IN < - Priroda kao vođa - >LO
<< < (3/18) > >> :: Odgovori!
Propolis je pčelinji proizvod o čijem poreklu malo znamo
Sveže bilje i biljni sokovi sadrže prirodne, nepromenjene komplekse svih lekovitih materija, a sokovi isceđeni od samlevenog svežeg, tek ubranog lekovitog bilja, sadrže sve lekovite sastojke biljke i zato taj farmaceutski oblik osvaja terapiju.
Pretpostavlja se da će ovi sokovi u skoroj budućnosti osvojiti ukus potrošača jer su oni najprirodniji oblik leka - zapisao je profesor Tucakov.
Ove njegove pretpostavke se već danas ostvaruju.
Propolis pripada prirodnim sirovinama koje su još nedovoljno ispitane, ali su našle široku primenu, pre svega u automedikaciji. Dosadašnja klinička ispitivanja su potvrdila opravdanost upotrebe, ali se istraživanja nastavljaju i nauka će, tek u budućnosti, dati konačan sud o mestu ove supstance u preventivi i terapiji.
Propolis
Za sada, o propolisu znamo da je pčelinji proizvod, ali o poreklu propolisa naučnici treba tek da kažu poslednju reč. Ono što je izvesno. to je da pčele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa.
Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe) nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav. Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu karakterističnog izgleda, boje i mirisa.
Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje.
Propolis zaustavlja rast nekih bakterija, čime sprečava njihovu deobu, odnosno razmnožavanje. Laboratorijska ispitivanja flavonoidnih komponenti su pokazala antivirusne efekte. Protivupalna i epitelizantna svojstva su takođe dokazana.
Sva ova svojstva preporučuju proizvode propolisa za higijenu, preventivu i terapiju upalnih procesa sluzokože usne duplje i ždrela. Higijena usne duplje i uspešno smirivanje upalnih procesa sprečiće širenje infekcije na disajne puteve. Imunostimulativno dejstvo propolisa podiže odbrambene snage organizma.
Stoga je propolis opšte prihvaćen proizvod u terapiji:
- upalnih procesa sluzokože desni
- upale sluzokože ždrela
- upale sluzokože želuca
- gripa i gripoznih stanja
- prehlada
Sam, ili u kombinaciji sa biljnim ekstraktima (slez, kamilica, bokvica, menta, eukaliptus, šipurak), u prometu se nalazi u obliku sirupa, kapi, tableta za unutrašnju upotrebu i masti za spoljašnju upotrebu.
Međutim, i kod propolisa, kao i kod ostalih prirodnih sirovina, teško je (kompleksan sastav i promenljivost sadržaja sirovine koja se sakuplja u prirodi) standardizovati proizvod.
Opšte prihvaćen stav da sintetske supstance mogu biti i toksične, a prirodne su apsolutno bezbedne - je pogrešan. Potpuno se zanemaruje činjenica da se u prirodi nalaze i lekovi i otrovi i da je granica samo u dozi.
Ako ovome dodamo zagađenje prirode ko je postaje ozbiljan civilizacijski problem onda je jasno da se moramo obavestiti o kvalitetu prirodnog proizvoda kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da se lečimo.
U poplavi reklama kojima se nude razni spasonosni preparati obično nema ni reči o: proizvođaču, kvalitetu, kontroli, a sporedni efekti se ne spominju ni kao mogućnost.
Opasne reklame
Da bi ovo sprečili i zaštitili sebe od slatkorečivih reklama u svetu su se potrošači organizovali u udruženja i primorali i proizvođače i učesnike u prometu da propišu standarde svojih mogućnosti i da to deklarišu na proizvodu.
Tako je u svetu razvijen sistem kvaliteta koji firme masovno uvode u svoje poslovanje pa njihov broj raste geometrijskom progresijom, a kod nas je vrlo stidljiv i uglavnom vezan za preduzeća koja su izvozno orijentisana.
Međutim potrošači nikako nemaju poverenja u profitna preduzeća pa su i pored sistema kvaliteta uveli svoje kontrole. Tako u svetu postoje firme, koje su morale da stave ključ u bravu posle negativne ocene njihovog proizvoda.
