Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 10. Jul 2020, 18:41:57
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 2 3 5
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Pripreme za izbor patrijarha?!  (Pročitano 18270 puta)
Hronicar svakodnevice

Zodijak
Pol
Poruke 779
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.6
Pomolimo se da nam Gospod Bog posalje za Patrijarha nekog ko ima  "...secanje na smrt..." .
I  po ljubavi i milosti  svojoj prema nama , a ne   " ... prema nasoj vrlini ili  doslednosti u veri  i  u ljubavi prema Gospodu Bogu otaca nasih ..." .
Amin Boze !
IP sačuvana
social share
Ausvic , Buhenvald , Treblinka su "Nemacka Industrija Smrti" , a Jasenovac , Jadovno  - "Rucni rad Neovisne Drzave Hrvatske" ..., [b]
A EUropo zdaj...? "Nema alternativu" -  jel`te?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
mob
Apple iPhone 6
Mračna prošlost episkopa Kačavende
Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha
N. M. Jovanović, Ž. Jevtić | 15. 01. 2010. - 00:06h | Foto: S. Pašalić | Komentara: 150

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge.

Međutim, prema saznanjima „Blica”, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.

Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste „da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji”. Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
Godinu dana ranije, marta 1977. godine, krenula je prepiska unutar službi stare Jugoslavije da li je dobro ili ne progurati Kačavendu za episkopa. Od 1976. Kačavenda se vodi pod „OO”, to jest, pod operativnom je obradom u cilju prikupljanja materijala zarad ponovnog angažovanja.
Službe u konsultaciji sa tadašnjim republičkim organima bivše republike Bosne i Hercegovine u Sarajevu konstatuju da bi trebalo da se podrži predlog za izbor Kačavende za episkopa SPC. Službe i državni organi su ocenili Kačavendu kao pogodnog zbog činjenice da je „njihov”. Spisi obaveštajaca nude i detaljnije saznanje o tome kako je sadašnji vladika napredovao od sekretara Zvorničko-tuzlanske eparhije do episkopa.
Vasilije Kačavenda je položaj sekretara u Eparhiji iskoristio za ličnu afirmaciju. Službe su imale saznanja da je upravo on sugerisao tadašnjem vladiki Longinu da starije sveštenike sa parohijama, inače odane Longinu i SPC, penzioniše a da na njihova mesta dovodi mlađe. Njima je, kao po pravilu, pre rukopolaganja u većini slučajeva kumovao Kačavenda, a bilo je i slučajeva da je bogatije parohije davao onim sveštenicima koji su mu zauzvrat plaćali nadoknadu. Danas se za vladiku Vasilija nezvanično navodi da je episkop kome je odan najveći deo sveštenstva, te da drži najveći broj crkava u Beogradu jer je u njih dovodio svoje ljude.
Krajem sedamdesetih Kačavenda je dolazio u konflikt sa starijim sveštenicima. Ono što je služba utvrdila jeste da je vešto balansirao, pa su se, zapravo, njegovi sukobi u javnosti prikazivali kao sukobi sveštenstva sa sada počivšim vladikom Longinom. Kako vladiku Kačavendu nisu volele pojedine tadašnje vladike, propalo je par pokušaja vladike Longina da ga progura za episkopa.
Napredovanje i sve veća moć tadašnjeg sekretara eparhije nisu nepoznanica za službe koje su u vreme komunističke Jugoslavije imale upliv u sve strukture društva. Najjača preporuka za njih da izdejstvuju da se sekretar Kačavenda unapredi u episkopa jeste činjenica da je jedan duži period bio u aktivnom odnosu sa službom. Tu saradnju je u jednom trenutku prekinuo Kačavenda, izbegavajući da dostavi podatke vezane za delovanje pojedinih sveštenika. Svečana arhijerejska hirotonija vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija bila je 25. juna 1978. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Međutim, tadašnji obaveštajci nisu hteli tako lako da se odreknu njegovih usluga.
Čest gost u dvorima vladike Vasilija još od vremena kada je bio monah u Beogradu jeste sadašnji vladika mileševski Filaret. Njih dvojica se krajem osamdesetih i te kako bave ostalim članovima Sabora. Tako se pakuje pismo da su tadašnji vladika žički Stefan i šumadijski Sava komunisti.
Vladika Vasilije Kačavenda u javnosti slovi za patriotu. Međutim, pojedine strukture u SPC, takođe bliske službi, pratile su njegov angažman tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Česti gosti u Kačavendinim dvorima bili su Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, braća Karić, pokojni Ljubiša Savić Mauzer, razni političari, a od vladika vranjski Pahomije i mileševski Filaret. U vreme Plavšićeve i Krajišnika otvoreno se razgovaralo i o politici i o državnim i vojnim pitanjima. Međutim, po odlasku domaćih političara, kod vladike Vasilija bi dolazili oficiri SFOR. Poznato je da su postavljali direktna pitanja o temama razgovora, a Kačavenda bi to otvoreno i prenosio.
Danas, mnogo godina posle, vladika Vasilije je, može se slobodno reći, u SPC najjači vladar iz senke. Uz njega su vladike iz bosanskih eparhija, znatan broj episkopa iz dijaspore, vladike iz Srbije Pahomije i Filaret. Taj krug vladika naziva se često bosanskim lobijem na osnovu porekla svog prvog čoveka Kačavende, ali i jer ga većinom čine vladike Bosanci.

Dolazak Kirila malo verovatan


Nikolaj Balašov, sekretar za međupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovskog patrijarhata, nije mogao da potvrdi za “Blic” da će ruski patrijarh Kiril doći na intronizaciju novog srpskog patrijarha. “Takva odluka nije doneta. Dolazak patrijarha Kirila je malo verovatan, jer još nije bilo njegove prve posete Srbiji u svojstvu poglavara Ruske pravoslavne crkve. Ali definitivna odluka o tome ko će predvoditi ruski delegaciju na toj ceremoniji biće doneta neposredno posle izbora novog patrijarha SPC”, navodi Balašov. Upitan koga bi RPC volela da vidi kao naslednika patrjarha Pavla, on ističe da RPC nema “svojih kandidata”. “Njega će izabrati Bog i Sinod SPC, a mi ćemo svaku odluku prihvatiti”, napominje predstavnik RPC. Međutim, prema nezvaničnim saznanjima “Blica”, RPC je najviše sklona izboru mitropolita Amfilohija, koji je inače čest gost u Moskvi. - T. T.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows 7
Browser
Safari 3.0.195.38
mob
Apple iPhone 6
VLADIKA POZNAT PO SARADNJI SA TAJNIM SLUŽBAMA PRIPREMIO STRATEGIJU ZA SABOR
Kačavendini kandidati za patrijarha


Ž. Jevtić    | 16. 01. 2010. - 00:10h | Foto: Beta    | Komentara: 65
Naslednik patrijarha Pavla, umerenog čoveka blage reči i autentične duhovnosti, vrlo lako mogao bi biti neko od vladika poznatih po konzervatizmu i radikalnim stavovima. Za to krugu episkopa okupljenih oko vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija (Kačavende) nedostaje svega nekoliko glasova na Saboru SPC koji počinje za sedam dana.


