Usmerenje Crkve zavisi od toga iz koje će struje biti patrijarh
Petnaest vladika čini tvrdo jezgro SPC
Ž. Jevtić | 21. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 26

Glavna borba u SPC u danima pred izbor patrijarha se vodi oko toga iz koje će struje episkopa biti kandidati. Dobro upućeni u život Crkve procenjuju da, iako jeste bitno da li će novi patrijarh nastojati da nešto promeni, u ovom trenutku je ipak značajnije iz koje će grupe episkopa biti poglavar. Jer od toga zavisi da li će Crkva krenuti u suprotnom pravcu od države i većine građana.

 

Ukoliko bi se na tronu našao neko od radikalnih i konzervativnih vladika može se već sada sa sigurnošću reći, ne bi se promenilo baš ništa jer je većina vladika čija su dela kritikovana u javnosti upravo iz te grupe. Crkva bi bila bastilja ultradesničarskih snaga iz civilnog društva čiji su stavovi zapravo bliži šovinizmu nego nacionalizmu. Ovih vladika ima petnaestak. Smatraju sebe jedinim pravim Srbima i pravoslavcima. Komunikacija sa bilo kojoj drugom Crkvom je nedopustiva i smatraju to neverjem. Takve stavove imaju i kada je reč o državnim pitanjima.
Nije teško proceniti zašto vladika banatski Nikanor, mileševski Filaret, vranjski Pahomije, kanadski Georgije ni za živu glavu ne bi zaokružili nekoga ko bi sproveo lustraciju u Crkvi ili svakog od njih ponaosob makar pozvao na odgovornost za izgovoreno ili učinjeno u prošlim godinama. I svaki od ovih vladika zna tačno od koga može šta da očekuje. Baš kao što je pre neki dan u jednom drugom kontekstu rekao vladika niški Irinej: „Svi se mi međusobno dobro poznajemo”.
Novi patrijarh mora povratiti jednoobraznost bogosluženja u SPC, a gotovo je sigurno da će ukoliko patrijarh bude radikalan liturgija služiti sa zatvorenim dverima, kao da narod koji je došao na bogosluženje ne treba u službi da učestvuje i da je razume.


Zadaci novog patrijarha
Kada je reč o Crkvi ,novi patrijarh mora povratiti uzdrmano jedinstvo, to jest sabornost. Sabornost je nezamisliva bez situacije u kojoj nijedan od episkopa ne radi ništa bez saglasnosti patrijarha. A da bi se do toga došlo, mora se uvesti red u eparhije i to posebno one gde su tamošnje vladike u odsustvu aktivnog patrijarha zavele stanje kao da se radi o njihovoj ličnoj imovini. Onaj koji bude izabran imaće i posao podele eparhija. Najznačajnija biće podela na teritoriji Beograda. Budući zadatak je i rešavanje problema Crkve u Makedoniji i makedonskog raskola. I to je jedno od pitanja čiji će način rešavanja zavisiti od toga iz koje će struje biti patrijarh. Grupa radikalnih episkopa je protiv čak i vladika iz Makedonije koji su u jedinstvu sa SPC, iako te vladike trpe veliki pritisak tamošnjih vlasti. Vrlo bitan zadatak je aktivni angažman u povraćaju crkvene imovine u BiH i Hrvatskoj, i za to je potreban patrijarh koji je spreman na komunikaciju. Započeto bi se trebalo nastaviti - kurs uspostavljanja dijaloga sa svim verskim zajednicama i ne samo u Srbiji. Ovaj deo posla novog patrijarha bitan je i za stabilnost države i kako bi sve verske zajednice živele u toleranciji i međusobnom poštovanju.
Crkva ne bi trebalo suštinski da se meša u pitanja države i novi patrijarh treba da nastavi poput patrijarha Pavla da jača moral kao temelj društva, a ne da nastupa sa stanovišta bilo koje ideologije.


