IN < - Priroda kao vođa - >LO
<< < (8/18) > >> :: Odgovori!
Pijanstvo je mati svakog beščašća i sredstvo grešaka
Ko je podario vinovu lozu čovečanstvu? Kult Dioniza govori da je vinovu lozu otkrio u Frigiji i naučio ljude kako se od nje spravlja vino. Mojsej kaže da je Noje prvi posadio vinograd..
Platon govori da s vodom rastvoreno vino oživljava i popravlja um čovečiji, daje krepost, razdragava srce, odganja tugu i nevesele misli. Plutarh misli da je vino s vodom najbolje piće, među lekarijama najprijatnije, među jelima najmilije. Mnogi su hvalili i preporučivali vino: Solomon, Ciceron, Sokrat, Avicena... Rimljani su ženama i mladićima zabranjivali vino osim u zakonom propisanim prilikama.
Reči Orfelina
Vasilije veliki govori: "Pijanstvo je otac zala i neprijatelj vrlina". Avgustin govori: "Pijanstvo je mati svakog beščašća, sredstvo grešaka, koren zločina, izvor zala; ono muti glavu, menja čuvstva, zapleće jezik, kvari čistotu, sramoti život, slabi um....."
Zaharije Orfelin u trećoj glavi Iskusnog podrumara piše : "Spasitelj reče svojim učenicima : "Ja sam loza, a vi ste rod". Tako su slavenski prevodioci preveli, a mi Srbi zovemo ovu lozu, za koju spasitelj govori, čokotom, a njegove izbitke lozom, i tako je vinogradarski čokot sa lozama svakome poznat, pa po tome druga opisa i ne treba."
Od prvih vekova hrišćanstva sve do danas pravoslavni se pričešćuju vinom i hlebom, što predstavlja telo i krv vaskrslog Isusa. Razlike između pravoslavlja i katoličanstva u pričešću i tumačenju značenja vina i hleba su nastale nakon razdvajanja u 11. veku.
Oprečna mišljenja o vinu su se polarizovala, a ozbiljnih potvrda ni na jednoj strani nije bilo. Istraživanjem su se bavili eksperti Svetske zdravstvene organizacije, Kanađani i Francuzi. Trebalo je i objavili rezultate svojih istraživanja:
Vino i zdravlje
Činjenica je da vino, kao ekstrakt grožđa, sadrži sve prirodne materije koje se uspešno mogu izdvajati u čistom stanju. Upravo je taj podatak podstakao dr Davida Goldberga, sa Univerziteta u Torontu da analizira sva dosadašnja istraživanja o vinu: samo s jednim ciljem, a taj je da utvrdi uzročnu vezu između vina i zdravlja! NJegovi rezultati su izuzetno zanimljivi.
Sve je započelo pre 15 godina kada je Selvin Leger sa saradnicima objavio studiju, koja je pokazala da među stanovnicima zemalja koji uživaju u crnom vinu ima malo smrtnih slučajeva od srčanog udara! Ta studija bi prošla nezapaženo da se u "celu priču" nije uključio Francuz, dr Serž Reno, koji se istim problemom pozabavio u svojoj studiji, koja je kasnije dobila popularni naziv "francuski paradoks".
Reno se poslužio podacima Svetske zdravstvene organizacije o odnosu između potrošnje mleka i pojave bolesti srca i krvnih sudova srca, tvrdeći da je mlečna mast najveći krivac za nastajanje srčanih bolesti. No, pokazalo se da stanovnici nekih francuskih gradova troše velike količine mleka, a opet ne pate od bolesti srca i krvnih sudova!
Naime, prema "dobroj staroj francuskoj tradiciji", oni su svakodnevno pili crno vino! Slična istraživanja sprovedena su i u San Dijegu, u Kaliforniji, i rezultati su bili identični.