Prema saznanjima „Blica”, ova grupa vladika pokušaće da izdejstvuje na samom zasedanju da se vladikama iz Makedonije oduzme pravo glasa.
Time bi u glasanju već u startu bili nadmoćniji, čime bi se obezbedilo da sva trojica kandidata budu iz kruga bliskih Kačavendi. Cilj je da se za patrijarha postavi ličnost koja bi samo spolja figurirala. Vlast bi u Crkvi i dalje pripadala takozvanom bosanskom krugu vladika, to jest prvom čoveku vladiki Vasiliju, za koga postoje dokumenta da je bio saradnik tajne službe. Stanje u Crkvi bilo bi isto kao do sada - svako bi radio šta hoće u svojoj eparhiji. Ali izostala bi i lustracija u SPC na kojoj sve veći broj vladika insistira.
Prema saznanjima „Blica”, vladika Vasilije nastojao je da pridobije natpolovičnu većinu u pregovorima sa pojedinim vladikama koje ne pripadaju njegovom krugu episkopa. Međutim, taj pokušaj za sada nije uspeo. Otuda će na Saboru pokušati da se vladikama iz Makedonije oduzme pravo glasa koje im je dato. Pretpostavlja se da će u „pravljenju gužve” najglasniji biti vladika banatski Nikanor i mileševski Filaret. Nikanoru ovo ne bi bio prvi put da se buni protiv vladika iz Makedonije jer je to pokušao i na prošlim zasedanjima Sabora.
Naši izvori navode da zvorničko-tuzlanski vladika nastoji da izdejstvuje da se među trojicom kandidata za budućeg patrijarha nađu banjalučki Jefrem, episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke Longin i episkop istočnoamerički Mitrofan. Isprva se u visokim crkvenim krugovima spekulisalo da će među kandidatima koje će predložiti vladika Vasilije i njegovi episkopi biti i vladika niški Irinej, koji je po volji većini u Saboru. Ovaj stariji vladika, tradicionalnih shvatanja, uvažen je i nema nijednu mrlju u episkopskom stažu. Međutim, njega teško da bi neko mogao kontrolisati.
Otuda je vladika Vasilije i javno poručio da episkop ne treba da ima više od 65 i manje od 45 godina, čime je automatski isključen vladika niški, ali i ne samo on, već i drugi koji slove za najjače kandidate, poput mitropolita Amfilohija, episkopa žičkog Hrizostoma ili vladike hercegovačko-zahumskog Grigorija.
Ko su favoriti brojčano najveće grupe u Saboru?
Najbliži vladiki Vasiliju Kačavendi je episkop Longin (1955) i od njega će Kačavenda najteže odustati. Pre nego je otišao u Novogračaničku eparhiju u Americi, Longin je bio kratko vladika u Australiji, gde je prešao nakon pada Krajine jer bio episkop dalmatinski. U to vreme je bio u vrlo bliskim odnosima sa vođama balvan-revolucije Milanom Martićem i Milanom Babićem. Istovremeno je poznat po dosta zapaljivim govorima. Vladika Longin vezuje se poprilično za politiku bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i zbog toga se posle pada Krajine nije vratio u Hrvatsku. Sabor ga šalje u Australiju, a potom u Ameriku. On je vrlo čest gost kod vladike Vasilija u dvorima u Bijeljini.
O angažmanu vladike Longina se govorilo i javno. U filmu „Pad Krajine” govori Drago Kovačević, bivši gradonačelnik Knina: „U jesen 1994. pozvan sam kao gradonačelnik Knina na razgovor u manastir Krka, gde me je primio vladika Longin, čovek vrlo radikalnih četničkih stavova i blizak prijatelj Radovana Karadžića. U tom razgovoru on mi je iz čista mira odjednom rekao: ‘Najbolje je da ovaj narod odavde ode’.”
Drugi kandidat je vladika banjalučki Jefrem. Poprilično povučen episkop za koga u njegovoj eparhiji navode da nije sklon ni razgovoru sa narodom. Ovom vladiki pripisuje se i crkveni fundamentalizam. Grupa mladih u Srbiji koja upada u pojedine eparhije gde su vladike vrlo učeni teolozi i prekida liturgije, za svoje uzore navodi vladiku Jefrema i banatskog Nikanora, takođe bliskog Kačavendi. Vladika banjalučki nije imun na politiku i javno iznošenje stavova, pa je donedavno u svojoj kancelariji imao i sliku Radovana Karadžića.
Treći kandidat je episkop istočnoamerički Mitrofan, rođen 1951. godine u selu Ljuša u Bosni. I on kao i ostali Kačavendini kandidati pripada grupi današnjih episkopa koji su krenuli iz manastira Krka. On je najobrazovaniji kandidat vladike Kačavende. Međutim, dobro upućeni u život SPC kažu da „jako slabo poznaje situaciju u Srbiji” i da to nikako nije plus za budućeg patrijarha koji treba da bude pomiritelj i izvan politike.
Najuže jezgro najbrojnije grupe vladika u SPC u kome su osim kandidata još i vladika banatski Nikanor, kanadski Georgije, mileševski Filaret jesu najradikalnija struja u SPC. Reč je o episkopima koji nisu skloni da komuniciraju sa ostalim pravoslavnim crkvama. Izborom patrijarha iz kruga vladike Vasilija Kačavende praktično bi se SPC izolovala i od ostalih pravoslavnih crkava i to podjednako i ruske i Vaseljenske patrijaršije u Carigradu. Jer i ruski patrijarh Kiril ima savremeniji pristup, a i u Carigradu se smatra da pravoslavna crkva u Evropi treba da je prisutnija i da se jače bori za očuvanje hrišćanskih vrednosti u EU. Grupa episkopa oko vladike Kačavende ima i radikalne političke stavove, najbliže shvatanjima iz devedesetih.
Za vladika Vasilija Kačavendu vezuju se bogatstvo i saradnja sa tajnom službom koja ga je, kako stoji u arhivima spisa tajne službe iz stare Jugoslavije, i dovela na mesto episkopa.


Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16341
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 3.0.195.38
mob
Nokia 
Реч Уредништва пред избор патријарха
    
Saturday, 16 January 2010
О МОЛИТВИ ЗА ИЗБОР НОВОГ ПАТРИЈАРХА

 Реч Уредништва

         Предстоји бирање новог патријарха Српске Цркве, једно од најважнијих у новијој црквеној историји. Само Господ, по Својој милости, може учинити да бирање првопастира протекне у миру, слози и побожности. Највише што ми, православни Срби,  можемо учинити јесте да се  молимо Богу.  Најпре се треба молити свим Светим Србима да умоле Господа да се на нас даље не гневи, него да нам на престо Св. Саве пошаље оца, а не најамника.
Било би добро када бисмо, по речи Господњој, сви скупа и у приближно исто време читали Акатист свим Светим Србима, чији је аутор блаженоупокојени прота Мирко Павловић, писац црквених служби и композитор, кога је Св. Јустин Ћелијски волео због његове велике побожности. Ми препоручујемо да клечимо и вапијемо Христу Спасу око 22 часа увече – ко год може. А ко не може тада, нека чита кад може.

Господе, ради Небеске Србије, спаси и нас, грешне Србе, на земљи!

 +++

АКАТИСТ СВИМ СВЕТИМ СРБИМА

 

 Кондак 1

 Изабрани угодници Божји, најчеститији представници рода српског, миомирни цветови рајски, из крила Цркве српске узабрани и у рај небески узнесени, пошто сте стекли слободу пред Господом, молимо вас, богоносни оци, помозите нам молитвама вашим и ослободите нас свих невоља, да вам кличемо: Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

 

Икос 1

 Анђели роду српском били сте, богоносни оци, анђелски сте на земљи поживели, анђелима сте се на небу придружили, одакле нас духовно греје благодатни дах молитава ваших, озаравајући нас небеском светлошћу и одгонећи греховни мрак са душа наших. Зато вам од срца приносимо ову похвалу: Радујте се, добри анђели рода српског; радујте се, путеводитељи наши стазом спасења. Радујте се, чврсти стубови Српске Православне Цркве; радујте се, светионици небеске светлости. Радујте се, дивни учитељи православља; радујте се, мирисни цветови светосавља. Радујте се, пресвети јерарси Христови; радујте се, свети благоверни цареви, кнежеви и деспоти српски. Радујте се, мноштво мученика и мученица пострадалих за Христа; радујте се, преподобни оци и преподобне мајке, што Христу усрдно послужисте. Радујте се, праведници Христови; радујте се, молитвеници пред Господом. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српског рода.

Кондак 2

Видећи пред нама вас, светле огњене стубове, који нам јасно осветљавате пут у ноћи овога живота, преподобни Симеоне мироточиви и светитељу Саво, верни изданче његов, као првенце светитељства у роду српском, захваљујемо Господу Богу на милости Његовој и кличемо Му: Алилуја.