Najvažniji kandidati
Za kandidata sa nemalom grupom episkopa iza sebe, mada još uvek nedovoljnom za prolazak među trojicu, slovi se mitropolit Amfilohije. Većina u crkvi smatra da bi on malo šta promenio. Iako nije imao ovlašćenja poglavara dok je odmenjivao patrijarha Pavla, za mitropolita Amfilohija vladike nezvanično navode da nije uradio ni ono što je mogao. Ono što je međutim, uradio jeste da se čak i pre imenovanja za čuvara trona pojavljivao u Beogradu sa obeležjima kao da je ustoličen. Znaci ‘vlasti’, a koji mu ne pripadaju, jesu paterica (štap) koji je nosio i presedan je da sedeo na gornjem mestu u oltaru.
Drugi kandidat vladika bački Irinej ima veoma bitnu ulogu u životu Crkve. Episkop bački ne zaostaje u uticaju u raznim bitnim strukturama i telima koje generalno rukovode Crkvom. Krugovi dobro upućeni u život Crkve kažu da i pored tog uticaja nije mnogo toga učinjeno. Poslednjih dana u raznim medijima navođeno je da su ova dvojica arhijereja u svađi, što zapravo ne bi trebalo da je slučaj jer su mitropolit i vladika bački na istoj grubo rečeno, crkvenoj strani.
Međutim, ono što njih dvojicu koji se slove za jake kandidate ipak odvaja od druge grupe i crkveno radikalnih episkopa čiji se kandidat može naći među trojicom, jeste činjenica da oni Crkvu ne bi učinili zatvorenom institucijom. Kada je reč o državnoj vlasti i jedan i drugi nisu imuni na politiku, a stavove su često menjali.


Glasa 44 člana Sabora
Na Saboru SPC koji u petak 22. januara bira 45. arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog, što je titula vrhovnog poglavara SPC, očekuje se učešće svih 35 eparhijskih arhijereja, pet vikarnih episkopa i četvorice vladika iz autonomne Ohridske arhiepiskopije. Izbornom Saboru mora prisustvovati najmanje dve trećine članova, a kandidat za patrijarha može biti svaki vladika, osim vikarnih, koji eparhijom upravlja najmanje pet godina. U slučaju sprečenosti da učestvuju u izboru arhijereji mogu imenovati zamenike kojima prepuštaju pravo glasanja za izbor poglavara SPC. Izvlačenju se pristupa posle molitve priziva Svetog duha, sa Časne trpeze u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog izvlači se jedna od tri koverte koja će biti predata predsedavajućem. Svakom izbornom krugu prethodi molitva priziva Svetog Duha. Prema tradiciji, uvođenje u tron Svetog Save obavlja se na liturgiji u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila, dan posle izbora, a naknadno i bez nekih vremenskih ograničenja u Pećkoj patrijaršiji koja je drevno sedište srpskih patrijaraha.
 

Vladika niški Irinej: Nije isključeno ni da izabrani odbije tron
Vladika niški Irinej ocenio je juče da od novog patrijarha, ma ko to bio, ne treba očekivati promene u životu i načinu delovanja SPC. Prema njegovim rečima, vlast u Crkvi pripada Saboru i Svetom arhijerejskom sinodu, a ustaljeni život Crkve mora da se poštuje. On, međutim, ne isključuje mogućnost da se izabrani episkop zahvali i da odbije Bogom mu dat patrijarški tron. „I to je jedna od mogućnosti”, kazao je vladika. Vladika Irinej nije hteo da komentariše pisanje štampe da bi on sam mogao da se nađe na patrijaršijskom tronu.

Patrijarsi u novijoj istoriji:


Patrijarh Varnava (Rosić)
Bio patrijarh od 1930. do 1937. Odnos prema vlasti: Varnava je govorio: „Nisam dovoljno poslušan da bih bio zapovednik”, a kralj Aleksandar Prvi Karađorđević je verovao da je u ovom patrijarhu dobio poslušnog poglavara. Dogodilo se suprotno. Čvrst i neumoljiv, a interesi Crkve i naroda su mu bili iznad svega. Iako nikada nije zvanično potvrđeno, osnovano se sumnja da je otrovan u danu kada je Skupština Kraljevine izglasavala konkordat koji nikada nije stupio na snagu. Rascepkane SPC u šest područja na moderan način ustrojio i uspeo da je odvoji od države. Proširio SPC na nove eparhije.


Patrijarh German (Đorić)
Bio patrijarh od 1958. do 1990. Često ga opisuju kao crvenog patrijarha. Međutim, patrijarh German je uspeo da se u vreme tog režima izbori za nastavak izgradnje hrama Svetog Save posle višedecenijske borbe. Čak je 88 puta podnosio molbu i vodio razgovore sa raznim nivoima vlasti, dok se nije izborio za nastavak gradnje posle 26 godina njegove službe. Uspeo je da očuva Crkvu tokom komunizma, veoma se trudio da se otvori Bogoslovija i da se izdaju crkveni listovi za versko prosvećivanje građana.


