih dijeta u prevenciji i terapiji
- kao lek
Opsežnim istraživanjima je utvrđeno prisustvo mnogih minerala Ca, P, Fe, K, Mg, Zn. Najbolji je izvor Ca među žitaricama. Dobar odnos masnih kiselina od kojih je najznačajnija oelinska, te bogatstvo sluznim sastojcima određuje ga kao biološki visoko vrednu namirnicu koja se preporučuje u svakodnevnoj ishrani.
Sluzne materije kojima je ovas bogat blagotvorno deluje na obolele organe za varenje - štite sluznicu i ublažavaju bolove. Svakodnevna upotreba kašice i čorbe od osvsenog brašna smanjuje lučenje želudačnog soka, što se koristi protiv hiperaciditeta i akutnog pankreatita kada je neophodno na najmanju meru svesti lučenje želudačnog soka.
Za lečenje pankreatita, proliva i prevelike kiselosti želudačnog soka uzima se 100 g. oljuštenog ovsa (brašna, griza ili mekinja) i kuva u 1,5 lit. vode dok se ne ukuva na 1 lit. zapremine, ohladi i mlako upotrebi. Može se koristiti slano po ukusu ili zaslađeno medom ili nekim voćnim sirupom (maline, višnje, ribizle).
Istraživanja su pokazala i blagotvorne učinke na pojavu bezrazložnog straha, zabrinutosti a upotreba čaja, kapi, tableta ili kapsula sačinjenih iz plodova ovsa koristi se i u Americi i Evropi, u tretmanu napetosti, nesanice, nervoze i nemira...
Ovas je postao opšte prihvaćena namirnica. Ako primenimo Hiporkatovu preporuku:
"Neka ti hrana bude lek, a lek hrana"
Onda ćemo se potrudiri da svakodnevno koristimo ovas i obezbediti normalan razvoj svoje dece, zdravo se hraniti i zreloj dobi, te se uz pomoć ove žitarice štiti od stresa i otklanjati napetosti i nervoze koje donosi svakodnevnica.
Kultne biljke je poverenje naroda izdvojilo.
Nauka je potvrdila da je narod bio u pravu.
Za ovas je Čajkanović zapisao da ima ulogu i u ljubavnim gatanjima.
Nauka je utvrdila još jednu indikaciju koja preporučuje ovas za svakodnevnu upotrebu. Prisustvo značajnih aminokiselina, minelara, vitamina i masnih kiselina objašnjava njegovo afrodizijačno delovanje.
Danas se već na svetskom tržištu nalaze niz preparata koji u svom sastavu imaju ovsa i nude se u prometu kao biljna vijagra.
Mi vam preporučujemo:
Ovsenu kašu
20g ovsenih pahuljica, 2 jabuke, 1 kašiku slatke pavlake, 1/2 limuna, 3 kašike vode, 10g oraha.
Ovsene pahuljice nakvasiti sa četiri kašike vode i ostaviti da odstoje. U nabubrele i omekšale pahuljice dodati pavlaku, limun i izrendane jabuke. Kaša se posipa mlevenim orasima.
Naš žen-šen
Umesto jabuka može se dodati i drugo voće. Ako se doda sušeno voće mora se prethodno ostviti da bubri 24 sata a onda usitniti i dodati u kašu.
Kapi od ovsa
100 g oljuštenih plodova usitniti i preliti sa 500 g ljute rakije.
U dobro zatavorenoj posudi ostaviti sedam dana da stoji uz svakodnevno mučkanje.
Profesor Tucakov ističe koliko je naš narod cenio lekovito bilje. Ono mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek. Naše narodne pesme podstiču to poverenje naroda i mnogi stihovi naših epskih pesama imaju psihosugestivni karakter koji predstavlja značajan psihoterapijski faktor.
"Po narodnom shvatanju odoljen ili odolen je biljka neobična. Ko nju ima, može svačemu odoleti. Stariji svet, osobito u istočnoj Srbiji, i danas veruje da je uvek dobro da se ima malo odoljena u pojasu, u džepu, ušivenog u nekoj amajliji itd. To pomalo podseća na verovanje u čudotvornu zaštitnu i lekovitu moć belog luka u nas i ženj-šenja na Dalekom istoku".