Икос 2

 Разумом небеским расуђујући, богомудри оци наши, презрели сте све лепоте овога света, и у Христу сте нашли утеху и мир душевни. И сада, заједно са Христом, обитавате у царству небеском, славећи Бога и молећи Му се за добро, благостање, мир и спасење рода српског. Због тога вам ми узносимо ову похвалу: Радујте се, носиоци благодати Христове; радујте се, подвижници, који подвизима својим сву земљу српску оплемењујете. Радујте се, постници, који постом и молитвом све освећујете; радујте се, чудотворци, који чудесима својим сав род српски обасјавате. Радујте се, бисери духовни, који сте из српског рода до Горњег Сиона заблистали; радујте се, јер сте добротом душа ваших Христу Богу угодили. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 3

 Силом Христовом испуњени светитељи српски, богомудри оци наши, архиепископи и епископи: Арсеније, Саво други, Григорије рашки, Јевстатије, Јакове, Саво трећи и Никодиме, верни пастири духовнога стада Српске Цркве Христове, молите пастиреначалника Христа да и нас, заблуделе овце Његове, прихвати, оснажи и упути, да будемо достојни наследници ваши, живећи праведно и богоугодно у овоме свету, да бисмо, зајдно са вама могли увек певати Богу: Алилуја.

Икос 3

 Имајући једину жељу: само Христу Спаситељу угодити, и правдом и истином Њему послужити, свети и преблажени оци наши, архипастири стада Христова, удостојили сте се царства небеског и постали добитници венаца непролазне славе. Молимо вас, оци свети, помолите се Господу Христу, да и нас удостоји удела спасених, да бисмо вам могли са захвалношћу приносити ову похвалу: Радујте се, верни архипастири Српске Цркве Православне; радујте се, добри учитељи и просветитељи рода српског. Радујте се, достојни наследници небеске радости и непролазне славе светих; радујте се, заслужни учесници рајскога блаженства и невечерње светлости. Радујте се, јер с горњих висина славе ваше милостиво погледате па нас доле; радујте се, јер нас, духовно стадо ваше, и децу рода вашег, и сада с љубављу посећујете. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 4

 Буру животну храбро поднесте, и царство земаљско небеским заменисте, богоблажени јерарси и мудри руководитељи Цркве Српске Православне: Данило други, Јоаникије, Спиридоне, Јефреме, Кирило и Никоне и Максиме, деспоте српски. Зато вас Христос обогати вечним непропадљивим богатством. Молимо вас, оци свети, не заборавите нас, но молите за спасење свих који кличу Богу: Алилуја.

Икос 4

 Видећи вашу љубав према Господу, богоносни оци наши, светитељи српски, и вашу ревност у извршавању свих заповести Христових, а подстрекавани вашим примером, трудимо се да одбацимо духовну лењост и да се латимо духовних подвига. Имајући вас на томе путу сигурне учитеље и руководитеље, ми вам радосно приносимо ову похвалу: Радујте се, неуморни молитвеници, пред Богом за мир целог света; радујте се, достојни наследници рајског блаженства. Радујте се, јер сте постом и молитвом душе ваше хранили; радујте се, јер сте трпљењем и свеноћним бдењима невидљивог врага потпуно савладали. Радујте се, јер својим усрдним молитвама Богу, народу своме најбоље помажете; радујте се, јер, примером свог богоугодног живота, народ српски Богу обраћате. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 5

Богосветле звезде показасте се на небу Православне Цркве Српске, славни јерарси Христови: Макарије, Гаврило први, Клименте охридски, Василије острошки, Саво ердељски, Петре цетињски и Јевстатије. Молимо вас, богољубиви оци наши, не престајте молити се Господу, да нас сачува од сваке напасти и свакога зла, да, вашим заузимањем спасени, кличемо увек Богу Спаситељу: Алилуја.

Икос 5

 Слушајући о вашем светом животу, којим сте земљу српску осветили и народ српски облагородили, дивимо се ревности вашој и љубави према Христу. Као верни подражаваоци милосрдног Христа, осените и нас молитвама вашим и упутите на стазу покајања и спасења, да вам свесрдно кличемо: Радујте сс, орлови небески, који са земаљских низина смело узлетесте на гору небеску; радујте се, слаткогласне ластавице, које земљу српску испунисте брујањем молитава ваших. Радујте се, јер вас Господ, још на земљи, прослави благодаћу чуда и даром исцељења; радујте се, јер вас на небу обасја тросунчаном  светлошћу. Радујте се, јер је награда ваша велика на небесима; радујте се, јер душе ваше, слично сунцу, сијају небеском светлошћу. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 6

 Проповедајући Еванђелску науку, не само речју но и животом својим, показасте се слични апостолима Христовим, преподобни и богоносни оци наши: Науме охридски, Горазде, Ангеларије и Саво, Гаврило лесновски, Прохоре пчињски, Јоакиме осоговски, Симоне монаше, Давиде и Петре коришки. Зато вас Господ Христос и награди венцем славе, да са Њим вечно царујете у рајским обитељима. О, преблажени оци свети, чудотворци, молите Спаситеља Христа, да не лиши небеског наслеђа и нас, који радосно кличемо Богу: Алилуја.

Икос 6

 Засијасте на небу Цркве Српске, као богосветли светионици, озаравајући вашим чудима сву земљу српску, преблажени оци наши.  И са љубављу и захвалношћу спомињу се света имена ваша с краја на крај земље српске, и сви вам свесрдно певамо хвалу: Радујте се, радосни весници свемоћи и славе Христове; радујте се, ревносни подвижници, сведоци љубави Христове. Радујте се, јер молитвама својим исцељујете душевне и телесне болести; радујте се, јер кротошћу својом мноштво верних приводите небеском Цару - Христу. Радујте се, јер сте од Господа примили власт над нечистим духовима; радујте се, ратоборци духовни, наоружани часним крстом, смирењем и правдом. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 7

 Хоће ли ко да живи побожно у Христу, наћи ће у вама најбољи пример богоугодног живота, преподобни и богоносни оци наши: Теоктисте - Драгутине краљу српски, Григорије ћутљиви, Јоаникије девички, Јефтимије, Јефреме и Несторе -дечански, Јоасафе царевићу - метеорите, и Нектарије битољски, јер ви остависте све красоте овога света и у Христу нађосте мир душама својим. Молите се Господу Христу за добро и спас српског народа, да и нас смирене удостоји Царства Небескога, да можемо, заједно са вама, увек певати Творцу своме: Алилуја.

Икос 7

 Нови Сион постаде земља српска кад из ње произиђоше духовна чеда која даноноћно благосиљају Господа. И ево нас данас светли сабор преподобних отаца, часних изданака народа српског, призива на духовно славље, а трудови и подвизи њихови подстичу нас да им узносимо заслужену похвалу: Радујте се, велики угодници Божји, јер сте величином подвига својих и ангеле задивили; радујте се, преславни чудотворци, који у свим бедама и жалостима помажете људима. Радујте се, благодатни изданци народа српског; радујте се, духовни украси и радовање Српске Цркве Православне. Радујте се, усрдни посредници пред Богом радости наше и славе вечне. Радујте се, хитри испунитељи свих наших добрих жеља. Радујте се, сви свети угодници Божји молитвеници српског рода.

Кондак 8

 Необичан је и диван венац који ви собом представљате, славни Божји угодници, преподобни оци наши: Никодиме, Висарионе, Стефане пиперски, Ромило раванички, Романе, Несторе, Мартирије, Данило и Сисоје - Синаити, Зосиме тумански, Григорије горњачки, Јове у Драчи и Рафаило банатски. Јер ви у разним крајевима земље поживесте, но у вери једнодушни бисте, и једном светошћу просијасте у Господу и Богу нашем Исусу Христу. Помозите, молитвама вашим, да и ми будемо учесници славе небеске, певајући, с вама заједно, Богу: Алилуја.