Zato je Goldberg zaključio: gde god se pije crno vino, smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova je manja. Nakon tog otkrića, trebalo je još samo utvrditi šta se događa kada se potrošnja crnog vina smanjuje ili povećava, i koja materija iz crnog vina deluje "lekovito", da li je to alkohol ili nešto drugo?
Tako je pred naučnike postavljen težak zadatak: da ispitaju svaku materiju iz vina i naučno dokažu njenu delotvornost. Prvo su uspeli da dokažu da je vino delotvorno samo u malim količinama, a to znači kada se uzima 1 do 3 čaše dnevno. "Ispijanje" većih količina nema dobar učinak, naprotiv, vodi porastu smrtnosti.
Dobro za krv
Novija istraživanja su ukazala da jak učinak fenolnih materija iz vina (onih koje mu daju gorak i opor ukus), a među kojima se ističu kvercetin i njegovi srodnici flavonoidi. Napokon je otkriven i resveratrol, za koji je eksperimentalno dokazano da usporava zgrušavanje krvi.
Istraživači sa Univerziteta u Viskonsinu i Dejvis u Kaliforniji definitivno su potvrdili da antioksidansi, odnosno flavonoidi iz crnog vina sprečavaju oksidaciju lošeg holesterola što značajno usporava taloženje masnih naslaga na zidovima arterija.
Piše: Vukica Stevanović
Crno vino smanjuje rizik od srčanih bolesti za 50 odsto
Ne čudi što su posle 1992. godine, kada su istraživači s Harvarda uključili crno vino među 8 proverenih načina zaštite od bolesti srca i krvnih sudova srca, neke države ozbiljno shvatile ulogu umerenih količina alkoholnih pića u zaštiti zdravlja svog stanovništva. Istovremeno, s crnim vinom u službeni "arsenal oružja" protiv bolesti srca krvnih sudova srca tada je "ubačen" i aspirin.
Da bi se precizno izmerila količina resveratrola u crnom grožđu trebalo je razviti više analitičkih metoda. Dosadašnja istraživanja pokazuju da najviše resvervatrola sadrži sorta kaberne suvinjon, a zatim dolaze sorte muskat tamni i muškat bronzani! Pošto opna crnog grožđa obiluje resvervatrolom, trop koji ostaje posle ceđenja tog grožđa vrlo je zdrav pod uslovom da nisu korišćena hemijska zaštitna sredstva (bakar sulfat).
Što je vino tamnije, to je bolje! Dok čaša crnog gustog vina sadrži prosečno 640 mikrograma resveratrola, šaka kikirikija sadrži samo 73 mikrograma, a gotovi suplementi sadrže do 600 mikrograma resveratrola: dakle, manje nego u jednoj čaši crnog vina.
Duži život
U crnom vinu ima i drugih fenolnih materija, flavonoida (oko 100 mg u 1 litri) koje sprečavaju oksidaciju lošeg (LDL) holesterola. U celom tom procesu etanol, odnosno obični alkohol, služi kao rastvarač. Ljubitelji crnog vina s razlogom mogu da likuju, jer ne samo da štiti srce, već svojim poklonicima crno vino "daruje" i po koju godinu. Oni koji ga piju žive duže, dokazale su finska studija iz 1995. godine, te poznata i cenjena harvardska studija iz 1997. godine. Zanimljivo, obe studije su pokazale veliku zdravstvenu prednost onih koji umereno piju !
U naučnom časopisu "British Medical Journal" objavljeni su podaci istraživanja o crnom vinu, kaberne suvinjon, koji su proveli naučnici sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. I to istraživanje je potvrdilo sve nalaze finske i harvardske studije. Zlobnici će reći: "Ništa čudno, pa studiju je platio proizvođač vina".
Međutim, tu primedbu treba zaboraviti, jer jednostavno ne mogu svi nalazi biti plaćeni! Upravo zbog toga treba izdvojiti dansku studiju iz 1995. godine, u kojoj je u toku 12 godina ispitano 13.000 muškaraca i žena od 30 do 70 godina. Studija je pokazala da su oni koji su pili crno vino imali 50 posto manji rizik od srčanih bolesti u odnosu na one koji nikada nisu pili vino!