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ
Bio je poznat i starim Slovenima
Da zna ženska glava, Što j' odoljen trava, Svagda bi je brala, U pas ušivala, Uza se nosila".
Mestimično se još održalo narodno verovanje da svaka majka koja ima malo dete treba uvek pored deteta da ima koren odoljena, da odoli. Da se odupre svakoj bolesti.
"Da ne ima odoljena trave, Ne bi majka odranila sina, Nit' bi seka brata odnjihala..."
Žitarice najzdravija hrana, tvrdi moderna medicina
Narod veruje u veliku zaštitnu moć odoljena, koji ga štiti čak i od zmaja:
"Kad je došla zmaju u dvorove, Podmetnu mu trave odoljena, Odmah zmaju naudilo cveće, Te ti leže glavom bez uzglavlja..."
Naši pesnici opevali cveće pa i lekovito bilje, a Zmaj u jednoj od svojih najlepših pesma "Đulići" spominje odoljen:
"Snivo sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice i krina, Odoljena, čubra, devesilja..."
Odoljen je bio poznat starim Slovenima o čemu svedoči i staroslovenska reč odoljen. Čajkanović navodi da je odoljen jak apotropojon (amajlija, sredstvo za zaštitu od nesreće, uroka i sl.).
Dobro za srce
Odoljen je danas jedna od vodećih biljaka u fitoterapiji. Koristi se u raznim farmaceutskim oblicima (čaj, tinktura, tablete... (Ovome je doprinelo njegovo umirujuće delovanje na nervni sistem, te se preporučuje svim osobama koje su napete, uznemirene, imaju probleme sa koncentracijom... Deluje dobro i na srce. Daje se u kombinaciji sa drugim biljem protiv nadimanja.
Nosilac lekovitog svojstva je etarsko ulje kojeg ima u biljci od 0,2-2%. Variranja sadržaja etarskog ulja razlog je da se odoljen ne sakuplja u prirodi već se za potrebe farmaceutske industrije koristi gajeni koren. Gaji se i kod nas ali nedovoljno. Masovna upotreba proizvoda odoljena je razlog da treba podsticati i razvijati gajenje ove biljke. Najviše se gaji u Belgiji i Holandiji odakle se i izveze najviše odoljena.
Naša ekonomska situacija i opšte prilike, odnosno stres kojima je narod izložen poslednje decenije doprineli su povećanju potrošnje proizvoda sačinjenih od odoljenja. Međutim daleko više je porasla potrošnja sintetskih proizvoda koji su jeftiniji i pristupačniji istanjenom džepu. Posledice nekontrolisane upotrebe sintetskih proizvoda u narednom periodu će ugrožavati naš već krajnje osiromašeni zdravstveni budžet.
Stoga upućujemo na nekoliko recepata koje bez velikih finansijskih opterećenja svako sebi može priuštiti:
Protiv nervoze: 50 g nane, 30 g sitno iseckanog odoljena i 20 g trave ive. Jedna supena kašika ove smeše se popari sa 200 g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi. Zasladi se medom i pije toplo posle jela ujutru i uveče.
Protiv nesanice: 30 g odoljena, 40 g hmelja i po 15g nane i matičnjaka se pomeša. Priprema se kao i prethodni čaj i pije jedna šolja pre spavanja.
Protiv nervoze u klimakterijumu koje su praćene lupanjem srca: Izmešati po 15 g odoljena, cveta lavande, kima, morača i po 20 g gloga i matičnjaka. Tri supene kašike ove smeše se popari sa 500 g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi, medom zasladi i popije u toku dana 3-4 doze.
Ko ne voli čajeve ili neće pripremati svakodnevno napitak zbog nedostatka vremena može pripremati kapi (tinkturu): 20 g iseckanog odoljena prelije se u tegli koja se hermetički zatvara sa 100 g razblaženog alkohola (70%), drži 8-10 dana uz češće mešanje zatim procedi. Dobijena tečnost se sipa u čiste bočice dobro zatvori i pije 20-30 kapi po potrebi. Za probleme nesanice uveče pre spavanja. Za smirenje dva do tri puta dnevno.
Fitoterapija je grana farmakologije koja se bavi izučavanjem lečenja pomoću bilja. Farmakognozija je nauka o prirodnim lekovima anorganskog (mineralnog) i organskog (biljnog i životinjskog) porekla. Naziv potiče od grčke reči FARMACON što znači lek ili otrov i GNOSIS što znači znanje, poznavanje.
