IN < - Priroda kao vođa - >LO
<< < (4/18) > >> :: Odgovori!
Stari Rimljani verovali da omogućava dugovečnost
Visok procenat vode sprečava kristalizaciju, ali lakše "provri". Vrenje izazivaju gljivice kvasca koje se razmnožavaju u medu i šećere razgrađuju na ugljendioksid (CO2) i alkohol. Ugljendioksid ispari, a alkohol se pod dejstvom gljivica razgrađuje na sirćetnu kiselinu i vodu.
Tako se med pokvari i prokisne. Visoka koncentracija šećera sprečava delovanje gljivica kvasca. Kristalizovan med takođe može previrati, jer nekristalizovan deo meda sadrži veći procenat vode i pogodan je za razvoj gljivica kvasca (vlažne prostorije mogu biti uzrok previranja meda jer je med vrlo hidroskopna materija (upija vodu iz vazduha), na površini se razređuje i stvara podlogu za razvoj bakterija. Med ne previre na niskim 10 C i višim od 27 C temperaturama.
Med se najčešće falsifikuje rastvorom šećera koji se meša sa medom, zatim industrijskim invertnim šećerom (bombonski sirup) ili prihranjivanjem pčela šećernim sirupom koji pčele delimično prerađuju. Falsifikati se dokazuju samo laboratorijskim analizama. Iz rečenog je jasno da kristalizovani med nije dokaz falsifikata.
ICezar ga voleo
Med od rođenja u toku razvoja po mnogim primerima vodi u duboku starost koja se odlikuje krepkošću. Po predanju, Julije Cezar na ručku kod senatora Polija Rumilija, koji je praznovao svoj stoti rođendan, zapitao je slavljenika, šta je upotrebljivao da bi održao snagu tela i duha. Ovaj mu je odgovorio "iznutra med, a spolja ulje".
Knjiga N. P. Joriša "Pčele krilati farmaceuti", posvećena medicinskom pčelarstvu, već svojim naslovom simbolizuje spoj prirode, zaštite i lečenja, a sve preko namirnice koja je istovremeno hrana, poslastica i lek. "Eminentni naučnik i oduševljeni pčelar N. P.
Joriš svoju knjigu počinje Hipokratovim aforizmom:
"Nije samo lekar dužan da primeni sve što je potrebno, već i bolesnik, i svi oni koji su oko njega, a sve spoljašnje okolnosti treba da pomažu lekaru u njegovom radu".
U spisima i drugim ostacima starih civilizacija Egipta, Kine, Indije, Grčke... ostali su tragovi ljudskog traganja za dugovečnošću. Čarobnica Medeja je vraćala ljudima mladost presipanjem krvi, armija alhemičara je tragala za "filosofskim kamenom" i "eliksirom mladosti". Istraživali su razloge lošeg zdravlja, starenja...
Izreka Arabljana "Dobar kuvar je najopasniji neprijatelj zdravlja", saglasna je sa upozorenjima savremenih nutricionista. Seneka je koreći Rimljane rekao: "Vi se žalite na mnoštvo vaših bolesti - terajte vaše kuvare". Na jednom od centralnih trgova starog Rima isticao se spomenik na grobu 112-godišnjeg starca na kojem je pisalo: "On je umereno jeo i pio".
Geteov prijatelj i savremenik, čuveni nemački naučnik Hufeland pisao je "Život koji se sprovodi u besposličenju, ne radeći ni umno ni fizički, je nekako negativan, veoma žalostan, nezdrav i izopačen, jer bez uzbuđenja i rada, on... čini da čovek liči na ustajalo mrtvo jezero ili blato. Fizička snaga organizma gubi se zbog nerada i kroz to u organizam prodire seme svemogućih bolesti".
Medu su mislioci i lekari starih vremena pridavali veliki značaj. Smatrali su da njegovom upotrebom u hrani doprinose boljem zdravlju i produženju života. Savremena nauka je, otkrivši biološki vredne sastojke meda, potvrdila ovo poverenje u med.