Zašto je ovo važno za proizvode izrađene iz propolisa. Toksični učinci propolisa nisu evidentirani - tako navodi literatura. Neželjeni efekti se svode na mogućnost preosetljivosti na neki od sastojaka propolisa, a uglavnom su zabeležene pri spoljnoj primeni propolisa u obliku dermatoza.
Dakle, može se reći da je opasnost od upotrebe minimalna. Međutim, postoje niz supstanci koje se mogu naći u propolisu čije je prisustvo nepoželjno. Naime, pčelari često koriste za zaštitu košnica različite proizvode. Niz antibiotika se koristi u terapiji ili preventivi bolesti pčela
Piše: Vukica Stevanović
Odlučujući kvalitet propolisa, ali ga nikako nemojte nabavljati na pijacama
Poljoprivredne kulture, koje su i pčelinji pašnjaci, tretirane su raznim pesticidima. Tako propolis, koji se koristi kao sirovina za izradu preparata, mora biti proveren kako bi njegova upotreba bila sigurna. To mogu samo ozbiljni i dobro organizovani proizvođači.
Dakle, dobar proizvod propolisa garantuje proizvođač koji zna poreklo svoje sirovine, odnosno područja na kojima su pčele sakupljale propolis, kontroliše sirovinu na prisustvo pesticida, prisustvo antibiotika i drugih primesa koje bi mogle da onečiste proizvod.
Dakle nema ozbiljne proizvodnje bez dobro organizovane laboratorije i nema kvalitetnog proizvoda bez obziljnog proizvođača. Kvalitet je neophodan uslov koji mora ispuniti proizvod kojim smo odlučili da se štitimo od bolesti ili da ublažavamo tegobe narušenog zdravlja.
Bilje nije svemoćno
Propolis je proizvod koji treba da se nađe u svakoj apoteci, ali ga nikako ne nabavljati na pijacama (ne verujte proizvođaču čije proizvode viđate po pijačnim tezgama), oglasi i prodaja pouzećem nisu garancija dobrog proizvoda naprotiv, to su najčešće proizvodi koji nemaju ni kontrolu higijenske ispravnosti, ne lečite se preparatima čiji prodavci kucaju na vaša vrata, jer u multilevelu jedino je sigurno da prodavcu pripada visok procenat za svaki prodati proizvod i njegova upornost mu se uvek isplati.
Stoga se uvek posavetujete sa svojim apotekarom. Deo njegovog posla je da brine o vašem zdravlju brinući o kvalitetu proizvoda koji vam nudi.
Kontrola kvaliteta lekova ima dugu tradiciju. Herklid iz Tarenta koji je živeo oko 75 g pre nove ere napisao je prvi spis o pripremanju, istraživanju i pregledu lekova.
Pre svega želim da zahvalim čitaocima na podršci za izabranu temu. Interesovanja su različita, ali se mogu izdvojiti teme za koje se interesuje najveći broj.
Naravno, najveće interesovanje je za maligna oboljenja, koja najozbiljnije ugrožavaju čoveka našeg vremena. To inače nije tema o kojoj sam htela da pišem, i to baš iz razloga što se skoro zakonomerno u paleti ponude prirodnih proizvoda, koji (na sve osim na legalne načine) stiže do pacijenata obavezno nude i "spasonosni". Budući da je interesovanje veliko, odlučila sam da i ovu temu uvrstim u rubriku.
Verovanje u svemoć bilja čini i pacijentu i lekovitom bilju veliku štetu. Jedna je što pacijent zbog ovakvog uverenja izgubi dragoceno vreme i kasno stiže kod lekara (ovo važi za mnoga akutna oboljenja). Druga je šteta koja nastaje od apsolutnog nepoverenja prema lekovitom bilju koje se ne koristi ni onda kada za to postoji puno opravdanje, pa čak i preporuka.
Neophodno je znati da se terapija akutnih i hroničnih oboljenja sprovodi po savetu i pod kontrolom lekara koji prema utvrđenoj dijagnozi određuje terapiju, način i vreme upotrebe. Sporedna dejstva lekova ili nuspojave koje su lekaru poznate, su predviđena i proverena pre puštanja leka na tržište, ali su one svakako manje od posledica koje može ostaviti zapušteno oboljenje.