Zato je prof. dr Morten Gronbaek, vođa istraživačkog tima zaključio: "Od bolesti srca i krvnih sudova srca najviše se umire, a crno vino štiti upravo taj sistem". Fenolne materije iz crnog vina sprečavaju nastajanje krvnih ugrušaka u krvnim sudovima srca i mozga. Crno vino nije lek, ali je izvanredno korisna i zdravstveno preporučljiva namirnica, jer sprečava ono najgore - iznenadni kraj života.
Velika prednost u maloj čaši
Prof. dr Džon Pezuto i njegovi saradnici sa Univerziteta Ilinois u Čikagu nisu ni sanjali da će od 1.000 istraženih biljnih vrsta aktivnu supstancu resveratrol upravo naći u crnom grožđu.
Budući da najviše resveratrola ima u opni crnog grožđa, jasno je da ga ima i u crnom vinu, prosečno 5 mg u 1 litri.
Kako se uz ručak može popiti oko 0,5 litre vina, radi se o maloj količini resveratrola, pa ne čude brojni pokušaji da se sušenjem vino koncentriše, a vinski prah pretvori u tablete.
Doktorka Džoan Manson, u svojoj knjizi "Sprečavanje srčanog udara" objavljenoj 1996. godine, zaključuje: "Jedna ili dve čaše crnog vina dnevno mogu da smanje rizik od prerane smrti za 20 do 40 posto. Zašto ljudi to ne koriste?"
Hranljive materije (u 100 g vina) : vitamin A, vitamin D3, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, natrij, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fruktoza, glicerol, etanol, ekstraktivne materije.
Blagotvorna dejstva možemo očekivati samo od kvalitetnih vina. I ovog puta nije dobro zaključiti da naša vina ne vrede. Mi imamo dobrih vina, a potvrdu nam je doneo i gospodin Simon Patrika, vrhunski degustator iz Engleske, koji je vranac procenio kao svetsko vino sa odličnom perspektivom. Taj čovek je čitav život posvetio degustaciji vina, nikada nije koristio parfem, niti pojeo nešto ljuto, preslano ili preslatko.
Ocena o tome koje je vino najbolje je individualna, važno je imati kvalitetno vino, a složićemo se da se o ukusima ne raspravlja. Dakle, najvažnije je piti kvalitetna - vrhunska vina.
Međutim, dobro vino možete napraviti i sami koristeći jagodičasto voće. Voćno vino možemo pripremiti u kućnom podrumarstvu, u adekvatnim posudama, sa vođenjem stroge higijene i uz određeno znanje. Voćno vino možemo dobiti alkoholnom fermentacijom voćnog soka ili voćnog kljuka (izmuljanog voća). Da bi se od pojedinih voćnih vrsta dobilo dobro vino, od velikog je značaja količina šećera i koliko kiselina sadrži pojedino voće.
Piše: Vukica Stevanović
Ovo piće lakše se čuva ako ima više alkohola i šećera
Od količine šećera zavisi količina alkohola koju će vino imati, dok je sadržaj kiselina značajan za formiranje ukusa. Vina sa više alkohola i šećera lakše se čuvaju. Veliki procenat ukupnih kiselina u sirovini onemogućava normalan tok fermentacije i za to se mora izvršiti korekcija.
Zavisno od sorte i podneblja količina šećera u kupini iznosi od 3,5 do 7,5 odsto, a kiseline od 0,5 do 2,5 odsto.
Od 10 kg kupina dobije se 7,5 do 9 l šire. Voćno vino se može pripremati na nekoliko načina. Jedan je po preporuci profesora mr Slobodana Jovića (Poljoprivredni fakultet - Beograd), kada se mora vršiti korekcija kiselina u širi. Za pravljenje desertnog vina od kupine koristi se uglavnom muljani kljuk, koji se sumporiše sa 15 g vinobrana na 100 kg.