Икос 8

 Сви крајеви земље српске, горе и долине, поља и планине, осећају и пројављују благодат Божју, jep из њих, као каква плодоносна рајска дрвета, произиђоше зборови светитеља, мученика, преподобних отаца и мајки и праведних душа, чијим плодовима храњени јачамо душе своје. Зато им, захвалним срцем и устима, узносимо ову заслужну похвалу: Радујте се, анђели земаљски и људи небески; радујте се, мирисни кринови произникли у Српству. Радујте се, јер сте својим небеским врлинама српску земљу онебесили; радујте се, стални заступници пред Господом за цео свет Хришћански. Радујте се, избраници Божји, који сте заслужност тога избора многим чудима засведочили; радујте се, славни победници, који сте Христовом десницом овенчани. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 9

Сви анђели Божји задивљени су топлином љубави ваше према Христу, роду и Цркви, као и величином подвига и одрицања ваших, преподобне мајке наше: Анастасијо, мајко светог Саве, Параскево, Јелено краљице, Јелено дечанска, Јефросинијо љубостињска - царице; Ангелино деспотице, Јелисавето кнегињо, великомученице Злато мегленска и блажена Еуфимијо девичка.  Вас је Господ Христос признао и исповедио пред Оцем својим небеским, Који је прихватио оданост вашу и примио жртве трудова ваших, те су ваша имена записана у књигу вечнога живота. И ви сада са свима светима певате Богу: Алилуја.

Икос 9

Највештији говорници не би могли избројати и изнети све врлине ваше, нити описати сву топлину љубави ваше према Господу Христу, свете богољубиве мајке наше, јер ви и после смрти сијате врлинама својим, и љубављу према Господу загревате душе народа српског. Зато вам захвални род ваш српски и узноси ову похвалу: Радујте се, благовољењем Божјим, изабране на земљи; радујте се, нетрулежним венцима овенчане на небесима. Радујте се, дивни цветови еванђелског сада Православне Цркве Српске; радујте се, зрацима тросунчане светлости на небу обасјане. Радујте се, јер Христа Господа душом заволесте; радујте се, јер Њему једином свесрдно послужисте. Радујте се, све свете угоднице Божје, молитвенице српскога рода.

Кондак 10

 Спаситељу Богу усрдно послужисте, не бојећи се  ни саме смрти, но смело за Христа пострадасте светли мученици Господњи: царе Урошу, Јоване Владимире,   кнеже   зетски,   Ђорђе   кратовски, Христо албански, Анастасије, Никито светогорски, игумане Пајсије и Ђаконе Авакуме и све мноштво мученика с вама, и Теодоре Сладићу, комоговински. Зато се и удостојисте мученичких венаца, и сјединисте се са светим мученицима, са којима се сада на небу радујете, певајући Богу Спаситељу: Алилуја.

Икос 10

Цара небеског показасте се храбри војници и ви сви српски мученици, јер за Њега пострадасте до крви и бисте Му верни до смрти. Због тога вас Он награди благодаћу својом, и силом, да и после смрти ваше, народ српски руководите и ка Христу путеводите. Зато вас благодарни народ српски слави и велича и узноси вам ову похвалу: Радујте се, на земљи дивни сведоци славе Божје; радујте се, на небесима славни представници рода српског. Радујте се, прекрасни драгуљи вере праве, који сијате зрацима Божје благодати; радујте се, браниоци православља, који примером својим утврђујете народ свој у вери. Радујте се, моћни помагачи наши у сваком добром делу; радујте се, крепки заштитници наши пред Богом од свакога зла. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 11

 Песму Пресветој Тројици узносе сви свети српски краљеви: Стефан - Владислав, Милутин и Стефан дечански и кнежеви: Стефан - Урошица, Лазар косовски и Стефан Штиљановић, славећи победе над безбожним агарјанима и над свим непријатељима Христовог и српског имена и, молећи се усрдно за добро и спас српског народа, радосно кличу Богу: Алилуја.

Икос 11

 Свети зраци богоугодног живота вашег, о, сви свети благоверни краљеви и кнежеви српски, као каква сунца, обасјавају сву земљу српску, и загревајући је небеском топлином, да може плодоносити Еванђелске плодове. И ми, поштујући свете успомене ваше и љубав вашу према православном роду српском, усуђујемо се узнети вам из дубине душа наших ову похвалу: Радујте се, јер ви небеско царство претпостависте земаљском; радујте се, јер земаљску славу употребисте за стицање небеске. Радујте се, јер делом показасте, како се и са владалачких престола може смирено служити Богу; радујте се, јер својим примером доказасте, да се истинском службом Богу најбоље служи своме роду. Радујте се, добри владари на земљи; радујте се, смерни служитељи на небу. Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 12

 Благодат Божја изабрала вас је, као своје сасуде, свети праведни деспоти српски: Стефане Лазаревићу, Стефане нови, слепи и Јоване нови, и свети Јосифе нови, и сви српски свети угодници Божји, именовани овде и неименовани, да нам будете сјајне звезде водиље кроз живот наш на земљи, и да нас приведете Господу Христу, те да заједно са вама вечито певамо Богу: Алилуја.

Икос 12

 Опевајући заслуге ваше пред Богом, сви свети српски угодници и угоднице Божје, ми величамо, хвалимо и славимо Господа Исуса Христа, осветитеља светих и Творца чудотвораца, Који вас је осветио изливши на вас обиље својих благодатних дарова. А вама, моћни заштитници наши пред Богом, уз топлу захвалност, узносимо ову похвалу кличући вам: Радујте се, пријатељи свих светих; радујте се, грађани небеског Јерусалима. Радујте се, покровитељи народа српског; радујте се, чувари и украситељи Цркве Српске Православне. Радујте се, небески будилници савести наше; радујте се, неуморни трудбеници иа њиви Господњој. Радујте се, свети угодници Божји, молитвеници српскога рода.

Кондак 13

 О, велики угодници Божји, најславнији изданци рода српског, даровани нам од Бога покровитељи и заштитници на небу, далеко смо од вас, не толико растојањем од земље до неба, колико бројним гресима нашим. Ипак се, ево, усуђујемо принети вам ову малу похвалу, и о једном вас само умолити: молите Спаситеља Христа, Бога нашег, да нама, и целом роду српском опрости све грехе наше; да нас посети, очисти и освети, обнови и благослови, и удостоји Царства Свог Небеског, да бисмо Му, као света Небеска Србија, заједно са вама вечито певали: Алилуја. (трипут)

И опет: Икос 1. и Кондак 1.


МОЛИТВА СВИМ СРПСКИМ СВЕТИМА

О, најдивнији и најсветлији изданци православног рода српског, достојни наследници Христовог Царства Небеског: патријарси, архиепископи, епископи, цареви, кнежеви и деспоти, Царице, кнегиње и деспотице, свештеномученици, мученици и мученице, преподобни оци и преподобне матере, и сви свети угодници Божји, који из рода српског просијасте и у Христу Богу велику благодат стекосте, ево, падамо на колена и најсмиреније вас молимо: молите се Христу Богу да излије на нас богату милост своју, и благослови, да се у Цркви Српској Православној, и у целом роду српском, учврсти дух праве вере и побожности, дух љубави и мира и радости у Духу Светом; да се сви духовно и телесно очистимо, и да се духом и истином поклањамо Богу, старајући се увек о извршавању заповести Божјих и спасењу душа.

Архипастирима и пастирима Цркве испросите у Господа свету ревност и старање за спасење поверене им пастве: народа српског православног. Силом љубави ваше охрабрите их и подржите у светој делатности њиховој: да верне подржавају у вери, неверујуће да просвећују, незналице да упућују и поучавају, сумњивце да убеђују и у вери утврђују, отпале од Православне Цркве да обраћају и у крило Цркве враћају, грешне да покрећу на покајање, покајнике да теше и на путу исправљања подржавају и у светости живота утврђују. Да речју и делом народ српски воде путем Еванђелског следовања Христу: ка вечном царству светих, које је припремљено за праведнике.

Још се молите, о, ви моћни заштитници наши пред Богом, да благослови Господ, да у земљи нашој милост и истина буду увек заједно, а правда и мир нераздвојно.