Terapija, pa i fitoterapija se razvija srazmerno sa ukupnim razvojem zemlje. Dok se u visoko razvijenim zemljama (Nemačka) fitoterapija primenjuje i u ambulantnom i bolničkom lečenju, a veoma često i u automedikaciji, kod nas je to vrlo redak slučaj, pre svega zbog slabo razvijene proizvodnje i nedovoljnog broja sigurnih (standardizovanih) proizvoda.
Informacije koje dolaze iz sveta o vraćanju prirodi i prirodnom lečenju stvaraju novu klopku u koju upadamo posežući za "prirodnim" proizvodima sumnjivog kvaliteta koji u terapiji ne daju očekivane rezultate.
Međutim, nije to odlika samo našeg vremena. Od kada sežu pisana medicinska dokumenta, ukazuju na slične pojave:
"Mudraci nas uče da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako čuva svu svoju energiju, bolesti neće napadati. Mudar čovek se čuva i želja, te će njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh.
Jednostavan život
Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, čovek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.)
Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upućuje je deo i terapije i preventive. Upućuje na duševni mir koji je uslov očuvanja zdravlja, bez obzira na opterećenja vremenom u kome se živi.
Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako očuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reči mudraca koje bi nam pomogle i uputile nas jednostavnom i spokojnom životu.
Nudi nam se zdravlje kroz nekritične i agresivne reklame, a izostanak obećanih učinaka spasonosnih proizvoda još više nas onespokojava. Sve što nam se događa je razlog da se "Glas" odlučio da otvori rubriku u kojoj će zainteresovani dobiti neke osnovne informacije o mogućnosti lečenja lekovitim biljem. Iz istog razloga je dat i telefon za dodatne informacije, kako bi se zainteresovani mogli obavestiti o nečemu što ih zanima, a o tome nije bilo reči.
Piše: Vukica Stevanović
Celer je dobar za izbacivanje suvišne telesne tečnosti
Veliki je broj poziva. Iz razgovora sam stekla utisak da se grupa proizvoda koji se često koriste u preventivi (antioksidansi) koristi iz mode, a ne iz stvarne potrebe. Takođe sam zaključila da se jedna grupa prirodnih proizvoda namenjenih hroničnim oboljenjima starije populacije ne koristi.
Takođe se ne koristi ni značajna grupa proizvoda koja se preporučuje u podizanju otpornosti mlađeg stanovništva (predškolske i školske dece). Ovo je posebno značajno za decu gradskih sredina. Istina je da smo prošli period ogromne deficitarnosti lekova i da je osiromašeno zdravstvo navelo zakonodavce da tolerišu proširenu pojavu koja je prešla u naviku - automedikacije preparatima jakog fiziološkog dejstva.
Nedovoljna sredstva u zdravstvenom budžetu su sigurno razlog da je nemoguće obaviti neko ozbiljnije istraživanje posledica ove navike. Bojim se da bi rezultati bili ozbiljniji nego što pretpostavljamo.
Nedostatak informacija o izboru namirnica u svakodnevnoj ishrani takođe je prisutan. U svetu je razvijena čitava industrija čiji proizvodi su sačinjeni iz prirodnih materijala i namenjeni su dopuni obroka tačnije dopuni namirnica kojima nedostaju neki biološki važni sastojci.
Filozofija jela
Najnovija istraživanja su pokazala da su najobičnije namirnice stigle vrlo visoko na lestvicu neophodnih namirnica. Vendi Dojl, iz Britanske asocijacije za hranu kaže: "Nikad ranije zdravstvene koristi, uobičajeno dostupne hrane nisu bile toliko očigledne. Filozofija da hrana ima i druge zdravstvene vrednosti, a ne samo prehrambene, stiče sve više pristalica u naučnim krugovima."
Hipokratovo učenje i terapija zasnovana na empirijskim iskustvima dobija i naučnu potvrdu. On je preporučivao celer za izbacivanje suvišne telesne tečnosti. Naučnici su iz celera izolovali supstancu koja je odgovorna za diuretični efekat.