Uz pomoć vode
Ako se ne bi izvršila korekcija kiseline (smanjenje), dobijeno vino od nekorigovane šire bilo bi kiselo i neharmonično. Smanjenjem sadržaja kiselina u širi obavlja se delimičnim razblaživanjem sa vodom. Međutim, ovim se ne smanjuje samo koncentracija kiselina nego i šećera u širi. Iz tog razloga, širi, pored vode, mora se dodati određena količina šećera.
Količina šećera zavisi od toga koliki procenat alkohola u vinu želimo. Tako, na primer, ako se od kupine želi dobiti desertno vino sa najnižim procentom alkohola (12 odsto) na svaki litar šire dodaje se litar vode i 335 g šećera. Za svaki dalji željeni procenat alkohola u vinu, količinu šećera najlakše je izračunati tako što se na pomenutu količinu 334 g doda 40 g šećera.
Ako želimo da dobijemo vino sa 17 odsto alkohola, na svaki litar šire (10 g kljuka od kupina daje 7,5 do 9 l šire) dodaćemo po litar vode i 506 g šećera.
Ovako pripremljen i zasumporisan kljuk od kupine (kao i od drugog jagodičastog voća) previre u vrionim kacama oko 3 do 4 dana, a može i duže što zavisi od mase i temperature, zatim se vino cedi i sipa u čiste bačve. Tiho vrenje u ovoj bačvi potrajaće sve dok se ne ohladi ispod 15 stepeni Celzijusa, kada se vrenje i zbog visokog sadržaja alkohola prekida. Preostala količina neprevrelog šećera vinu će dati slatkast i ugodan ukus.
Ako vino pripremamo u malim količinama, preporučujemo staru recepturu naših baka. Za 4 kg kupina upotrebiti 1 kg šećera. U veću teglu ređati red kupina red šećera dok se sve ne utroši, tako da grlić tegle ostane prazan, povezati hartijom bez štampe i ostaviti na suncu da stoji 10 dana.
Zatim vino pažljivo odliti i sipati u flaše koje se samo sa vatom začepe i ostave na toplo da se završi vrenje. Nakon završenog vrenja, koje traje sve dok se izdvajaju mehurići, flaše se hermetički zatvore. Desertno vino od kupine naročito se preporučuje osobama koje boluju od anemije.
Najzdravije vino
"Kaberne sovinjon", vrhunski izbor za mnoge poznavaoce vina, ujedno je i najbolji izbor za zdravije srce. Doktor Žan-Pol Bruste iz Pesaka, južna Francuska, tvrdi da grožđe vrste kaberne sovinjon sadrži visok nivo resveratrola, jakog sastojka koji podstiče dobar rad srca, a ograničava nastajanje holesterola.
On je u Britanskom medicinskom časopisu objavio da je "najveća koncentracija resveratrola pronađena u crnom vinu, naročito u vrsti kaberne sovinjon iz vinograda u Bordou". Crno grožđe proizvodi resveratrol da bi se zaštitilo od potencijalno smrtonosnih gljivica. Ovo grožđe takođe sadrži visok nivo polifenola, antioksidanta koji sprečava oštećenje ćelija koje izazivaju slobodni radikali. Još jedan bitan sastojak crnog vina jeste i kvercitin, koji pomaže širenje krvnih sudova i sprečava zgrušavanje krvi.
Važno je, ipak, znati da je "efekat dobrog crnog vina usko povezan sa zadovoljstvom čula mirisa i ukusa, izborom pravog vina, poznavanjem njegovog porekla i njegovom degustacijom u toplom i prijateljskom okruženju", kaže doktor Bruste.
Za ove naše prostore postaje već pravilo da previše poverenja ukazujemo svemu što je došlo sa zapada nipodaštavajući svoje ili ono što nam stiže sa istoka. Najmanje prostora ostavljamo stručnjacima, malo za lične logične zaključke, a posledice takvog stava su možda i nesagledive.