Vrednost meda za ljudski organizam je nedovoljno poznata širokoj javnosti. Posebnu vrednost i izvanredne osobine medu daje mnoštvo fermenata koje sadrži. Po sadržaju fermenata, med zauzima jedno od prvih mesta među prehrambenim proizvodima.
Delovanje fermenata će biti očiglednije ako se uporedi sa radom hemičara u laboratoriji. Saponifikacija se npr. izvodi u laboratoriji, gde se masti saponifikuju na temperaturi od 100 stepeni C. Ista ta reakcija se odigrava u organizmu pod dejstvom lipaze na telesnoj temperaturi. Bez fermenata organizam ne bi mogao da primi hranu, a kamoli da je prevede u oblik koji mu je potreban.
Minerali prisutni u medu su takođe vrlo važan sastojak. Oni zajedno sa fermentima i vitaminima obezbeđuju normalne funkcije nervnog sistema, disanje tkiva...
Hrana za bebe
Mikroelementi i vitamini zajedno sa ostalim sastojcima čine med vrlo značajnom namirnicom koja prestavlja pravi arsenal lekovito-profilaktičkih svojstava.
Blagotvorno delovanje meda na ukupno stanje zdravlja preporučuje ga za svakodnevnu upotrebu u ishrani, a posebno se preporučuje trudnicama i dojiljama.
Zbog sastava (lako svarljivih šćera, minerala, vitamina, enzima...) i učinka koji ima na organizam u razvoju, neki autori ga preporučuju kao dopunu ishrani odojčadi i male dece. Med pojačava resorpciju vitamina D iz mleka, te se preporučuje kao zaštita dece od rahitisa. Prisustvo organskih kiselina i etarskih ulja u medu obezbeđuje bolji apetit.
Nervozno dete će bolje zaspati ako pre spavanja popije mlak čaj zaslađen medom. Blago laksantno delovanje meda obezbediće problem zatvora odojčadi i male dece. Može se slobodno reći da je u ovoj indikaciji med preparat izbora. Postoji niz dokaza da uz med bebe bolje napreduju, da su deca kojima je med svakodnevna poslastica otpornija na uzročnike različitih bolesti.
Sastojci meda održavaju fizičku kondiciju, te se preporučuje svakodnevna upotreba meda. Posebno se preporučuje osobama izloženim fizičkim naporima, sportistima i rekonvalescentima.
Piše: Vukica Stevanović
Sa sokom crnog luka dobar je lek protiv skleroze
Po mišljenju Birher Benera, za očuvanje dobrog zdravlja, čovek mora da upotrebljava prirodnu hranu koja treba da se sastoji iz svežeg povrća i voća, jagodastih plodova, mlečnih proizvoda i umesto šećera da upotrebljava med.
Danas ne samo narodna već i naučna medicina priznaje da je grožđe lekovito i preporučuje ga kod oboljenja jetre, a pire od svežih jabuka kod oboljenja želuca. Efekat se pojačava ako se uzimaju sa medom.
Posmatranja su pokazala da med u mešavini sa sokom povrća (mrkva, rotkva, cvekla, ren) daje dobre terapeutske efekte u terapiji visokog krvnog pritiska. Med sa sokom crnog luka dobar je kod skleroze krvnih sudova mozga. Kod oboljenja jetre i žučnih puteva korisna su biljna ulja (orahovo, maslinovo) u kombinaciji sa medom.
Ruski naučnici su postigli vrlo dobre rezultate sa smešom meda i kvasca. Ova smeša predstavlja dobru mineralno-vitaminsku kombinaciju obogaćenu aminokiselinama. Tečni pivski kvasac u kombinaciji sa medom podstiče lučenje želudačnih sokova, a bitno popravlja resorpciju u tankom crevu.