I konačno savremena nauka dokazuje istinitost Hipokratova učenja
"Neka ti hrana bude lek - a - lek hrana"
Povrće, voće i lekovito bilje za dobro zdravlje
Za sada su naučnici izdvojili jedan broj namirnica koje preporučuju za upotrebu zarad očuvanja i poboljšanja zdravlja.
Kupus
Kupus je imao društveni status "sirotinjske hrane". Otkako su u kupusu izolovane supstance koje pokazuju lekovita svojstva njegov rejting na uglednim trpezama je porastao. Kupus pomaže lečenje čira. U Rusiji je čak registrovan lek sačinjen od lekovitih sastojaka kupusa namenjen za terapiju čira.
Naučnici su među svim izolovanim sastojcima najviše zainteresovani za INDOL jer najjednostavnije rečeno, pomaže uništavanju hormona kojima se pripisuje odgovornost za maligne tumore prostate i dojke.
Preporučeni oblik kao najzdraviji i najlekovitiji je: sirov kupus, kiseo kupus ili njegov sok.
Cvekla
Naučnici cveklu izdvajaju kao namirnicu bogatu vitaminom B. Učestvuje u smanjenju određenih aminokiselina čiji visok nivo može oštetiti arterije i povećati holesterol. Dakle redovna upotreba cvekle smanjuje rizik bolesti srca. Zakišeljena cvekla gubi mnogo važnih sastojaka, stoga se preporučuje kuvana ili u obliku supe.
Ananas
Ananas je stekao još veću popularnost nakon izolacije jednog enzima koji pospešuje zarastanje rana. Kiseline koje se nalaze samo u svežem ananasu razlog su što se preporučuje u preventivi malignih oboljenja želuca. Konzervisani i kuvani ananas nema lekovita svojstva.
Bobičasto voće
Sok jagode se preporučuje, zbog svojih antibakterijskih sastojaka kao zaštita u epidemijama tifusa.
Brusnice sadrže arbutozide koji se uspešno koriste u terapiji upale mokraćnih puteva. U svetu se već duže vreme na tržištu pojavio standardizovani preparat ove bobice, a nedavno i na našem tržištu.
Borovnicu preporučuju kao svakodnevni napitak osobama koje imaju probleme sa venama ali i u preventivi arteroskleroze.
Bademi, lešnici i orasi
Antioksidans, mineral selenijum, kojim su bogate ove koštunice razlog je što se preporučuju u preventivi srčanih oboljenja. Iz ovih razloga su mnogi musli od raznih vrsta žitarica obogaćene bademom i lešnicima.
Multivitamini u čaši
Pomorandža predstavlja bogatstvo minerala i vitamina od kojih je C u visokoj koncentraciji, a biljni pigmenti samo upotpunjuju vrednost napitka.
Zeleni čaj
Zeleni čaj je, za razliku od crnog koji je potpuno fermentirao, sačuvao važne sastojke koji pospešuju razmenu materija koja će pokazati svoje efekte na koži, noktima i kosi. Sjaj kose i kože primetićete u ogledalu, a ono što nećete videti je uticaj na vaše kosti i mišiće. Da biste obezbedili lekovitost napitka nemojte čaj kuvati već ga prelijte prokuvanom vodom koja je nakon kuvanja malo odstajala. Optimalna temperatura je 90 stepeni. Preliven čaj poklopite i nakon 15 min. ocedite.
Surutka, koju je narodna medicina duboko poštovala, dobila je naučnu potvrdu. Obezbeđuje bolje snabdevanje organizma kiseonikom, B vitamin i belančevine su ono što tako dobro prija jetri. Aktivira razmenu materija i za rezultat ima smirivanje upala i bubuljica na koži.
Sok mlade koprive je prirodni energetski napitak koji je narod cenio, a nauka potvrdila da je ova "sirotinjska hrana" razlog što su siromašna seoska deca "pucala" od zdravlja, a varoška deca uz bele kifle i puter bila slaba i nežna. Hlorofil, vitamin K i magnezijum čine sok mlade koprive pravim napitkom zdravlja.