Niz autoriteta pokušava da upozori stanovnike raznih prostora šta ih sve ugrožava, ali budući da su to samo naučni autoriteti bez političke i materijalne moći to njihova saopštenja ne dobijaju publicitet. Jedno od takvih je i predavanje održano januara 2001 g u Ofenbahu.
Predavač Dr sci. Robert Elez. pokušava da upozori javnost kakve mu sve opasnosti po život prete. Tekst koji je objavljen na osnovu predavanja donosim u celosti jer smatram da svi moraju biti upoznati šta im se nudi .
BSE - bolest ludih krava
Dr sci. Robert Elez. On se profesionalno bavi lečenjem i istraživanjem raka, ali ima znanje i o drugim bolestima današnjeg sveta.
Posle čitanja ovog teksta mnogima će biti pokvaren apetit za neke namirnice, ali ćemo bar biti u mogućnosti da se sačuvamo od mnogih zala današnjeg sveta. Nemojte da delite ljude na one koji jedu ovakvu ili onakvu hranu, naročito nemojte radi ovog predavanja. Svako od nas ima razum i slobodnu volju, pa treba da napreduje onom brzinom kojom ga Bog poziva da nešto menja u svom životu.
Piše: Vukica Stevanović
U Novoj Gvineji ljudi su jeli delove tela pokojnika i - umirali
Pročitajte ove informacije, pa se zatim odlučite sami šta ćete da radite.
Zato, evo za početak jedne ilustracije. Nekada davno, persijski car Darije pozvao je Grke na svoj dvor. Pitao ih je: Šta hoćete da vam dam da biste pojeli vaše roditelje kad umru? Grčki narod se zgrozio.
Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nešto tako gnusno. Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali običaj, da kada njihovi roditelji umru, njihova tela bez ostatka pojedu.
Darije je njima dao malo drugačiju ponudu: - Koliko zlata hoćete da vam dam da vaše roditelje, kada umru, spalite ili zakopate, to jest sahranite? Oni su se takođe zgrozili i razbežali. Zato nemojte da se delite u dve grupe, za ili protiv. Običaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da je mnogima teško da razlikuju univerzalne principe od lokalnih zabluda.
Ova ilustracija je upravo slika onoga što danas ljudi rade stoci koju uzgajaju, a kasnije jedu. Telad i junad ljudi hrane prerađenim leševima njihovih roditelja, zatim piju njihovo mleko i jedu njihovo meso.
Ali idemo redom.
Mrtvo meso uzrok bolesti
Nije slučajno stavljen naslov "mrtvo meso", jer ono zaista jeste mrtvo. Kada ubiju životinju, prva faza raspadanja počinje od prva 3 minuta posle smrti, pa do sledećih 6 sati, kada sva tkiva počnu da se raspadaju. Posle 6 sati ceo organizam počne da se raspada. Zanimljivo je da same ćelije umrle osobe luče otrove koji nju samu razaraju.
Evo samo nekih bolesti ciji se uzročnici nalaze u mesu: rak (tu mislim na mnoge viruse, retroviruse, adeno-viruse, papiloma viruse), hepatitis (žutica), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alchajmerova bolest, amiloidoza, bruceloza, itd.
Jedna skorašnja studija je pokazala da se uzročnici raka nalaze u različitim tkivima ljudi i životinja u procentu od 10-100%! Uzročnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50% zavisno od vrste i podneblja gde živimo.
U ovaj spisak nije slučajno dospeo virus side (AIDS). Danas se tvrdi da je predak side jedan virus koji postoji kod nekih majmuna, a jako je sličan virusu side. Tvrdi se da je virus side nastao tako sto se virus ovih majmuna nasao na nečijim stolovima... O tome ćemo kasnije.