Patrijarh Pavle (Stojčević)
Bio patrijarh od 1990. do 2009, u teškim vremenima za narod i državu. U vreme najžešćih ratnih sukoba pozivao je na mir i ljubav. Nikada se nije potpuno priklonio nijednoj političkoj opciji, ali je znao da u presudnim trenucima odabere bolje rešenje. Poverenje u Crkvu kao instituciju prema anketama ima 90 odsto građana Srbije, a najveća zasluga patrijarhu Pavlu pripisuje se zbog njegove autentične duhovnosti. Nije bio sklon administrativnim poslovima, ali je primerom ličnog života pokazao kakav treba i ne samo monah da bude.

Izvor: Blic

Трајко Ћирић, стари Београђанин

Редакцији „Борбе за веру“

СПРЕМАЈУ РАСКОЛ У СПЦ!

Ствар је проста: епископи – обновљенци спремили су раскол у Српској Цркви!

         Пре свега, они су, упркос Уставу СПЦ, донели одлуку да за избор патријарха гласају представници Охридске архиепископије, која, у овом тренутку, има двеста – триста верника, али четворицу (!) владика, који су гласачка машинерија – зна се и чија (двојица од њих школовани су за своје задатке на Цетињу, зар не?). Ово ће изазвати бурну реакцију дела здравог српског епископата, па ће то бити искоришћено да се ти људи прогласе изазивачима раскола.

Журба да патријарх мора да се изабере до недеље такође је чудна. Избор патријарха је толико битан да је свака журба неоправдана. Само је Господ рекао Јуди: „Што чиниш, чини брже!“ Али, зар је то критеријум по коме се бира наследник Светог Саве? Зна се да је патријарх Павле изабран после ДЕВЕТ кругова гласања. Да ли је то било лоше?

Епископи – модернисти, уцењени од НАТО-а и Ватикана морају да журе – и то с циљем да изазову раскол и оне који бране истину прогласе разбијачима јединства.

Пошто имају боље „међународне везе“, они ће први стећи легалитет и у Православним Црквама и пред осовином Вашингтон – Брисел. Онда ће кренути у прогон „расколника“ – од гласних и јасних верника (попут др Миодрага Петровића) до епископа (какви су Никанор и Артемије).

Молићемо се Богу за благослов и надаћемо се да нас Свети Сава неће оставити. Али, ово је прогноза која лако може да се испуни.

 

Богојављење 2010.                            Трајко Ћирић

                                                            Ваш доброжелатељ

 

Додатно размишљање

Ми, стари Београђани, знамо да се свака невоља може избећи снагом и трпљењем: зато српски епископи треба да буду сложни и да не дозволе да их избаце из такта (пре свега, они импулсивнији, попут владике Никанора.)

Обновљенци ће их сигурно провоцирати, али они треба да се смире и паметно одиграју.

У супротном, може доћи до несагледивих последица, јер се зна ко држи медије у својим рукама, а и надлежно министарство је њихово ("црногорско-брдско"). Они једва чекају да прогласе српске владике за расколнике, и да им прете судом и суђењем. У новинама „Ало“ (испостави „Блица“) данас, на Богојављење, већ најављују да ће владика Никанор правити „опструкцију“ Сабора.

Чика Трајко, ако га ко слуша, моли светосавске владике: не дајте се испровоцирати!

Пренето са...

Шта пишу усташе из блица... све им пусто и репато било.

Jao, sto se primate...

Pa borba u crkvi nije nista novo...
Popovi su skloni spletkarenju cak i vise od popadija...

Dovoljno je pogledati kakve su sve rokade izvrsene u Beogradu u poslednjih 10 godina... 

Што се примамо, независни медији.. сви смо за то.
Независна црква само онда кад жали за Сребреницом, независна кад ради нешто на руку Дс машинерије, независно судство све док суђење не дотиче господу, а онда бато притисци са свих страна....
И сад продаје се прича о том злу и мраку којег представљају те радикалне тамне владике, да притом 90% људи који то читају, немају појма о владикама, цркви, именима али они добијају причу да ће се нешто тамно и страшно догодити ако буде изабран неки од "тамних" "старих" "четничких кољача" владика... ма да, а силе светлости ће доћи са оним ко је добар са Ватиканом, јер нама Папа треба, није битно што Ватикан се противи Геј браковима то није битно, али треба запалити Патријаршију кад Владика спц индиректно осуди хомосексуализме. Ипак они су више људи него ми, па је и тамо привилегија бити педер јер смо ми овде јадни и слепи поред очију.
Молим Бога, да патријарх буде из редова оних који се не допадају Блицу, јер ће тај човек бити свакако на добробит Србима, а на губитак машинерији западне европе и Ватикана.