Pasuljevina, maslinovo ulje i zob
Dr Rozmari Lenoks, lekar opšte prakse iz Londona je još jedan primer u kojoj meri smo zaostali za svetom koji se vraća prirodi. Mi se samolečimo sintetskim proizvodima jakog farmakološkog delovanja, a lekovito bilje kupujemo na pijacama i koristimo ga po savetu sumnjivih travara.
Pipe: Vukica Stevanović
Ima antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva
Ne znam kako bi naše žene reagovale i šta bi mislile o svom lekaru kad bi čule terapiju dr Lenoks: "Ja predlažem pasuljevinu protiv valunga u menopauzi, zbog estrogena koje ona sadrži. Maslinovo ulje i zob za smanjenje holesterola jer ulje sadrži nezasićene masne kiseline a zob rastvorljiva vlakna".
Odaberite napitke, kombinujte ih. Sok od koprive zasladite medom i dobićete napitak koji će okrepiti svakog sportistu. Stariji neka obare koprivu i uz nekoliko jezgri oraha imaće izvrsnu večeru.
Najbolje je sveže, ali ako ga nemate svratite u apoteku i posavetujte se sa vašim apotekarom. On će vam pomoći da odaberete proizvode čiji kvalitet obezbeđuje maksimum sastojaka koje biste dobili iz sveže hrane.
Opasne navike
Upotreba lekovitog bilja u terapiji malignih oboljenja, prema meni dostupnim podacima, nije zaživela u oficijelnoj evropskoj medicini kojoj i mi pripadamo. Pri tom je činjenica da su poslednjih deset godina istraživanja u tom smeru intenzivirana i da je objavljeno niz rezultata laboratorijskih istraživanja na životinjama.
Industrijalizacija savremene civilizacije, bitne promene navika u ishrani, su razlozi proširenja istraživanja radi utvrđivanja posledica ovih promena. Nezdrav način života, nepravilna ishrana, koja je siromašna bitnim sastojcima koji su neophodni za normalno odvijanje životnih procesa uzrok su stvaranja slobodnih radikala koji su vrlo reaktivni i koji su uzrok strukturne promene molekula.
Ova otkrića su usmerila dalja istraživanja koja su pokazala da slobodni radikali remete normalne metaboličke, koji postaju uzrok raznih zdravstvenih problema. Pojava nekih vrsta malignih oboljenja se vezuje za slobodne radikale.
Budući da je nedvosmisleno utvrđeno da je nepravilna ishrana uzrok niza oboljenja, naučnici su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje osobina i dejstva aktivnih sastojaka voća i povrća.
Tako više od deset godina traju intenzivna istraživanja familije kupusnjača.
Kupus je glavni predstavnik ove familije. On je sastavni deo naših obroka tokom cele godine. Raznovrsni su načini pripreme i na našem stolu se nalazi kao predjelo, varivo, glavno jelo i salata.
Još je Dioskorid upozoravao da je kupus zdraviji ako se jede svež. Džems Kuk nije izgubio nijednog mornara zbog loše ishrane (skorbuta) jer je na putovanje poneo 60 bačvi kiselog kupusa.
Rezultati istraživanja skrenuli su pažnju na drugu biljku iz ove familije kojoj je u svetu naglo skočila i proizvodnja i potrošnja. Tako je ovo do sada skromno konzumirano povrće postalo preporučena hrana i važna preventiva.
Brokula
Njenom usponu i značaju doprineo je rad objavljen 1997. u Proceedings of the National Academy of Sciences. Pod nadzorom prof. dr P. Talalay-a na Jhon Hopkins University, istraživači su otkrili da jedan od aktivnih sastojaka (sulforafan) u nizu ogleda koje su izveli na laboratorijskim životinjama, pokazuje antitumorsko delovanje prema malignim oboljenjima dojke, želuca i debelog creva.
Mehanizam delovanja je takođe utvrđen. Već pomenuti sastojak brokule (sulforafan) aktivira organizam na stvaranje enzima koji pokazuje antitumorsko delovanje. Ovi rezultati se smatraju preliminarnim i istraživači su saglasni da je neophodno obaviti još niz provera.