Ni jedna od ovih nauka nisu nikad pripadale alternativnim načinima lečenja. One su bile i ostale naučna medicina. Bilo je pokušaja izbacivanja lekovitog bilja iz terapije, bilo je u značajnoj meri i potisnuto sintetskim lekovima, ali su istrajni i uporni istraživači uspeli da dokažu zablude i da veliki broj prirodnih sirovina vrate u terapiju.
Stara metoda
Stoga se slobodno može reći da je lečenje lekovitim biljem staro koliko i čovečanstvo.List medveđeg grožđa (Uvae ursi folium) u terapiju je uveo Galen u prvom veku naše ere a u naučnoj medicini je i danas.
Sigurno je da niko ozbiljan neće urinarne infekcije lečiti samo čajem, ali kombinacijom čaja i sintetkog leka svakako. Ovakvom kombinacijom se obezbeđuje sigurnost lečenja, a korišćenje čaja i nakon izlečenja određeni vremenski period štiti pacijenta od recidiva bolesti.
Fitoterapija bolesti disajnih organa ima veliki značaj na ublažavanju tegoba te u uspešnom lečenju. Broj biljaka koje se koriste je iznenađujuće veliki, delovanje je naravno različio. Manjem broju je naučno potvrđeno delovanje pa će reči biti pre svega o njima.Selekcija nije jednostavna jer su simptomi i tok bolesti vrlo kompleksni.
Kašalj je simptom laringealnog-trheitisa, ali kašalj prati i bronhitis, hronični bronhitis i astmu. Da bi se upotrebio pravi preparat moraju se dobro poznavati karakteristike lekovitih sastojaka i načini njihovih delovanja.
Piše: Vukica Stevanović
To je jedna od najstarijih lekovitih biljaka
Stoga biljke koje se koriste u ovoj terapiji delimo na :
- MUCILAGINOZA - sadrže sluz
- EKSPEKTORANSI -Sadrže saponozide
- BRONHOSPAZMOLITICI - Sredstva / rszličitog sastava/ protiv spastičnog bronhitisa
Mucilagoinozna sredstva sadrže sluz koja prekriva upaljenu sluzokožu te ublažava nadraženost.U ovom slučaju pogrešno bi bilo upotrebiti preparat koji sadrži saponozidne ekspektoranse.Pravilan izbor preparata pomoći će bolesniku tako šo će mu ublažiti tegobe i skratiti trajanje bolesti.
Jedna od najznačajnijih sluznih droga je :
ALTHEA OFFICINALIS - Beli slez
Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka.Dioskorid u svom delu MATERIJA MEDIKA daje uputstva o njegovoj upotrebi 77. g. naše ere.
Kako je i rečeno nosilac delovanja je sluz koje ima naviše u korenu biljke 35%.
Za uspešno delovanje je neophodna i pravilna priprema.Zbog visokog procenta skroba u korenu koji bi mogao sprečiti oslobađanje sluzi čaj se priprema na hladno.Kšika belog sleza se usitni i prelije sa 200g hladne vode i uz povremeno mešanje ostavi da stoji 2-3 sata.Ocedi se i pije ili grglja.
List je najbolji
Novorođenčetu ovako pripremljen čaj stavljati u kapima u nosić.
Slez ublažava upalna stanja gornjih disajnih puteva, a to delovanje seže i do želuca.
Karlo Veliki je 812. godine u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim državnim imanjima, a mi to posle jedanaest vekova nismo uspeli.
Neracionalno ponašanje je opstanak ove biljke u prirodi ugrozillo te je i njeno sabiranje u prirodi ograničeno i pod kontrolom.Eksploatacija iz prirodnih staništa u Vojvodini je zabranjena jer je stanje vrlo alarmantno. Ovakvim ponašanjem ugrozili smo biljku koja je pri tom i značajan izvozni artikal.
TUSSILAGO FARFARA - PODBEL
List ove biljke koristi se više od cveta jer je bogatiji sluznim materijama.Pored sluzi biljka sadrži i gorke materije koje imaju tonizirajuće dejstvo.Stoga se njegova upotreba preporučuje kod hroničnog kašlja, a značajna poboljšanja su zabeležena kod emfizema pluća i silikoze, gde su drugi zakazali.
