Insipiran temom [Ljubav kao smisao zivota?], da se ne bi tamo diskusija previse sirila, pokrecem ovde temu.

Po vasem misljenu, da li se onog trenutka kada u bracnu zajednicu dodju i deca nesto ozbiljno menja?
Konkretno, ako ste u braku i neke neprijatne stvari se dese, da li ste spremni pomeriti granice do kojih bi inace trpeli da njih nema?

Da li je i nesavrsena porodica bolja od rasturene porodice?

zavisi koje su to neprijatne stvari, negde bih mogla da pomerim granicu, ali postoje slucajevi u kojima se o tako necemu ni ne razmislja.


rasturena ili porodica na gomili sa problemima, rekla bih da zavisi od porodice.
ako su clanovi iste zdrave, razumne jedinke, koje su svesne toga da neki problem postoji, i da je on pri tom jos i neresiv, tj da ni jedna strana ne pristaje na kompromis, mislim da se onda treba razdvojiti.

Ne bih ja to bas nazvala tako grubo, rasturena porodica.
Ja kao dete razvedenih roditelja, srecnija sam danas kada su mi roditelji ostali prijatelji, nego da sam svakodnevno morala da slusam svadje, prepirku i viku, zarad neke nazovi slike idealne porodice. Verovatno bismo svi do sada poludeli.
U svakom slucaju bolji je dobar razvod, nego los brak!

Well.. jako je malo slucaja kad se roditelji razidju normalno i ostanu prijatelji, to mozda i nije losa solucija ako vec u braku ne moze da se uspe.

U svakom slucaju, trebalo bi probati sve da brak opstane ako su deca tu. Naravno, mislim na sve kako bi se problemi resili. Tek kada se uvidi da je te probleme nemoguce resiti, dve mislece indidvidue bi trebalo da se dogovore oko razvoda koji bi najmanje naskodio deci.

slazem se da termin rasturena porodica zvuci mnogo grubo.
moji su takodje razvedeni i to su ucinili u mojoj osmoj godini.
pravo da vam kazem, mislim da su to trebali da urade i mnogo ranije jer bi nas (mene i brata) postedeli mnogih ruznih scena (i one najgore moguce)
i ne mislim da granice trpljenja, kao je to nazvao SF, treba pomerati, jer postajes nezadovoljan a deca sve to osete.
ako je problem resiv, i ako su dvoje dovoljno zreli da sednu i razgovaraju i vide da li moze da se poradi nesto po tom pitanju, onda da, definitivno probati, u tom slucaju, da veza tj. brak opstane. U suprotnom, bolje civilizovani razlaz.

Uglavnom je za decu bolji razvod nego citav zivot u tenziji. Ako ostanu u braku samo radi dece, ta ista deca ce se truditi da sto manje provode u kuci i s roditeljima, jer se napetost ne moze sakriti, narocito od dece. S druge strane, ako dodje do razvoda dete ce uvek moci da se osloni na jednog roditelja, a ako ima sreca i na oba. Ono moze da ima dakle i dve porodice umesto jedne, a jedini uslov je da roditelji ne izazivaju mrznju deteta prema onom drugom, vec da se bore za njegovu ljubav.
Fudbalskim zargonom: treba da se se bore da daju gol vise, a ne da prime gol manje

Kahm, deca iz rezvedenih brakova tvrde da je bolje razvod nego odugovlacenje, deca iz relativno normalnih brakova tvrde da to nije resenje i da je kompletna porodica ono pravo...
Resenje verovatno negde izmedju... ili bolje reci na pocetku - ne uletati u brak zato sto eto, tako to treba (zabavljaju se 50 godina i ne znaju sta vise da rade sa sobom) ili ako nedovoljno  poznajes osobu sa kojom si... Zato treba neko vreme ziveti zajedno, iako to nije moj izbor, upoznati se... ali ta tema je vec vise puta apsolvirana...
Deca jesu obaveza i ako si vec dovoljno odrastao da doneses dete na svet, moras dobro da se potrudis oko njega... Ne kaze se bezveze "Mala deca - mala briga, velika deca - velika briga"... Isto, ni tu ne treba odlaziti u krajnosti - apsolutno se posvetiti svom detetu - varijanta "Moj sin/cerka je bog!" i u potpunosti zapostaviti kako svoj zivot, tako i zivot u dvoje, ili se apsolutno posvetiti ljubavi svog zivota, sebi samom, a decu ko sisa...
I kao sto rece SF - razvod posle koga roditelji ostaju bar u korektnim odnosima je veoma, veoma retka stvar.... Jer, nesto je trulo od samog pocetka, a razvod dodje kao kulminacija i jedine zrtve su najcesce deca...