Nega kože se može smatrati višestrukim preventivom. Jedna je nesumnjivo u zdravstvenom pristupu, kako bismo održali dobru elastičnost, ishranjenost i imunitet. Zdrava koža obezbeđuje u punoj meri njenu zaštitnu ulogu.
Pčelinji vosak
Pčelinji vosak se koristi u raznim industrijskim granama, veoma je cenjen u medicini, a nezamenljiv je u kozmetici. Vosak čini kožu glatkom i elastičnom, te otpornijom na kožne bolesti.
Med će bez obzira na razvoj prehrambene industrije ostati jedna od najvažnijih namirnica u ishrani kojom se zadovoljavaju potrebe organizma, ali koja je uslov očuvanja dobrog zdravlja.
Pripremite sebi prijatnu laku večeru koja će vam obezbediti normalan rad creva. Uzmite 1/21 mleka, tri kašike meda, po 30g. suvog grožđa, suvih šljiva i suvih smokava. Šljive i smokve potopite u vodu i ostavite preko noći. Šljive očistite od koštica. Sitno iseckajte smokve i šljive, dodajte suvo grožđe, zatim sve dobro izmešajte s medom i mlekom ručno ili mikserom.
Med je izvor zdravlja i nada u ozdravljenje. Savremena nauka je u velikoj meri istražila njegova svojstva i označila ga kao hranu koja može uticati na dužinu života. Nauka nije još rekla sve, ali sigurno je - u "povrat majci prirodi" neće se ići bez pčelinjih proizvoda, jer su oni važne karike u nizu faktora koji blagotvorno deluju na zdravlje.
U stranim medicinskim papirusima napisanim još pre 3500 g zapisano je za lečenje rana "vunu zamočiti u tamjan i med i držati na rani četiri dana". I Jevreji su pre 3000 g primenjivali med za lečenje rana kako čoveka, tako i domaćih životinja.
Med su za lečenje rana koristili i stari Grci, pominje ga i preporučuje i Avicena i Plinije Stariji. Hirurzi Sovjetskog Saveza su koristeći med (prema kliničkim praćenjima) zaključili da prisustvo meda dovodi do naglog povećanja glutationa u sekretu rane, koji igra važnu ulogu u zalečenju rana.
Na zarašćivanje rana povoljno utiču antibiotici meda. Pod uticajem meda (osmotsko delovanje) pojačava se dovod krvi i limfe do rane. Limfa mehanički ispira bakterije, a fagociti iz pojačano ubijaju, što se može videti nakon skidanja medenog zavoja. Nobelovac Albert Švajcer 1965. g objavio je rezultate lečenja rana medom u svojoj bolnici u Gabonu.
U oktobru 2000. Cheryl Dunford (Clinical Nurse Specialist) objavljuje podatke o upotrebi meda u zaceljivanju rana. U pitanju su rane koje su inficirane i rezistencija uzročnika na klasičnu terapiju je razlog što se prešlo na terapiju medom.
U terapiji oboljenja gornjih disajnih (nos, grlo) puteva inhalacija medom takođe ima dugu tradiciju. Dr Kizeljštajn 1938. (Vesnik otorinolaringologije) objavljuje rezultate terapije gornjih disajnih puteva inhalacijom.
Pri tom koristi 10-procentni vodeni rastvor meda. Za inhalaciju koristi obične inhalatore za raspršivanje vodenih rastvora. Seanse sprovodi po 5 minuta i od 20 bolesnika samo kod dva nije nastupilo poboljšanje. Uspehe u terapiji beleže i kliničari Bugarske koji izveštavaju o uspešnoj terapiji hroničnih kijavica, zapaljenja sluznice grla i bronhija.
