Zaželeli se Crnogorci srpskih turista

Sve se plaća pa i ulaz u crkvu

Mi se žalili na vas Srbe, da stiskate svaki dinar kad se spustite na more, al otkad su masovno počeli da nam dolaze ovi Česi, vidim da ste vi još i dobri. Bar kafu popijete. A oni sve ponesu od kuće, u podne su već u sobi, spavaju do pet po podne, pa na plažu i večeru - jada se jedan od konobara u Petrovcu na moru, u jedinom kafiću koji u ovom gradiću služi nešto što bi se, uz najveći mogući stepen tolerancije, moglo nazvati turskom kafom.

Svako ko se zaputi put Petrovca, trebalo bi na pameti da ima nekoliko stvari. Plaža je pretrpana toliko da, ako peškir niste ušuškali između razbacanih limenki i kesica od čipsa već pre doručka, nemojte ni pomišljati na kupanje tog dana. Suncobrani i ležaljke, naravno, opet po dva evra. Prilaz plaži više je nalik na stazu šabačkog vašara - ima svega, od majica koje na beogradskom buvljaku ne biste platili više od 300 dinara (ovde su "samo" 15 evra), pa do jevtinih ogrlica i igračkica za klince. Svega, osim suvenira po kom biste, eventualno, mogli da se pohvalite rodbini da ste letovali na moru, a ne na poljančetu u novobeogradskom bloku 70.
   
Još jedan običaj na koji morate biti spremni je kusur - odnosno nedostatak istog. Na primorju krševite Crne Gore, kusur je po definiciji nešto što - ne postoji. Evro i devedeset je dva evra, evro i šezdeset isto. Za desetak dana, računajte, barem 20 evra vam je (ne) dobrovoljni prilog za bakšiš i razlike u računima (ono - ma to ti, jado, košta dva eura, ali piše 1,5, zbog inspekcije).

Jedina sreća u nesreći je što, uz brojna krstarenja i obilaske, i ne morate da sedite baš tu. Krstarenja koštaju od 3 do 5 evra, zavisno od toga hoćete li do sledeće plaže ili do Budve. Koliko su se turistički poslenici (čitaj alasi sa čamčićima na koje staje jedva pedesetak ljudi) već izveštili kao mamipare i secikese, pokazuje i maestralno korišćenje kratkog gostovanja jahte "Paloma", kontraverznog ruskog tajkuna Romana Abramoviča. Za pet evra mogli ste da obiđete jahtu, ili tačnije da obiđete oko jahte.

"Mi smo prolazili baš kad su oni ručali, i mahali su nam"-urlao je glas sa megafona. "Pa ako i vi hoćete da ih slikate i mašete im, pođite sa nama"-dodao je, pozivajući na atrakciju nalik onoj kad đaci sa Ovčara prvi put obilaze beogradski zoo-vrt. Ciganče, od nepunih pet leta, uzveralo se na ogradu, da što bolje vidi kako izgleda bogati ručak na još raskošnijoj jahti. "More, Milane, pazi, pašće dete u more"-panično je vikala žena, ali džaba. "Ma ne sekiraj se, šta i ako padne, imamo ih još kući, šalio se crnpurasti preduzetnik.

Tek, u Crnoj Gori nema ništa za džaba. Naplaćuje se sve - od ulaska u toalet do ulaska u crkvu. A ko nije spreman da za praktikovanje svojih duhovnih sklonosti na ostrvu Gospa od Škrpjela plati pola evra, može da prekrati tih pola sata u obližnjoj bakalnici, u kojoj se prodaje sve - od sladoleda do piva.
   

"Jadran" se vratio kući

U kotorsku luku se, posle dvomesečne mornaričke obuke i uzbudljivog krstarenja do Engleske i nazad, vratio vojni školski brod "Jadran", težak 800 tona, star 73 godine. Napravljen je i kupljen u vreme Kraljevine Jugoslavije, a troši dnevno 1.500 litara dizela. Osvetljen sa oko hiljadu sijalica i lampiona, "Jadran" je tokom kotorskog karnevala u luci delovao impresivno i nestvarno. Devojke su se neprestano slikale s mornarima. Brod je dugačak 67, a širok devet i po metara, ima 12 jedara. Za vreme Drugog svetskog rata Italijani su ga ukrali i služio je kao most u Veneciji. Posle rata vraćen je Jugoslaviji i popravljen.
Blic \  D. Stodić, A. K.