Молите се још и за мир целог света. Да се учини крај свима ратовима и сваком крвопролићу на земљи; да се нигде и никад више не пролива крв људска као вода; да се не искорењује честитост и побожност код људи; да се не разарају храмови Божји на земљи и да се не уништи свето богослужење. Него да се мир Божји зацари у читавом свету: да међу свим људима и народима на свету завлада љубав и слога и међусобно разумевање, па да сви људи буду синови мира, који ће одсад живети у слози и љубави и, заједно са вама, и свима светима, славити и хвалити Бога: Оца, и Сина, и Светога Духа, Тројицу једнобитну и нераздељиву, сада и увек и у све векове. Амин.

Остатак текста....
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
mob
Apple iPhone 6
Episkop Lavrentije vodi izbore za patrijarha
Agencije | 17. 01. 2010. - 00:12h | Komentara: 26

Episkop šabački Lavrentije prvi će saznati ko je novi srpski patrijarh jer, prema crkvenim pravilima, ime izabranog kandidata prvo čita najstariji episkop.

– To je, ipak, samo formalnost, ja ću kada se od tri koverte izvuče jedna, prvi pročitati ko je patrijarh, a zatim će to pročitati i drugi episkopi. Po crkvenom ustavu, najstariji episkop po stažu predsedava Izbornim saborom, a to sam ja, iako ima po godinama starijih vladika – rekao je vladika Lavrentije, koji je episkop već 42 godine.
On se protivi izmeni načina izbora patrijarha jer smatra da je izborom u kojem učestvuju i predstavnici vernika omogućen spoljni uticaj na crkvu.
– Pokazivalo se ranije da, kada zavisi izbor patrijarha od birača, arhijereja i civila, onda on (kandidat) može da kaže „birajte mene i učiniću to i to“, kao što postoji agitacija svugde u društvu. Ako bi se sada izbegao uticaj Duha svetoga, onda bi svako mogao da radi na tome da bude biran, a ovako ne možeš podmititi Duha svetoga – rekao je episkop Lavrentije.
Poglavar SPC bira se „apostolskim žrebom“, odnosno izvlačenjem jedne od tri ceduljice s imenima episkopa koji su prethodno dobili apsolutnu većinu glasova episkopa, učesnika Izbornog sabora.
– Svaki od kandidata mora da dobije natpolovičnu većinu, a glasanje se ponavlja sve dok ne postignemo to da imamo tri kandidata. Kod izbora Pavla, taj postupak je ponavljan sedam puta. Izaberemo dvojicu, a nikako trećeg i onda se neko setio da biramo Pavla – rekao je episkop Lavrentije.
Prema njegovim rečima, novom patrijarhu, bez obzira ko to bude, biće teško jer se narod navikao na Pavla.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Чувајте Љубав !

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 37926
Zastava Босна
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.20
mob
Samsung Galaxy S6 edge+
A jesu dosadni ovi iz blica, stalno nekakve crkvene teme a da im nije jasno da ne postoji "crkva Srbije" i da SPC nije jedina koja se drzi starog kalendara.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak
Pol
Poruke 3134
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.7
pa ko kaze da postoji crkva srbije?

ali dobro - u svakom slucaju videce se ko ce biti novi predsednik srpske pravoslavne stranke.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 3.5.7
mob
Apple iPhone 6
Mitropolit prelomio, sinod potvrdio
U nedelju ustoličenje patrijarha

Ž. Jevtić | 19. 01. 2010. - 00:15h | Foto: FoNet | Komentara: 11

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije doneo je kao mestobljustitelj odluku da se ustoličenje 45. patrijarha održi u nedelju 24. januara u Sabornoj crkvi u Beogradu, a njegovu odluku aminovao je Sinod SPC, saznaje „Blic”. To znači da bi već u petak 22. januara, prvog dana Sabora, trebalo da se zna ko je naslednik patrijarha Pavla.

Za „Blic” u beogradskoj Patrijaršiji odluku pojašnjavaju konstatacijom da, ako patrijarh ne može da se izabere za jedan dan, neće ni za više. Namera je da se krugovi glasanja za kandidate kojih treba da je trojica ne otežu u nedogled.
Mitropolit koji je i mestobljustitelj ima pravo sam da donese ovakvu odluku sa kojom Sinod može da se složi i naknadno po odluci mestobljustitelja. Reč je o takozvanim rezidencijalnim odlukama.
Juče se oglasio i Sinod SPC. Crkvena Vlada je iznela zvanični stav o glasanju arhijereja Ohridske arhiepiskopije. U saopštenju Sinoda se kaže da je stav SPC „i kanonski jedino moguće tumačenje već postojeće načelne saborske odluke da arhijereji Ohridske arhiepiskopije, poput svih ostalih episkopa SPC, učestvuju u izboru patrijarha srpskog. To znači da mogu da glasaju.
- Odricanje arhijerejima Ohridske arhiepiskopije prava učešća u izboru značilo bi ili da ih mi ne priznajemo za svoju pravoslavnu braću u episkopskoj službi, ili da ih smatramo pripadnicima neke druge autokefalne crkve, što je besmisleno, ili da ih smatramo već priznatom zasebnom autokefalnom crkvom, što je još besmislenije - kaže se u saopštenju.
Da podsetimo, „Blic” je pisao da vladike iz Makedonije imaju nesporno pravo glasa, ali da se u Saboru grupa episkopa tome protivi. Posebno je do sada glasno negodovao i suprotstavljao se ovom kanonskom pravilu episkop banatski Nikanor. Otuda nije isključeno da ovaj episkop, ali i ne samo on, na predstojećem izbornom Saboru iznova pokrenu pitanje da li mogu da glasaju makedonske vladike. Inače, arhiepiskop ohridski Jovan je hapšen i zatvaran u Makedoniji zbog jedinstva sa Srpskom crkvom. U intervjuu za „Blic” svedočio je o svojim ugroženim ljudskim pravima jer ne može da se vrati u svoju arhiepiskopiju, već je na relaciji Beograd - Solun.
Do Sabora je ostalo četiri dana. Aktivirale su se i pojedine struje u Srpskoj crkvi, koje sebe predstavljaju kao „jedino ispravne Srbe”, „jedine pravoslavce”, „čuvare vere”. U Borči je u petak održana tribina Eparhije banatske na kojoj je učestvovao i tamošnji vladika Nikanor. Iako najavljena kao tribina na kojoj će biti predstavljena izdavačka delatnost ove eparhije, ona se pretvorila u osudu bilo kakve komunikacije sa drugim crkvama i u kritiku najučenijih teologa - vladika SPC.
Sa ove tribine upućen je apel Saboru pod nazivom „Molba i vapaj za razmatranje”, a koji bi trebalo Saboru da uruči episkop banatski. U apelu se načelno ističe neophodnost očuvanja pravoslavne čistote, iako nije objašnjeno na koji se način ona narušava. Inače, grupe koje posećuju tribine Banatske eparhije nazivaju sebe „revniteljima” i poznate su po tome što upadaju u crkve drugih eparhija sa transparentima i ometaju bogosluženja, zbog čega su neki od aktivista i hapšeni. Bliski su šovinističkim organizacijama poput „Obraza”. Ove organizovane grupe koje imaju svoje uporište najviše u Banatskoj eparhiji upadaju u crkve u Braničevskoj, Žičkoj i Šumadijskoj eparhiji i ometaju tamošnje vladike i sveštenike. Apel se takođe bavi pitanjem liturgije. Posebno je apel ustremljen na vladiku braničevskog Ignjatija, profesora Teološkog fakulteta. Jedan deo apela bavi se knjigama veronauke koje je on napisao. Iako je njegov udžbenik prihvaćen od Ministarstva prosvete i koristi se kao zvanični udžbenik u Srbiji, u Banatskoj eparhiji se umesto njega koristi udžbenik po volji episkopa Nikanora.
U „Molbi i vapaju za razmatranje” iznova se poziva na „nebesku Srbiju”, i u strahu ili neznanju osuđuje sve što je drugačije. Međutim, iznova aktiviranje ovih struktura ukazuje da nije isključeno da Sabor i eventualnu odluku koja nije po volji radikalnim strujama proprate i demonstracije, kao što je bio slučaj na Saboru prošle godine kada su koloni pristalica „Obraza” i ostalih organizacija pojedine vladike mahale sa balkona Patrijaršije.
 