Protiv nazeba
Period je u kojem su pojave nazeba česte. Med je, može se slobodno reći, univerzalno sredstvo protiv nazeba, sam ili u kombinaciji sa drugim prehrambenim proizvodima i lekovima. Preporučuje se uzimanje meda sa toplim mlekom (jedna kašika meda na šolju mleka), sa sokom od limuna (sok jednog limuna na 100 g meda) u toplom čaju od lipe, sa sokom od rena u odnosu 1:1.
Niz autora preporučuje dugotrajnu upotrebu meda 50 g do 140 g dnevno kod srčanih bolesnika. Med dovodi do poboljšanja opšteg stanja, povećanja procenta hemoglobina...
Narodnu mudrost "Med je najbolji prijatelj želuca" potvrdila je naučna medicina. Dobro deluje na proces varenja a podstiče i rad creva, te normalizuje stolicu.
Brojnim ispitivanjima delovanja meda došlo se do zaključka da med može biti korišćen kod želudačno-crevnih oboljenja koja su praćena povećanjem kiseline. Kod čira med deluje dvojako: lokalno, pomaže zaceljenje želudačne sluznice i jača ceo organizam. Posmatranja su pokazala da je u navedene svrhe najbolje med uzimati 1,5-2 časa pre jela ili 3 časa posle jela.
U bolestima jetre poremećena je razmena materija. Ishrana u kojoj su sve slatke stari zamenjene medom pokazala je dobre rezultate.
Piše: Vukica Stevanović
Priprema se od žumanceta, kašičice meda i glicerina ili biljnog ulja
Terapija, ili bolje rečeno dopunska terapija, najviše uspeha je pokazala kada se med uzima rastvoren. Za odrasla čoveka dnevna doza je 100 g - maksimalno 200 g. Ova količina se rasporedi u više dnevnih doza. Med je pri tom bolje uzimati rastvoren u vodi ili sa nekom drugom namirnicom.
Posebno mesto med ima u nezi kože. Održati elastičnost i njenu normalnu funkciju, znači obezbediti zaštitu od spoljašnjih uticaja. Za dobro stanje kože značajnu ulogu ima ishrana. Za uspostavljanje i održanje fiziološke ravnoteže početi ujutru. Na prazan želudac popiti napitak sačinjen od po jedne kašičice limunovog soka, meda i maslinovog ulja.
Negujte se dok kuvate. Med se koristi za negu svih tipova kože. Nezgoda je što se teško utrljava i lepljiv je. Ovo se izbegava dodatkom nekoliko kapi vode. Ovako razređen med lagano utrljati na lice i ostaviti 20 minuta, a zatim se umiti toplom vodom. Ako je u pitanju masna koža, medu dodati nekoliko kapi limuna ili jabukovog sirćeta.
Voćne salate
Odlična maska za negu kože priprema se od jednog žumanceta, kašičice meda i kašičice glicerina ili biljnog ulja. Ovu smešu naneti na lice i vrat, ostaviti najmanje dva sata, a zatim je oprati toplom vodom.
Hranljivu masku napravite mešajući po jednu kašiku meda i sveže pavlake sa jednim žumancetom. Ova maska se preporučuje za osveženje kože.
U svakodnevnoj ishrani koristite med i imaćete višestruke koristi. Možda niste znali, ali i hleb se može praviti sa medom: 500 g meda i 500 g brašna, 11/2 kašika bikarbone sode, 1 kašičica cimeta, 1 kašičica iseckanog anisa i dva žumanca. Med zagrejati da bude mlak i izmešati ga sa polovinom brašna kojem su dodati začini. Ostaviti na toplom dva sata.
Dodati žumanca i preostali deo brašna i sve dobro izmešati. Na dasci posutoj brašnom oblikovati dva valjčića visine 3 cm. Na dobro podmazanoj tepsiji peći 45 minuta na 200 stepeni C. Ohlađeno seći na tanke kriške.
Voćne salate neka budu izvor vaših vitamina. Oljuštite 400 g pomorandži i isecite na tanke kriške. Složene u staklenoj posudi prelijte sledećim rastvorom: 100 g vode izmešajte sa 100 g meda, dve kašike belog vina i kašikom ruma.