Za sada se brokula preporučuje u ishrani kao preventivno sredstvo. Dr Byron Murray s Brigham Yung University bavi se fitohemijom voća i povrća. On je pobornik korišćenja brokule u preventivi malignih oboljenja, jer ona svojim sastojcima inaktivira kancerogene supstance. Javnosti je saopšteno da je dovoljno oko 1 kg brokule nedeljno da se rizik od pojave bolesti smanji za 50%.
Ova saopštenja su dovela do masovne proizvodnje brokule, koja je ubrzo dovela i do proizvodnje klica koje imaju 50 puta veći sadržaj aktivne supstance (suflorafan).
Preventivno delovanje se obezbeđuje dugotrajnom upotrebom brokule. U te svrhe farmaceutska industrija se pobrinula da iz klica brokule sačini preparat koji preporučuje za svakodnevnu upotrebu u cilju prevencije malignih oboljenja. Doza je 250 mg koncentrata ekstrakta (0,04%) što po sastavu odgovara 100 g sveže brokule.
Značaj celuloze
Bilo da koristimo brokulu u svakodnevnoj ishrani ili gotov preparat, da bismo imali željene efekte, moramo imati kvalitetan proizvod.
Kvalitet gotovih proizvoda zavisi od proizvođača i poštovanja principa dobre proizvođačke prakse, na što mi nemamo uticaja. Tu imamo samo jednu mogućnost - da odaberemo proizvođača koji nam garantuje deklarisani sadržaj.
Ako sami pripremamo povrće u svojoj kuhinji, nije na odmet da se podsetimo nekih pravila, koje moramo da poštujemo kako svojom nepažnjom ne bismo uništili najvrednije sastojke.
Povrće u ishrani predstavlja onaj segment svakodnevnih obroka preko kojeg organizam snabdevamo mineralima i vitaminima. Povrće se na našu trpezu probijalo teško, pa i danas srećemo osobe koje povrće potpuno ignorišu. Međutim, stvari stoje drugačije. Celuloza je neophodna našem organizmu jer obezbeđuje normalan rad creva.
Piše: Vukica Stevanović
Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata
Međutim, ona se teško vari i zahteva odgovarajuću pretpripremu i obradu kako bi postalo lakše svarljivo i za organizam korisno.
Primenom pravilne tehnike pripremanja vrednost sastojaka povrća se znatno povećava, dok se nepažljivom pripremom korisni sastojci u značajnoj meri gube.
Veliki broj vitamina i minerala su supstance u vodi rastvorljive i dužim držanjem u vodi se gube u velikoj meri. Pri pranju, u vodu dodati malo soli jer se tako umanjuju gubici i lakše se i odstranjuju nečistoće. Povrće bariti u slanoj vodi koja lagano vri. Bareno povrće može se samo preliti rastopljenim maslacem, uljem i po ukusu začiniti raznim začinima (beli luk, peršun, celer).
Dinstano povrće se takođe preporučuje jer se tako čuvaju gotovo svi sastojci. Ovaj način obrade obezbeđuje izvanredan ukus i aromu. Smrznuto povrće nikad ne odmrzavati polako. Najbolje se očuva ako se bez prethodnog odmrzavanja stavlja u vrijuću vodu ili dinsta.
Ispoštovati osnovne principe pravilne ishrane znači obezbediti sve neophodne sastojke za normalno funkcionisanje vašeg organizma, ali i značajan korak zaštite od bolesti.
Zdravlje građana jedne države je dobro i države i društva.
Preistorijski zidni crtež, otkriven u pećini (Cuevas de la Arana) u istočnoj Španiji, star 7000 g. a možda i više pokazuje dva čoveka kako se penju uz stenu konopcima (ispletenim najverovatnije od biljaka penjačica) prema pčelinjem gnezdu. Čovek u jednoj ruci drži predmet koji se dimi.
Sekira i sreća
Svi stari narodi su ostavili razne tragove koji ukazuju da su sakupljali med divljih pčela. I naša narodna izreka "Sekira mu je pala u med" u prenesenom značenju govori o nečijoj sreći. Ta sreća je zadesila tragača za divljim pčelama koji sekirom sebi krči put i kad mu sekira uleti u šupljinu drveta u kojem je medeno saće, "upala je u med".