Saopštenje vladike Vasilija Kačavende

Eparhija zvorničko-tuzlanska negirala je navode koji su poslednjih dana izneti u raznim medijima o vladiki Vasiliju Kačavendi. „Ako mene goniše, i vas će goniti; ako moju riječ održaše i vašu će održati. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mojega, jer ne poznaju Onoga koji me posla”, citiran je na početku saopštenja deo iz Svetog jevanđelja po Jovanu. U saopštenju se ne navodi šta je od svih navoda u medijima o vladiki netačno. „Ovih dana bili smo svedoci besomučnih iznošenja neistina protiv episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Namera nam nije da se upuštamo u bilo kakvu diskusiju sa naručiocima i autorima tekstova koji su objavljivani u dnevnim novinama, a koji su tendenciozno pisani protiv crkvenih velikodostojnika.” Konstatuje se da je „pisati o nekome koga ne poznajete lično, čija dela i vidljivi pastirski rad nikada vidjeli niste, znači pisati bez ljubavi i prave istine. Pisati na osnovu ranije izrečenih neistina znači praviti još veću neistinu”.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 3.5.7
mob
Apple iPhone 6
Rezultat izbornog sabora SPC neizvestan do kraja
Nijedan kandidat nema većinu u Saboru
Ž. Jevtić | 20. 01. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 18

Glasanje na Saboru SPC, koji u petak bira novog patrijarha, biće veoma neizvesno jer nijedan od vladika koji slove za kandidate nema većinu dovoljnu da mu se ime nađe među koricama Jevanđelja.


Dovoljno glasova, kako sada stvari stoje, nemaju ni mitropolit Amfilohije ni episkop bački Irinej, ali ni kandidati iz takozvanog bosankog kruga banjalučki Jefrem, novogračanički Longin ili istočnoamerički Mitrofan. Poput starijih arhijereja, ni oni mlađi koji se pominju, poput episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija i budimljansko-nikšićkog Joanikija, nemaju glasove 23 člana Sabora.

Otuda ne treba isključiti da bi za 45. patrijarha mogao biti ustoličen neko od arhijereja koji nije slovio za kandidata, ali i koji nema značajniju armiju vladika iza sebe. Ime takvog kandidata moglo bi da ispliva tokom zasedanja veoma neizvesnog izbornog Sabora kao kompromis među vladikama. Takvih kandidata nema puno, ali, prema procenama, to bi mogli biti vladika žički Hrizostom ili niški Irinej.
Glasanje za naslednika trona trebalo bi prema odluci mestobljustitelja mitropolita Amfilohija da traje jedan dan, a da ustoličenje bude u nedelju u Sabornoj crkvi. Sa ovom odlukom naknadno se složio Sinod. Međutim, iako postoji takva odluka, to ne znači da će patrijarh i biti izabran prvog dana zasedanja u petak. Može se dogoditi da se za tako kratko vreme teško dođe do sva tri kandidata sa natpolovičnom većinom.
Odluka da se patrijarh izabere prvog dana upravo je i doneta kako se ne bi krugovi glasanja ponavljali unedogled i kako bi se što više izbegli dogovori i lobiranja u glasanju.
Kako niko nema dovoljno glasova, nije isključeno da neko od kandidata bude deo kompromisa na samom zasedanju Sabora ili pak da se neki od vladika kome se ime sa nedovoljno glasova ponavlja u više krugova pozove arhijereje da glasove koje su davali njemu usmere na nekog drugog - za koga smatra da ima više šansi da okupi natpolovičnu većinu.
Iako su i pojedine vladike izjavile da u Crkvi ima više struja, najgrublje oni ipak mogu da se podele na dve grupe vladika. Razlikuju se u pristupu, ne samo kada je reč o crkvenim pitanjima već i društvenim. Tako se Sabor može podeliti na vladike koje su otvorene, spremne na dijalog i liberalne i one koje su konzervativne, ili čak veoma radikalne. Jezičak na vagi, to jest broj neopredeljenih vladika je veoma mali i reč je o petorici. Broj onih koji bi mogli da daju glas za nekog vladiku iz obe grupe dostiže najviše deset. Otuda je ovaj izborni Sabor i ko će biti izabran za patrijarha veoma bitan zbog pravca u kom će krenuti SPC - izolacije ili otvorenosti.
Mitropolit Amfilohije koga u javnosti nazivaju i "pukovnik", međutim, u crkvenom smislu je u liberalnoj struji arhijereja. Otvoren za komunikaciju za drugim Crkvama i trenutno sa najboljim pozicijama u Moskvi. Međutim, njemu nedostaju glasovi druge grupe vladika, ali i onih koji se ne mogu nigde svrstati. Mitropolitu se mnogo toga zamera, a posebno kako je vodio Crkvu dok je patrijarh Pavle bio u bolnici. Poslednji događaj kada mu je poslata poruka o tome kako se procenjuje njegova uloga čuvara trona stigla je iz Žičke eparhije. Tamošnji vladika Hrizostom nije želeo da pročita božićnu poslanicu mitropolita jer se on potpisao kao da je već patrijarh.
Međutim, mitropolit kada je reč o glasovima bolje stoji nego vladika bački Irinej. Vrstan teolog i kao takav veoma uvažen i u drugim Crkvama. On se vezuje za mnoge režime, kontakte sa vlastima, mada su mnogi skloni da tu njegovu osobinu nazovu - diplomatijom.
Mitropolit crnogorsko-primorski i vladika bački ne mogu bez glasova radikalnih vladika da dostignu 23, što je potrebno da bi bili kandidati za patrijarha. Na najboljem putu i najbliže dovoljnom broju glasova su episkopi iz konzervativne struje - Jefrem, Longin i Mitrofan. Oni bi sa glasovima neopredeljenih vladika lako prošli. Međutim, matematika nije i stanje na terenu jer bar trojica od petorice neopredeljenih vladika nikada ne bi zaokružili Jefrema i Longina, dok bi o Mitrofanu, ukoliko im ovaj vladika predloži pre glasanja, razmislili.
Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, koga bi deo javnosti najviše voleo da vidi za patrijarha, gotovo sigurno ne može da dobije glasove pojedinih vladika na čije je vođenje eparhija javno izneo zamerke. Oni njemu nisu spremni da oproste, a vladika je do sada više puta izjavio da smatra da u Saboru ima i boljih od njega. Za njega bi mogle da glasaju i pojedine umereno konzervativne vladike, ali je gotovo sigurno da ne može dobiti glas banatskog Nikanora ili mileševskog Filareta. Vladika budimljansko-nikšićki Joanikije, koji je u kao i vladika Grigorije u grupi episkopa koji su otvoreni i koji žele obnovu Crkve, nije se do sada zamerio nikome. I ukoliko bi se njegovo ime tokom Sabora isturilo, nije isključeno da bi i oni na koje se nije računalo zaokružili njegovo ime.
Starije vladike koje mogu biti uzor i narodu, ali i delu Sabora su žički Hrizostom i niški Irinej. Čak i ako bi se kopalo po njihovim biografijama, teško bi se našla mrlja. Vladika Hrizostom je u grupi vladika koje se ocenjuju kao liberalne, a Irinej niški je tradicionalista. Međutim, niški vladika se od ostalih crkveno konzervativnih episkopa razlikuje po tome što i pored godina nije krut i prema svakodnevnim događajima se odnosi sa mudrošću.
Prava trka očekuje se tek nakon prvog kruga glasanja, kada i oni koji su do sada ćutali i nisu se izjašnjavali čak ni u razgovoru sa ostalim vladikama zaokruže one za koje smatraju da će najbolje voditi Crkvu. Otuda nije čudo da ni same vladike u nezvaničnim razgovorima ne prognoziraju ko bi mogla biti trojica kandidata. To je trenutno podjednako neizvesno, kao i to ko će biti izvučen za patrijarha nakon čina priziva Svetog duha.
 