Znaci, Filaret... covek toliko omiljen u narodu da ga u sopstvenoj eparhiji nisu hteli pustiti u manastir da osvesta crkvu... 
Price o njegovim poslovima "ala Derek Troter" tokom 90-ih je preterano i govoriti...

episkopi na nogama od rane zore
Najneizvesniji izbori za patrijarha do sada
Ž. Jevtić | 22. 01. 2010. - 00:04h | Foto: V.Lalić | Komentara: 3

„Sabrali smo se na osnovu odluke Sinoda da izaberemo patrijarha srpskog”, biće prve reči koje će se čuti danas na izbornom Saboru. Izgovoriće ih mitropolit Amfilohije, a potom i dodati da predsedavanje izbornim Saborom prepušta vladiki šabačkom Lavrentiju.

Vladike Srpske crkve danas od ranih jutarnjih časova biće na nogama. Već oko 6.30 okupiće se u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde će, prema odluci Sinoda, biti služena liturgija. Po povratku u Patrijaršiju, episkopi će imati vremena za kratak razgovor. Sabor na kome će biti izabran 45. poglavar SPC počinje u devet časova prizivom Svetog duha u patrijaršijskog kapeli.
Dobri poznavaoci prilika i istorijata SPC tvrde da do sada nije bilo neizvesnijeg izbornog Sabora. Oni podsećaju da je i na prošlom izbornom Saboru, na kome je patrijarh Pavle izabran u devetom krugu glasanja, makar bilo izvesno da će patrijarh, ma ko on bio od tadašnja tri kandidata, biti odličan izbor za presto Crkve. Sada je, više nego ikad, Crkva podeljena između vladika dve različite orijentacije. Stoga, ne samo da je neizvesno ko će biti novi srpski patrijarh već i u kom će, grubo rečeno, pravcu krenuti Srpska crkva.
Po svemu sudeći, mogući kandidat je mitropolit Amfilohije ukoliko mu i deo vladika koji su naklonjeni vladici bačkom da glas. Sledi vladika bački Irinej kome trebaju i glasovi vladika iz Bosne i dijaspore. Tu su i vladika niški Irinej i žički Hrizostom, koji mogu biti plod kompromisa različitih struja u Saboru, mada se u toj kombinaciji pominje i vladika šabački Lavrentije, ali i mlađe vladike zahumsko-hercegovački Grigorije i budimljansko-nikšićki Joanikije. Ukoliko ne izguraju svog kandidata, poput Longina i banjalučkog Jefrema, takozvani bosanski lobi bi pristao na vladiku bačkog ili niškog.
Tokom jučerašnjeg dana u Beograd su počele da pristižu vladike. Među prvima u Patrijaršiji je viđen vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, a potom je pristigao i vladika Lavrentije. On će predsedavati izbornim Saborom jer je najstariji episkop po hirotoniji, odnosno onaj sa najdužim stažom vladike. Gotovo je sigurno da neće sve vladike doći na Liturgiju pred početak Sabora, već na zasedanje tokom prepodneva.
Unutar SPC kruži priča da grupa episkopa nije odustala od namere da se promeni način izbora, što bi značilo da se, umesto na tri kandidata sa natpolovičnom većinom, glasa za jednog, koji treba da dobije dvotrećinsku većinu. Međutim, dobro upućeni izvor „Blica” kaže da do izmene glasanja neće doći.
- Najverovatnije do toga neće doći jer nema većine koja bi se s tim složila - stav je jednog od vladika koji bi glasao protiv promene načina izbora.
Umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) je, kako saznajemo, pre nekoliko dana i zvanično pozvan da glasa za izbor 45. patrijarha, ali nije isključeno da on na kraju ipak ne učestvuje u glasanju.
Jedan stariji vladika koji nije želeo da mu pominjemo ime rekao je juče za „Blic” da bi prepodnevni deo zasedanja mogli obeležiti i različiti stavovi o pravu glasanja vladika iz Makedonije. Deo vladika smatra da samo arhiepiskop ohridski Jovan ima pravo glasa, ali ne i ostala trojica episkopa iz Makedonije. Sinod se prema tom pitanju i zvanično odredio i saopštio pre tri dana da vladike iz Makedonije imaju pravo glasa. Međutim, i pored toga stav Sinoda može biti predložen kao tema za razgovor jer je Sabor telo koje je iznad crkvene vlade. Predsedavajući može i odbiti predlog nekog vladike ili grupe vladika da to stavi na razmatranje.
Namera Sabora je da se patrijarh izabere već danas. I takva je i odluka Sinoda, a da ustoličenje bude u nedelju u Sabornoj crkvi. Međutim, jedan od članova Sinoda kaže za „Blic” da se možda i neće patrijarh izabrati prvog dana, a ako se ostane pri odluci da ustoličenje bude u nedelju, glasanje će biti nastavljeno sutra, u subotu. Većina episkopa se slaže da bi „bila bruka” da se glasanje otegne do Svetog Save 27. januara.
Sinoć u 18 časova, neposredno pred zatvaranje ovog izdanja „Blica”, počela je sednica Sinoda. Na njoj bi trebalo da budu donete i odluke tehničke prirode o samom zasedanju, poput izbora članova sinodske komisije. Oni su zaduženi za koverte u kojima su imena kandidata. Njihov posao je da posle svakog izglasanog kandidata ime ispišu na hartiji koja se stavlja u koverat i pečatira. Članovi sinodske komisije i stavljaju koverat u Jevanđelje u oltaru u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog, odakle je izvlači monah. Sinoć je trebalo da se odluči i koji monah će izvlačiti kovertu. Danima se pretpostavlja da bi to mogao biti arhimandrit Jovan Radosavljević. Moguće je i da to bude otac Avakum (Rosić), iguman manastira Radovašnica, a uslove ispunjavaju i otac Georgije, iguman manastira Blagoveštenje, iguman manastira Lelić Avakum, ali i malo izvesni Venijamin iz Preobraženja i otac Dionisije iz Lipovca.
Koverte sinodska komisija stavlja na tri mesta u Jevanđelju, a monah izvlači jednu. Pored njega u oltaru tada bi trebalo da bude predsedavajući Saborom vladika Lavrentije, kome se uručuje koverta.