Prioni
Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju prioni. Šta su prioni? Sami Kosinea je dobio Nobelovu nagradu pre 3 godine za ovo otkriće. On kaže da su prioni u stvari infektivni proteini, proteini koji prenose infekcije. To je bilo senzacionalno, jer do pre 3-4 godine nije postojala ni pomisao da protein sam za sebe bude infekcioni agens (uzročnik infekcije).
Prioni izazivaju subakutnu upalu mozga, sunđerasto rastakanje moždane supstance, gde moždana supstanca biva fizički uništena. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa makroskopski gledano mozak izgleda kao sunđer. Zato je bolest i dobila naziv Bovine spongiform encepalopatie - BSE.
Kod ljudi, BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest i kuru. Kod ovaca slična stvar se zove skrejpi, a kod miševa i pacova slična proteinska bolest zove se "mink".
Kako je počelo?
Priča je počela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je vekovima pre toga bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istočnim delovima Nove Gvineje ljudi su jeli ljudske mozgove, oči i druge delove tela. To je za njih bila najveća poslastica. Samo izabrani su mogli to da jedu.
Verovali su da će biti pametniji, inteligentniji, da će uzeti svu pamet čoveka kojeg su pojeli. Smatrali su da će se tako umnožiti njihovo znanje, pamet i svest. Međutim, umesto toga dobili su neobične bolesti. Kompletna plemena, negde i po 200 ljudi oboljevali su od bolesti kuru. Kuru je skoro iskorenila ove kanibale. U to vreme, nije se znalo šta izaziva tu bolest.
Na primer, jedan dečak starosti 7 godina koji je jeo ljudski mozak, umro je za oko 3 meseca. O njemu se brinuo deda koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nešto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih traje nešto duže nego kod dece.
Ova bolest pokreće na agresivnost, izaziva motorne ispade (ove disfunkcije se vide naročito kod krava obolelih od Krojcfeld-Jakovljeve bolesti), pa su se ljudi međusobno ubijali. Neki ljudi su izvršili samoubistvo skočivši u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao, a tamo dole u dolini pasle su ovce. Naučnici još nisu sigurni, ali se smatra da su se ovce zarazile pasući travu u blizini leševa. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso.
Doneto u Evropu
I onda, 1730-ih godina, Holanđani kao kolonizatori Nove Gvineje prenose gvinejske dobre ovce u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrštali da bi dobili još bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca izumrla i skoro ništa od nje nije ostalo. Nastala je pauza do sredine prošlog veka, kad se ponovo dogodio još jedan pomor ovaca. Došao je trenutak kada nije bilo praštanja. Zašto?
LJudi u Engleskoj i Irskoj su preradili leševe uginulih ovaca. Put unošenja bolesti u organizam bio je da su ovce koje su imale bolest skrejpi takođe samleli i servirali stoci koja se tovi za klanje, a zatim su servirali utovljenu bolesnu stoku ljudima na tanjir.
Brašno od životinja
Životinjsko ili stočno (koštano) brašno tako se zove ne zato što je namenjeno za ishranu životinja, nego zato što se pravi od leševa životinja. To je "brašno" od životinja, a ne životinjsko brašno. Izraz "stočno brašno" ne znači brašno za stoku, nego brašno od stoke.
Piše: Vukica Stevanović
Čovek je prisilio životinje da postanu kanibali
Postavlja se pitanje da li je ono što ljudi zovu meso i što jedu, da li je to zaista meso? Mora se priznati da spolja gledano zaista izgleda kao meso, međutim unutra ima svega drugog više nego mesa. Proizvođači "mesa" su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi došli do profita. Novac je bio u pozadini cele ove priče.
Goveda mesožderi
Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, u roku od 6 meseci umesto za dve godine. Jedini način da se to postigne, jeste da se životinji daju gotovi životinjski proteini kao hrana. I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do veličine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina bila vegetarijanci, dobijala su samlevenu hranu od mrtvih životinja.