Jedan od šest arhimandrita izvlači kovertu


Nije beznačajno ni koji će monah izvlačiti kovertu sa imenom budućeg patrijarha. Već desetak dana u crkvenim krugovima se pominje arhimandrit Jovan Radosavljević, međutim, njegov izbor nije izvestan. Veoma mogući izbor je i otac Avakum (Rosić), iguman manastira Radovašnica u Šabačkoj eparhiji.
Uslov za monaha koji izvlači koverat jeste da je u činu arhimandrita, da je iguman manastira, stariji i duhovnik. S tim zvanjima, ali i godinama, ima svega nekoliko monaha u Eparhijama koje su bliže Beogradu. Najčešće pominjani arhimandrit Jovan više nije u manastiru već je u episkopskim dvorima vladike bačkog Irineja zbog čega mu mnogi osporavaju pravo da izvlači kovertu. O tome će na kraju, u četvrtak uveče ipak odlučiti Sinod. Imena o kojima se razmišlja su otac Georgije, iguman manastira Blagoveštenje u Žičkoj eparhiji, a odakle je i otac Jovan. Uslovima odgovara i iguman manastira Lelić Avakum, ali i malo izvesni Venijamin iz Preobraženje i otac Dionisije iz Lipovca. Njihovo izbor je malo verovatan zbog njihovog radikalnog javnog angažmana.
Iako bi pored monaha u oltaru dok izvlači kovertu trebalo da stoji i predsedavajući Saborom - u ovom slučaju vladika Lavrentije, pitanje ko će izvlačiti je bitno kako se naknadno ne bi bacila sumnja u izbor patrijarha. Procedura je sledeća: sinodska komisija za glasove stavlja na određeno mesto, kod predsedavajućeg, kovertu sa imenom kako se dođe do nekog od kandidata. Počinje molitva, tada se poziva monah, a koverte stavljaju u Jevanđelje.

Izvor: Blic
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Administrator
Capo di tutti capi


I reject your reality and substitute my own!

Zodijak Pisces
Pol Žena
Poruke Odustao od brojanja
Zastava Unutrasnja strana vetra
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 3.5.7
mob
Apple iPhone 6

Srpska pravoslavna crkva prekosutra bira 45. patrijarha
Gužva pred tronom Svetog Save

Autor: Jelena Tasić

Beograd - U Patrijaršijskom dvoru u Beogradu 22. januara počeće Izborni sabor na kojem će arhijereji Srpske pravoslavne crkve među sobom izabrati 45. crkvenog poglavara. Iako se u javnosti poslednjih godina mnogo spekulisalo o nasledniku patrijarha Pavla, koji se upokojio 15. novembra 2009, teško je prognozirati ko će, prema najavama iz Svetog arhijerejskog sinoda, već 24. januara u Sabornoj crkvi u Beogradu stupiti na tron Svetog Save.

Bez obzira na sve pokušaje da se pokojni patrijarh Pavle privoli na povlačenje i da se za njegova života bira novi poglavar, što je poslednje dve godine bila tema gotovo svih saborskih zasedanja, Božjom voljom predstojeći izbori u SPC biće, ipak, redovni. To nije mnogo pomoglo da nadležni u SPC otvorenije u javnosti govore o predstojećem glasanju, čak ni o samoj proceduri, osim ako ih na to nisu „prinudili“, prema njihovoj oceni, „nedosledni i kontradiktorni“ mediji. Na stranu što i u kliru ima onih koji smatraju da „svaki Srbin ima pravo da zna na koji način se bira njegov patrijarh“.

Iako su dvojica sinodalaca odvojeno i različitim povodima objasnila da će se novi patrijarh birati po ustavnoj proceduri (episkop niški Irinej, član Sinoda) i da „u izborima učestvuju i arihijereji iz Pravoslavne ohridske arhiepiskopije - POA (episkop bački Irinej, član Sinoda i portparol SPC), sva je prilika da će ova pitanja zbog različitih stavova unutar episkopata, ipak, morati da razmatra Sabor kad u petak na dnevni red dođe odlučivanje o načinu glasanja. Posao Sinoda, kako je pojašnjeno Danasu u vrhu SPC, završava se predlogom koji iznosi pred „crkvenu skupštinu“. Konačnu reč ima Sabor, koji je poslednjih godina u nekoliko navrata pokazao da odnos snaga u vrhu SPC do poslednjeg trenutka može biti nepredvidljiv i da najviše jerarhijsko i crkveno-zakonodavno telo SPC ne mora da prihvati sve što mu, prema Ustavu, podređena „izvršna crkvena vlast“ predloži.

Kako se bira patrijarh


O eventualnoj promeni izbornih pravila šuškalo se još za života patrijarha Pavla, iako je Sabor odluku o promeni načina izbora patrijarha iz 2000, pet godina kasnije na majskom zasedanju vratio na na pravila iz 1967. Prema ovoj odluci, objavljenoj u Glasniku, službenom listu SPC, iz juna 2005, „izbor patrijarha vrši se na zasedanju Sabora proširenom i aktivnim vikarnim episkopima, i to najdalje u roku od tri meseca od dana kada se patrijaraški presto uprazni“.

„Patrijarh se bira između aktivnih eparhijskih arhijereja SPC koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina. Bira se na zasedanju Sabora na kojem prisustvuje najmanje dve trećine članova, pod predsedništvom najstarijeg arhijereja po posvećenju, i to žrebom između trojice kandidata izabranih tajnim glasanjem i apsolutnom većinom. Odsutni arhijereji mogu ovlastiti druge eparhijske arhijereje da umesto njih glasaju, s tim da jedan arhijerej može biti opunomoćen samo jednim glasom“, navodi se u članovima 42. i 43. Ustava SPC, objavljenom u Glasniku.

Šta je sporno u apostolskom žrebu? Prave diskusije na tu temu u javnosti gotovo da nije bilo. Na ocene pojedinih verskih analitičara da je reč o zastarelom načinu izbora, u poslednjem broju Pravoslavlja, novinama Srpske patrijaršije, protojerej Velibor Džomić odgovorio je detaljnom analizom izbora srpskih mitropolita i patrijaraha u poslednja dva veka. Džomić, između ostalog, negira da „praksu izbora patrijarha žrebom imaju samo Srbi“ i tvrdi da „bojazan da se u sadašnjim složenim prilikama ne mogu izabrati tri kandidata“ naprosto ne stoji.

„Ustav SPC ne predviđa rok u kojem se obavezno mora izvršiti izbor patrijarha od momenta početka zasedanja Izbornog sabora, koji može trajati dan, dva, sedam ili više dana. Odgovornost počiva na pobožnosti, bogobojažljivosti, mudrosti, razboritosti i revnosti arhijereja - članova Izbornog sabora“, smatra Džomić.

Uoči Božića, episkop dalmatinski Fotije (Sladojević), član Sinoda, odranije javnosti poznat po otvorenom zalaganju za vanredne crkvene izbore, lustraciju u SPC i izmenu izbornih pravila, najavio je u jednom visokotiražnom dnevniku da će na Izborni sabor biti pozvano svih 45 episkopa, da će Sabor početi po sada važećoj proceduri. Prema rečima vladike Fotija, jedina mogućnost za promenu Ustava biće ako po ustavnoj proceduri novi poglavar ne bude mogao biti izabran.

- To se može dogoditi ukoliko ni jedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor - objasnio je vladika Fotije.

Na pitanje Danasa da li ovakav „scenario“ otvara mogućnost eventualnog namernog rasipanja glasova da bi se „iznudila“ promena Ustava, vladika niški Irinej kaže da ne veruje da takva mogućnost postoji. On je kategoričan da „nikakva novina ustavnog karaktera ne može biti doneta bez patrijarha koji predsedava Saboru“.