 

KAKO SE BIRA PATRIJARH SPC
Ustavom Srpske pravoslavne crkve iz vremena patrijarha Germana ustanovljen je apostolski način izbora patrijarha - apostolskim žrebom. To znači da Sabor, koji čine 36 episkopa, pet vikarnih episkopa i četiri pripadnika Ohridske arhiepiskopije, većinom glasova dolazi do tri kandidata za „prvog po časti” ili „prvog među jednakima”, a zatim se priziva Sveti duh koji među njima bira patrijarha.

ČIN BIRANJA
- Sam čin biranja odvija se u kapeli Sv. Simeona Mirotočivog, koja se nalazi u sklopu zgrade Patrijaršijske zgrade. Tokom Sabora papiri s imenima tri kandidata pečate se u koverte, koje se isprva, kako se do kog kandidata dođe, odlažu pored predsedavajućeg izbornom Saboru, u ovom slučaju vladike šabačkog Lavrentija. Potom se koverte stavljaju u Jevanđelje koje se nalazi u oltaru.
- Monah koga je Sinod izabrao, izvlači iz Jevanđelja jednu kovertu i predaje je predsedavajućem koji je odmah otvara i saopštava prisutnima ime novog patrijarha Srpske crkve. Sledi obraćanje izabranog.

KAPELA SV. SIMEONA
Sadašnja zgrada Patrijaršije u čijem sklopu je i kapela Svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) sagrađena je prema projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Kapela se nalazi na istočnoj strani Patrija­ršije. Pri Patr­ijaršijskoj kapeli se nalazi i bo­gata riznica knjiga, ikona i arhijerejskih odeždi blaženopočivših patrijarha.

SABORSKA SALA
Preko puta kapele na drugom spratu beogradske patrijaršije se nalazi svečana saborska sala u kojoj se održavaju zasedanja Sabora. U njoj će se održati i veći deo današnjeg izbornog Sabora. Vladike SPC sedeće u polukrugu u sali u kojoj se nalaze dva značajna umetnička dela: „Seoba Srba” Paje Jovanovića (druga verzija) i „Apoteoza izgradnje Spomen-hrama sv. Save na Vračaru”, delo akademskog slikara Svetislava Vukovića.
Vladike sede u tri reda. Ispred njih, u sredini, nalazi se sto za kojim sedi sekretar koji je obično najmlađi vladika i koji je i zapisničar. Sa njegove desne strane sedi predsedavajući.
OBELEŽJA PATRIJARHA
Oznake srpskog patrijarha su bela kamilavka (kapa) na kojoj je krst. Novoustoličenom prvojerarhu na ceremoniji u Sabornoj crkvi posvećenoj Svetom arhangelu Mihailu, uručuju se patrijarška znamenja i obeležja - žezlo, panagija Svetog Save i niska medaljona sa likovima srpskih svetitelja.

Izvor: Blic