PLANTAGO LANCEOLATA - BOKVICA
Bokvica nije čisti mucilaginozum jer pored sluzi sadrži i taninske supstance i silicijum. Koristi se i u svežem i suvom stsnju.
Koristi se kao protivupalno sredstvo gornjih disajnih puteva.Svež sok povoljno deluje na cirkulaciju.U narodu je raširenn spoljna upotreba bokvice za zaceljenje upaljene kože.
Čajne smeše koje se koriste za lakše iskašljavanje:
Po 50 grama korena belog sleza,morača i lista podbela se izmeša i supena kašika ove smeše sa 200 g. ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi i pije na svakih 10-15min jedna kašika.
Po 30 grama korena i lista belog sleza izmeša i supena kašika ove smeše se prelije sa 200 g. hladene vode, poklopi i posle dva sata ocedi i pije na svakih 10-15 min. jedna kašika. Pije se zaslađen medom ili sokom od višanja, ribizli ili kupina. Ovi aromaični sokovi maskiraju bljutav ukus ovog čaja.
Prati ruke
Budući da nailazi period koji karakterišu češće prehlade i grip koji se mogu razviti u epidemije, stoga nije na odmet podsetiti se šta nam je činiti da svojim ponašanjem ne doprinesemo bržem širenju bolesti.
Pre svega, šta kažu istraživači o našem znanju o prehladi i njenoj prevenciji? Pođimo od roditelja koji su bitna karika u obezbeđenju prevencije prehlade, a zatim i u sprovođenju terapije. Rezultati istraživanja ukazuju na velike zablude i oskudno znanje.
Veliki broj veruje da su neke prehlade posledica bakterijske infekcije, a vrlo visok procenat smatra da prehladu i bronhitis treba lečiti antibioticima, što je vrlo opasno, ako se i upuste u ovakvu terapiju bez konsultacije lekara.
Naime, prehlada je posledica napada virusa na organizam. Antibiotici ne deluju na viruse, ali to i nisu lekovi namenjeni automedikaciji.
Kako bismo i svoju okolinu i sebe zaštitili, neophodno je da znamo da se prehlada lakše prenosi preko nosa i ruku nego preko usta.
Često pranje ruku je važan element preventive, a pranje ruku antibakterijskim sapunima nema prednost nad običnim sapunom. Redovno provetravanje prostorija i izbegavanje izlazaka na mesta gde se okuplja veći broj ljudi, ako svako od nas ispoštuje preseći će lanac kojim se širi epidemija.
Beli luk
Ako svojim svakodnevnim obrocima dodamo namirnice bogate vitaminom C, beli luk , čajne napitke i voćne sokove, pomoći ćemo odbrambenim snagama da odole napadu virusa, ili bar da se lakše izbore sa njima.
Posebno treba istaći neophodnost upotrebe belog luka.
- Beli luk je višegodišnja biljka koja se vegetativno razmnožava. Ova činjenica je verovatno razlog narodnom verovanju da seme luka može učiniti čoveka besmrtnim, ali ga je nemoguće naći jer ga vile pokupe.
- U Tutankamonovoj grobnici pronađena je glavica belog luka.
- Tokom izgradnje piramida, egipatski robovi su jeli svakodnevno beli luk.
- U Bibliji se spominje jelo od belog luka i sirćeta
- Plinije je zabeležio 61-nu upotrebu belog luka.
- Galenus ga takođe pominje u svojim spisima
Ogromno poverenje koje stolećima narodi svih kontinenata ukazuju belom luku dobilo je i naučnu potvrdu..
Beli luk je jedna od najlekovitijih biljaka. Provereno smanjuje nivo holesterola u krvi, snižava krvni pritisak, ima antibiotska svojstva, moćan je antioksidans, stimuliše prirodnu odbranu organizma te je odlična preventiva protiv gripa i prehlade.
Nedovoljna upotreba belog luka uzrokovana je njegovim mirisom. Za otklanjane neprijatnog zadaha, treba sažvakati nekoliko zrna kafe, anisa i kima.
Takođe važna potpora organizmu za odbranu od napada virusa su napitci i to u obliku čajeva i voćnih sokova.
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