Pravo glasa

Iz Sinoda SPC pre dva dana je saopšteno da u izbornom procesu učestvuju i arhijereji Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA). Vladika bački Irinej, koji je potpisao saopštenje, u iznetoj argumentaciji poziva se, između ostalog, i na „načelnu saborsku odluku“ od novembra 2008.

U toj odluci, objavljenoj svojevremeno samo na sajtu POA, ali ne i Srpske patrijaršije, piše da „dopuna Niškog sporazuma iz 2002. na osnovu koje je izdat Tomos za autonomiju POA“, između ostalog, podrazumeva da „pravo odlučivanja ili eventualnog glasanja u ime POA na saborima SPC ima samo arhiepiskop Jovan“, a da je „izuzetak jedino izbor patrijarha, kada svi arhijereji POA imaju pravo da učestvuju“.

Iz stavova koje je u sinodskom saopštenju izneo vladika bački dalo bi se zaključiti, mada to nije konkretno rečeno, da učestvovanje episkopa iz Makedonije u izborima podrazumeva pravo da glasaju i da budu birani. Međutim, i u samom Sinodu ima mišljenja da o tome tek treba da se razgovara, jer većina episkopata smatra da ta načelna saborska odluka iz novembra 2008. nije konačna.

Učešće u izborima vladika iz Makedonije nije sporno, ali su mišljenja podeljena da li treba da glasa samo arhiepiskop Jovan ili sva četvorica vladika POA, kao i da li i ko od njih može da bude i kandidat za novog patrijarha.

Izborna matematika

Prema rečima vladike Irineja niškog, osim eparhijskih i pomoćnih arhijereja - vikara, pravo da glasa ima i umirovljeni episkop Atanasije (Jevtić). Ukoliko Sabor odluči da glasaju svi arhijereji POA, pravo glasa imaće 45 arhijereja i potrebna apsolutna većina za ulazak u trojnu kandidaturu biće 23 glasa. Ako pravo glasa u ime POA bude imao samo arhiepiskop Jovan, biračko telo imaće 42 člana, a za ulazak u drugi krug biće potrebna 22 glasa. Deluje beznačajno, ali za prilike u SPC i nijanse su važne.

Od izbornog statusa vladika iz Makedonije zavisiće i broj kandidata za upražnjeni tron Svetog Save. Uslov da imaju najmanje pet godina eparhijskog staža ispunjavaju 34 arhijereja, uključujući i arhiepiskopa Jovana i episkopa pološko-kumanovskog Joakima. Iako preovlađuje stav da vladika Atanasije (Jevtić) kao penzionisani episkop nema pravo da bude biran, stručnjaci za crkveno pravo imaju drugačije mišljenje i, ukoliko bi, o ovom pitanju, došlo do iznenadnog „preumljenja“ u Saboru broj kandidata bio bi 35. U slučaju da samo arhiepiskop Jovan iz POA može da bude kandidat, u izboru bi učestvovala 33 episkopa, bez vladike Atanasija, a ako bi preovladao stav da vladike iz Makedonije ne mogu da budu birane, bila bi 32 kandidata.

Osim vladike Atanasija (Jevtića), bez prava da budu birani su i šest vikara - pomoćnih episkopa, dok četvorica, po rukopoloženju najmlađih eparhijskih arhijereja u Saboru SPC nema ustavom propisan staž.

Ko se pita


Mada je pitanje izbora novog poglavara godinama hit crkvena tema u Srbiji, paradoksalno je da je „favorite“ koji su pominjani proteklih godina, odlazak patrijarha Pavla sa ovog sveta ipak dočekao „nespremne“. Tako bar tvrde crkveni izvori. Možda je to jedan od razloga što je pred Izborni sabor delimično utišana medijska halabuka koja je nekoliko godina unazad pratila saborska zasedanja, a za koju se sumnja da je orkestrirana iz pojedinih vladičanskih izvora.

S druge strane, moguće je da su čak i najambiciozniji među arhijerejima shvatili da više ne mogu da se kriju iza patrijarha Pavla, kao što je bio do sada slučaj u raznim (ne)prilikama, a veći deo episkopata još je pod utiskom masovnog opraštanja vernika od 44. poglavara SPC. Iako patrijarha, prema crkvenom Ustavu, biraju samo članovi crkvenog Sabora kako bi se sprečili i umanjili „spoljni uticaji“, u i crkvenim i u političkim krugovima nezvanično se tvrdi da ima „lobiranja“, ali se ona ovog puta manje vode preko medija, a više se radi „iza scene“.

Sudeći prema nezvaničnim anketama, koje se sprovode preko interneta, deo građanstva u Srbiji čak smatra da će na predstojeće crkvene izbore više uticati Vatikan i državne vlasti nego sam Sabor SPC. Takođe se veruje da su za izbor novog poglavara zainteresovane i strane ambasade, kao i domaće i strane tajne službe, mada u vrhu SPC sve ove spekulacije javno negiraju.

Navodni dogovor, u prvom redu sinodalaca, o „tišini“ u medijima popustio je pred Božić. „Hit“ predizborne medijske kampanje su navodni dosijei raznih bezbednosnih službi nekih vladika, u pojedinim krugovima srpske dijaspore najavljuju se čak i knjige na tu temu. Na glavnom udaru našao se episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), za kojeg se veruje da „kontroliše“ bezmalo 20 glasova takozvane „bosanske struje“. U SPC malo ko veruje u priče da se sam vladika Vasilije ili bar neko od „bosanaca“ neće naći u trojnoj kandidaturi, ali je glavno pitanje koja će druga dva kandidata ova struja podržati. Prema nezvaničnim procenama, oni bi u prvom krugu mogli da daju glasove vladici niškom Irineju, u kome mnogi vide kompromisno rešenje za sadašnje stanje u SPC.

Koliko je realni uticaj države na Crkvu, koje su inače po Ustavu Srbije odvojene? U ovom trenutku teško je proceniti, mada se u političkim krugovima nezvanično tvrdi da je predsednik Republike jedini čovek u Srbiji koji zna rezultat crkvenih izbora. Navodno je svom favoritu „obezbedio“ dvadesetak glasova. S druge stane, u krugovima bliskim vrhu SPC upozoravaju da će, ukoliko se bude menjao način izbora patrijarha, to biti prvi signal da na čelo Crkve dolazi „državni kandidat“.

Nesložni favoriti

Kao što su u vreme vladavine pokojnog Slobodana Miloševića zlobnici tvrdili da „ako Milošević bude birao patrijarha, to će biti vladika bački“ i sada mnogi misle da na podršku državnog vrha najviše može da računa upravo aktuelni portparol SPC. Na nekoliko dana pred izbore pojavile su se i spekulacije da se predsednikovo okruženje, ipak, još nije prelomilo između čuvara upražnjenog patrijaraškog trona mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i dvojice Irineja, bačkog i niškog, mada se nagađa da u vladajućoj koaliciji najviše „prijatelja“ ima portparol SPC.

Većina „favorita“ za tron Svetog Save, čija se imena pominju u medijskim „prognozama“ trenutno se nalazi u Sinodu: mitropolit Amfilohije, vladike niški i bački, a neki misle da i episkop zahumsko-hercegovački Grigorije još ima izvesne šanse što se tiče države, jer se veruje da bi kao poglavar bio manje „nepredvidiv“ od svoje starije sabraće arhijereja. U crkvenim krugovima priča se da je predizborna trka zaoštrila odnose i između dvojice, po mnogima, glavnih „igrača“ u SPC - mitropolita Amfilohija i vladike Irineja bačkog.


Izvor: Danas
IP sačuvana
social share
“And with one kiss / You inspired a fire of devotion that lasts for twenty years / What kind of man loves like this?” - Florence + The Machine

Zivot u doba Korone - spisak stvari koje besplatno mozete koristiti online - spisak u prvoj poruci [link]
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 2 3 5
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 10. Jul 2020, 18:41:57
nazadnapred
Prebaci se na:  
Upozorenje:ova tema je zaključana!
Samo administratori i moderatori mogu odgovoriti.
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Advokat Draganić :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.15 sec za 18 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.