Korisni polen
Neka med postane vaša svakodnevna hrana. Neophodna je za pravilan razvoj najmlađih i blagotvorna za najstarije. Zaštitiće vas od bolesti, ili ubrzati vaše izlečenje.
Uloga polena u košnici dugo nije bila poznata. Pored meda i vode, polen je najvažnija hrana pčela. Polen je neophodan za ishranu legla i lučenje voska.
Polen sadrži mnoge hranljive sastojke: belančevine, slobodne aminokiseline, šećere, masti, minerale, vitamine, neke hormonima slične supstance... Relativno kasno otkriće sastava polena jedan je od razloga što se polen malo koristi u ishrani.
To je prava šteta jer svakodnevno uzimanje jedne kašičice polena (saopšteno na međunarodnom pčelarskom kongresu u Kopenhagenu 1954. g.) jača odbrambene snage organizma i povećava telesnu težinu, poboljšava varenje, popravlja krvnu sliku. Kako bi se postigli željni efekti, polen mora biti svež, jer stajanjem gubi aktivne supstance.
Radovi dva švedska naučnika (klinika Upsalskog univerziteta i urološke klinike Lundskog univerziteta) objavljeni 1959. g. koji ukazuju na povoljne efekte kod oboljenja prostate podstakli su proizvođače u Švedskoj se pojavljuju paprat cvetnog praha namenjen preventivni i terapiji prostate.
Poznati francuski naučnik Alen Kaja, navodi profesor Tucakov, 1959. g. objavio je monografiju posvećenu cvetnom prahu koja je velike naučne vrednosti (A. Caillas: Le polen, sa rocolte, ses proprietes et usaages).
Budući da pčele sakupljaju cvetni prah sa različitih biljaka, on se razlikuje po boji i ukusu. Koristi se neprerađen izmešan sa medom (1:1 ili 1:2). Može se mešati sa sokovima od svežeg voća, sa voćnim salatama, jogurtom. Posebno se preporučuje bolesnicima sa smanjenom sposobnošću sinteze belančevina.
Polen je primenjivan u ishrani lečenih alkoholičara, jer polen uspešno ublažava tegobe koje se pojavljuju zbog prestanka uzimanja alkohola (apstinencijalni sindrom). Iskustva su pokazala da upotreba polena u svakodnevnoj ishrani olakšava umni rad. Polen svojim antibiotičkim osobinama deluje na crevnu floru i reguliše rad creva.
Svaki muškarac iznad 50 godina treba dnevno da uzima 15 grama polena kako bi sprečio promene na prostati.
Pored meda i polena, pčele nam obezbeđuju još jedan značajan proizvod.
Matični mleč
Pčele luče matični mleč iz žlezda koje leže uz glavu. Matični mleč je bele do bledo-žućkaste boje, karakterističnog mirisa i kiselkastog ukusa. Njegova izuzetna uloga u pčelinjem društvu, kao i fiziološki aktivni sastojci koje sadrži navela je stručnjake na ideju da bi se mogao koristiti za jačanje i brži oporavak obolelih.
Matični mleč je takođe sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda. Dobro delovanje na kožu objašnjava se prisustvom vitamina, naročito panrotenske kiseline.
Preporučuje se kod oboljenja krvnih sudova, želudačno-crvenog trakta, kod artrita (kombinuje se sa pčelinjim otrovom).
Piše: Vukica Stevanović
Kinezi su znali za čaj u najdavnijim vremenima
Matični mleč je nestabilan, pa se preporučuje mešanje sa medom kako bi se sačuvali svi lekoviti sastojci. Oblik u kojem se matični mleč danas najčešće nalazi i sastavni je do mnogih preparata je liofiliziran...