Istorija orijentalnog pčelarstva seže do 6000. g pre naše ere Evropa osim zemalja Sredozemlja (Grčka, Italija, Španija) gotovo da nema pisanih podataka o pčelarstvu sve do početka dvadesetog veka.
Pčele su oduvek smatrane svetim, a u hrišćanstvu su se pretvorile u božje sluge. Legenda kaže da vode poreklo iz raja, gde su bile "mali božji pomoćnici".
Za stare Grke pčele su bile simbol marljivosti i procvata. Velika majka bila je poznata pod imenom Kraljica pčela, a njene sveštenice bile su "melissae" odnosno "pčele"...
Med je simbol besmrtnosti i zato je služio kao namirnica koja se obavezno uzimala u vreme odreda inicijacije i uvođenja. Med je bio i simbol pesničkog talenta i genija. Pčele su po grčkom verovanju napunile usta Homera, Sapfe, Pindara i Platona.
Stiže s neba
Stari narodi su verovali da med stiže s neba. Aristotel je mislio da pčele sakupljaju med već napravljen na cveću. Međutim, pčele prave med od medljike (nektara), koji sa cveća donose u košnicu. Većina biljaka najintenzivnije luči medljiku u doba cvetanja između 10 i 15 sati.
Tokom leta pčela nakupi 50-60 mg medljike, od čega zadrži za sebe samo 10 posto, a ostalo daje mlađim pčelama u košnici ili ostavlja u saće. Nektar bi se brzo pokvario kada ga pčele ne bi prerađivale u svojim želučićima. Vodu ispare pulsiranjem krila. Potpuno zreo med pčele u ćelijama saća pokrivaju voštanim poklopcima.
Med se dobija ceđenjem iz saća i to je - ceđeni med (samotok), presovanjem pod pritiskom - presovani med i centrifugiranjem - vrcani med sastavljen je od raznih šećera (76%), vode (18%) i drugih supstanci (6%). Ove poslednje, premda u malim količinama, vrlo su značajne: mineralne materija, vitamini, enzimi, hormoni, inhibini (sprečavaju razvoj bakterija), kiseline, belančevine i flavonoidi.
Od minerala u medu se nalaze, bakar, gvožđe i mangan, a u šumskom medu ih ima više, a većoj meri su zastupljeni fosfor i gvožđe, enzimi potiču iz nektara, cvetnog praha i pčelinjih žlezda. Od hormona, najvažniji je acetilholin (hemijski transmiter nervnog sistema) koji je u medu stabilan i ne gubi se ni dužim zagrevanjem meda.
Livadski med ga sadrži u većim količinama no šumski. Inhibini su prirodni konzervansi meda i mogu se nazvati antibakterijskim supstancama ili baktericidima. Eksperimentima je dokazano da ga sadrži samo prirodan nezagrevan med. Niz organskih kiselina (limunska, mlečna, ćilibarna, pirogrožđana...) daju poseban ukus i miris medu.
Vitamina ima više u matičnom mleču i polenu. Belančevine i flavonoidi upotpunjavaju bogatstvo koje nam med pruža. Sve sastojke meda organizam lako prihvata i zato je med vrlo važna namirnica koja obezbeđuje normalne funkcije našeg organizma i očuvanje zdravlja.
Ovde bih htela posebno da naglasim jednu karakterističnu pojavu vezanu za med. Naime, najprirodnija pojava je kristalizacija meda. Nastaje kristalizacijom glukoze.
Menja boju i ukus
Fruktoza ostaje u tečnom stanju i čini tanak, tekući sloj oko kristala glukoze. Med pri tom menja boju i ukus. Sklonost kristalizaciji zavisi od odnosa glukoze i fruktoze. Veći procenat glukoze dovodi do brže kristalizacije. Niska temperatura podstiče kristalizaciju. Na temperaturi iznad 27 stepeni i stalno niskim temperaturama nema kristalizacije. Najbrže se kristalizuje suncokretov, a najteže bagremov i kaduljin med.
Piše: Vukica Stevanović