Po nemačkom zakonu, ako ugine neko govedo ili ovca, ono ne sme da se zakopa niti spali. Mora da se dovede veterinar, plati se neka taksa i životinja se odvozi u fabrike koje melju leševe. Melje se zajedno krv, salo, kosti, sve. Isto tako, ako u zoološkom vrtu ugine krokodil ili neka druga životinja, ona završava na istom mestu.
Svi psi i mačke koje ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, takođe dospevaju u ove fabrike. Onda se ta samlevena smesa u ogromnim kotlovima kuva da bi se uništili mikroorganizmi. Kuva se na 1210C, pod pritiskom od 3 atmosfere i zatim prerađuje. Tako se dobija životinjsko "brašno".
Svi su bili ubeđeni da je ovaj proces dovoljan da uništi sve uzročnike bolesti iz ovih leševa. Mi danas znamo da to nije istina. Prione nije moguće uništiti ni na 10000C! Goveda koja su bila BSE pozitivna spalili su na 10000C, a u pepelu ovih životinja još uvek su bili aktivni uzročnici ove bolesti! Dakle, kuvanje ne pomaže, pečenje ne pomaže. Postoji hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane prione čini još opasnijima.
Tako se ovi prioni unose u organizam. Svi koji su učili fiziologiju pre 10-15 godina misle da se hrana u organizmu razlaže na amino-kiseline, šećere, proste šećere, masne kiseline, itd. Međutim, to nije tako. Postoji jedan deo koji je otporan na sve sokove želuca, pa dospeva u creva. U sluzokoži creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, kompletne gene! Tako ove materije dospevaju u organizam.
Životinje koje nikad u istoriji nisu jele meso, čovek je prisilio da postanu kanibali. Krava će možda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje ništa drugo, počeće da je jede.
Bolesni prioni
Ova perverzna priča znači da se proteini svih ovih životinjskih vrsta, zajedno sa svim otrovima iz njihovih leševa, skupi na jedno mesto i pomeša, pritom ne mareći za njihove međusobne reakcije.
Ljudi koji jedu meso unose prione preko usta, unose ih u želudac, ali oni ne budu uništeni u želucu. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. U mozgu mi ljudi imamo te iste proteine, ali su oni kod nas zdravi. Prioni koji su preko mesa uneseni u organizam su bolesni.
Sada se događa nešto zanimljivo, što je otkrio gore pomenuti naučnik i za to dobio Nobelovu nagradu. Ovo još nije dovoljno razjašnjeno. Taj pogrešni protein uzročnik je jedne reakcije kristalizacije, tako da naši zdravi proteini počinju da se kristališu, deformišu se na isti način kao i ovaj uneti protein. Dakle, možemo reći da je on infektivan, da je preneo bolest, infekciju. On počinje da se taloži u mozgu. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.
Simptomi
Početni simptomi Krojcfeld-Jakovljeve bolesti su: dekoncentracija, malaksalost (molim vas nemojte pomisliti da je svi već imate), poremećaji kod očiju, gubljenje ravnoteže i naročito motorički ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti mišića, budući da su naročito oštećeni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku.
Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao i produženi deo kičmene moždine, mali mozak i oči. Bolesna osoba je jako agresivna, a potencijalni je samoubica ako je motorički sposobna da izvrši samoubistvo. Smrti su grozne i užasne.
Ili klasičnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti ili hroničnim oblikom, kao sto je Alchajmerova bolest ili amiloidoza. Simptomi su različiti, individualni. Ima ljudi koji skoro tiho dođu do kraja života i nestanu bez velike drame. Ali je veliki broj ljudi koji izvrši samoubistvo.
Jedan oboleli mladić iz Francuske bio je tako mršav kao da je u koncentracionom logoru. Ne može da govori, ruke i noge su mu u neprirodnom, iskrivljenom položaju. NJegovi roditelji kažu da je pitanje da li ih on sada išta razume.
Piše: Vukica Stevanović