Ako ovim proizvodima dodamo i propolis koji je takođe proizvod pčela, možemo slobodno reći da nam pčele daruju izuzetna profilaktička sredstva, kojima ćemo ojačati svoj organizam i zaštiti se od bolesti, a deci obezbediti pravilan razvoj i dobro zdravlje.
U tekstovima je pomenut i pčelinji otrov koji je takođe proizvod pčela i uspešno se koristi sam ili u kombinaciji za ublažavanje tegoba reumatičnih oboljenja. Budući da na našem tržištu nema ovakvih proizvoda, to se samo spominju.
Ovde posebno želim da podvučem koliko je važno koristiti kvalitetne proizvode, odnosno proizvode proverenog proizvođača. Naime, aktivni sastojci su nepostojani. Proizvodi se po pravilu stavljaju u promet (što je ispravno) kao prehrambeni proizvodi.
Star 5.000 godina
Ovakvim proizvodima se kontroliše samo higijenska ispravnost, a ne i prisustvo lekovitih sastojaka. Ovakav način kontrole je u skladu sa propisima, ali ne garantuje uspešno delovanje.
U svetu su ovakve prepreke prevaziđene razvijenim sistemom kontrole koja se sprovodi tokom proizvodnog procesa, što obezbeđuje kvalitetan proizvod. Pored procesne kontrole postoje i kontrole koje sprovode dobro organizovane laboratorije koje kontrolišu deklarisane količine.
Budući da mi nemamo ovako organizovanu kontrolu, a lepa ambalaža nije garancija kvaliteta, to ovakve proizvode kupujte nakon konsultacije sa vašim apotekarom.
I na kraju evo nekoliko recepata za voćne salate koje će vas krepiti u toku zime.
Voćna salata od suvog voća
1/2 kg jabuka
4 banane
100 g suvog grožđa
200 g suvih kajsija
2 kašike meda
limunov sok
orasi
Suvo grožđe i kajsije sitno iseći i preko noći ostaviti u limunovom soku. Jabuke i banane sitno iseći, dodati grožđe i kajsije i izmešati. Natopiti mlekom ili pavlakom, zasladiti medom i ostaviti u frižider. Ohlađenu salatu posuti naseckanim orasima i služiti.
Mešana voćna salata
200 g krušaka
200 g jabuka
200 g bresaka (pomorandži)
preliv
1dl. vode
100 g meda
1 kaš. ruma
2 kašike limunovog soka
Sitno isečeno voće složiti u činiju. Mogu se dodati i naseckani orasi. Vodu, med i rum izmešati i preliti salatu. Služiti uz medenjake.
Pretpostavlja se da su Kinezi znali za čaj u najdavnijim vremenima. Njegova upotreba se spominje 2500 g. pre naše ere. Iz Kine je čaj prenet u Japan pre dvanaest vekova, a u Evropu je stigao tek u XVII veku. Upotreba čaja kao leka spominje se u XVII veku.
U to vreme čaj je bio vrlo skup i zato su ga mogli koristiti samo povlašćeni. O skupocenosti čaja govori podatak da je mongolski kan poklonio 638. g. ruskom caru malo čaja.
Plantažna proizvodnja čaja počinje u XIX veku: u Indiji (1848), na Cejlonu (1875), u Rusiji (1848)... Indija i Cejlon podmiruju dve trećine svetske potrošnje čaja.
Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Crni čaj se specijalnim postupkom obrađuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obrađuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Međutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.
Slobodni radikali optuženi za niz degenerativnih bolesti, pa i malignih, predmet su rada mnogih istraživača. Odbrana od njihovih negativnih svojstava su supstance koje, svaka na svoj način eliminišu slobodne radikale iz organizma.
Nedavno je utvrđeno da sastojci nekih biljaka (polifenoli) imaju jak antioksidativni efekat. Prisustvo ovih jedinjenja u zelenom čaju je razlog da je on postao traženi napitak. Koncentracija profenola je vrlo visoka ukoliko se pripremi dovoljno koncentrisan napitak. Epidemioloških istraživanja su ukazala na činjenicu da narodi koji piju puno zelenog čaja imaju najmanju stopu smrtnosti od nekih oblika malignih oboljenja.
Štiti prostatu
Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može sprečiti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Njegovo delovanje nije do kraja ispitano ali se zna da blokira jedan enzim (urokinaza) koji podstiče rast tumoroznog tkiva. Nedostatak urokinaze zaustavlja rast malignog tkiva.
Istraživanja se nastavljaju a u međuvremenu zabeležena je (bar kod nas) uvećana tražnja preparata zelenog čaja. Na tržištu se pojavio i zeleni čaj u kapsulama. Mnogi autoriteti sa uglednih klinika toplo preporučuju zeleni čaj. Dr Jerzy Jankun s klinike Medical College of Ohio, koji je objavio svoja iskustva sa blokiranjem enzima urokinaze nikada nije pio čajeve. Sada na ovoj klinici cela ekipa pije dva puta dnevno zeleni čaj.
Zeleni čaj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove.
Na primeru zelenog čaja ponovila se već davno utvrđena pojava.
Naime, istraživači su pokušali da izdvoje jednu supstancu kojom bi se delovalo, ali rezultata nije bilo, što znači da biljka deluje nizom supstanci. Kompleksno delovanje biljke obavezuje na ozbiljnost u proizvodnji ekstrakta.
Piše: Vukica Sevanović
Zdrava i skladna porodica brani od bolesti
Ekstrakcija zelenog čaja je vrlo delikatan proces koji se mora znalački sprovoditi kako bi se dobio kvalitetan ekstrakt.
Zeleni čaj ima i antibakterijska svojstva. Ona nastaju aktivnošću na bakterije tako što dolazi do blokade enzima (kolagenaze) koji je odgovoran za širenje infekcije. Blokiranje enzima slabi ćelije bakterija i usporava njihovo razmnožavanje.
Ispitivanjem navika kineskih i japanskih potrošača došlo se do približnih doza koje su preporučene. Naime, željeni efekti se postižu sa četiri šolje čaja dnevno ili jednom kapsulom.
Na našem tržištu nalazi se veliki izbor kvalitetnih proizvoda zelenog čaja. To je dobro jer tako onaj ko želi da koristi zeleni čaj, a ima veliki otpor prema čajevima, može nabaviti kapsule renomiranog proizvođača koji u svojoj proizvodnji poštuje kriterijume dobre proizvođačke prakse. Osim kapsula može se naći i napitak od jabukovog sirćeta i zelenog čaja.
Poreklo sapuna
Navedena istraživanja i dobijeni rezultati su sigurno uvrstili zeleni čaj u grupu proizvoda koja se formira i predstavljaće blag, neškodljiv, ali siguran štit u zaštiti od bolesti. Dakle, medicina sigurnim koracima ulazi u nove principe očuvanja zdravlja smer koji je najjednostavnije i najtačnije izrečen: "Bolje zlo sprečiti nego lečiti". A to se ostvaruje najbolje podizanjem imuniteta.
Istraživanja stimulatora imunološkog sistema i izveštavanje javnosti je deo programa SZO (Svetske zdravstvene organizacije) kojim je predviđeno da se raznovrsnim merama podstiču i stimulišu pojedinci, porodice, škole da se uključe u brigu o svom i kolektivnom zdravlju.
Briga o zdravlju ima osnov u porodici. Zdrava porodica, u najširem smislu reči, prvo je mesto gde se uči i gde se prihvataju navike lične higijene, higijene ishrane, odnos prema zdravlju, bolesti i merama prevencije.
Sredstva masovnih informacija imaju sve značajniji udeo u procesima vaspitanja za zdravlje, kako u podsticanju motivisanosti, tako i u punom obrazovnom procesu.
Vaše veliko interesovanje za probleme kože koje imate razlog su što želim da vam skrenem pažnju na jednu biljku koja ima blagotvorno delovanje na kožu i ako neće rešiti vaše probleme ona će ih bitno ublažiti.
No pre svake terapije, tretmana, nege morate se pobrinuti za dobar sapun. A sa sapunima je još teža stvar. Nudi se svašta, a ni u jednoj reklami se ne nudi pravi sapun. Stoga ovde želim nešto da kažem o proizvodnji sapuna.
Poreklo sapuna vodi do najstarijih vremena. Prema Pliniju Starijem, Kelti su koristili sapun kao kozmetičko sredstvo i preneli su proizvod Rimljanima.
Galska reč "soap" koja je postala "savon" u francuskom "sapone" u italijanskom i "sapun" u srpskom najpre se odnosila na vrstu sapunaste emulzije, gustog ali tečnog proizvoda od kozjeg loja i pepela bukve.
Upravo su Arapi razvili prve sapundžijske radnje; prve čvrste šipke nastale su dodavanjem kreča gore navedenoj mešavini.
Ovaj recept je kasnije usavršen upotrebom kaustične sode umesto pepela. Sapundžije iz Marseja takođe su dale svoj doprinos receptu zamenjujući životinjske masnoće biljnim uljima, pre svega maslinovim uljem, čineći tako proizvodnju skupljom. Razvoj sapuna poboljšan je dodavanjem retkih ulja i alkalnih agenasa, pošto je pepeo bukve bio jedini alkalni agens sve do Hńú veka.
Noćurak
Od 1791. i Leblankovog otkrića industrijske sode, te od 1823. i Ševrojevog otkrića fenomena saponifikacije, industrija sapuna je doživela svoje zlatno doba, a posebno je cvetala u Marseju.
Takozvani marsejski metod proizvodnje sapuna razvijen je na četiri etape:
1. Sama "Saponifikacija" koja daje sodu i glicerol.
2. "Kuvanje" koje ima za cilj da dovrši proces saponifikacije.
3. "Pranje" da bi se ekstrahovao dobijeni glicerol i pročistio sapun.
4. "Likvidacija" okončava proces čišćenja, a dobijeni sapun se pretvara u oblik koji se može dalje obrađivati.
Marsejski sapun postao je tehnološka tekovina sveta, te ga dermatolozi izuzetno često preporučuju i za najosetljivije tipove kože.
Dakle, za negu kože prvo i osnovno je dobar sapun. Danas u svetu nema boljeg sapuna od marsejskog.
Sjajni žuti cvetovi ove biljke otvaraju se samo nakratko, s prvim mrakom. Poreklom je iz Južne Amerike. Bio je popularan među Indijancima, između ostalog, u lečenju kožnih bolesti i zalečenju rana.
U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline: alfa linolenska i gama linolenska kiselina. Prva pripada esencijelnim masnim kiselinama, što znači da je organizam ne stvara i da se mora unositi hranom. Gama linolensku kiselinu organizam može proizvesti, ali pod idealnim uslovima.
Ulje dobijeno iz žutog noćurka sadrži 72% linolenske kiseline i 9% gama linolenske kiseline zbog čega se ova biljka smatra najbogatijim izvorom esencijelnih masnih kiselina. One imaju osobine antioksidanasa i samim tim neutrališu slobodne radikale koji su uzrok mnogih poremećaja u organizmu.
Naša ishrana je siromašna nezasićenim masnim kiselinama. Stoga ih moramo unositi izmenom načina ishrane, odnosno uvesti u ishranu neko od ulja koje je hladno ceđeno i u kojem su sačuvane esencijelne masne kiseline.
Ukoliko ovo stvara problem zbog teškog menjanja navika, onda uzeti neki preparat i potrebe svoga organizma zadovoljiti kapsulom ulja noćurka. Koža je samo jedan u nizu problema koji nastaju kao posledica biološki siromašne hrane.
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