Priprema se novo suđenje za ratne zločine počinjene u "Lori"

Priprema se novo suđenje za ratne zločine počinjene u "Lori"

Ubijali i mučili strujom zarobljenike

Svedočenjima potvrđeno da su ubijena najmanje trojica zatvorenika. Zarobljenici brutalno premlaćivani, mučeni elektrošokovima i polivani šmrkom

Hrvatska je pred novim velikim sudskim procesom za ratne zločine jer, kako piše Slobodna Dalmacija, očekuje se početak suđenja za "Lora 2". Prema navodima hrvatske štampe, za mučenja i smrt ratnih zarobljenika 1992. godine u vojnom zatvoru "Lora" biće optuženi Tomislav Duić, Tonči Vrkić, Ante Gudić, Emilio Bungar i Anđelko Botić. Svi oni su poznati tamošnjoj javnosti jer su već osuđeni za ratni zločin nad civilnim stanovništvom, ali presuda još nije postala pravosnažna. U međuvremenu, Duić i Bungur su i dalje u bekstvu.

Iživljavali se nad vojnicima

Jedan od preživelih logoraša Milanče Tošić, ispričao je da je od 1991. do 1992. godine bio na odsluženju redovnog vojnog roka u mestu Gabela, kod Čapljine. Pošto je kasarna bilo pod višednevnom opsadom pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde, kapetan JNA Duško Gidić dogovorio se s lokalnim vlastima da preda ovaj objekat, s tim da se vojnicima omogući bezbedan povratak u Jugoslaviju. Međutim, čim su nenaoružani vojnici JNA napustili skladište, opkolili su ih pripadnici HVO.

- U mojoj grupi bilo je 15 vojnika i tri oficira. Potrpali su nas u jedan kombi i odvezli u mesto Neum, kod Ploča, gde su nam uzeli lične podatke, a zatim nas u večernjim satima prebacili u Split. Tu smo jedno vreme bili u objektu pripadnika vojne policije ZNG na Dračevcu, gde su nam nanovo uzimali podatke i ispitivali uz maltretiranje, udaranje i šamaranje. Iste večeri su nas prebacili u "Loru". Nas četvorica smo bili zatvoreni u bloku A, u ćeliji veličine oko dva puta tri metra, u kojoj skoro naredne dve nedelje nije bilo kreveta ni stolica, pa smo spavali na betonu, s tim što prva dva-tri dana nismo imali ni ćebad ni dušeke - prisećao se Tošić svojih tamnovanja u "Lori".
Tošić kaže da su ga stražari gotovo svaki dan tukli i nekada primoravali da po čitav dan i noć pevaju ustaške pesme i pri tom stražare pozdravljaju ustaškim pozdravom.

- Iživljavali su se i tako što su su nas polivali šmrkom pod velikim pritiskom, da nas je mlaz vode prosto bacao na zidove ćelije. U tri navrata bio sam mučen strujom u jednoj prostoriji bloka A. Struja je puštana preko induktora poljskog telefona, a ja sam morao da držim krajeve provodnika u rukama i da brojim do 15. Dešavalo se da posle prvog udara struje ispustim žice, pa su me zbog toga terali da ih čvrsto držim, uz pretnju da će mi žice vezati za prste i sprovesti kroz uši. Od udara struje padao sam na pod i bio potpuno ošamućen i dezorijentisan. Međutim, bez obzira na to oni su me terali da ponovo ustanem i čitav postupak su ponavljali. Najviše su me tukli i mučili strujom Anđelko Botić i Gudić. Često me je bejzbol palicom tukao i upravnik zatvora Toma Dujić - nastavio je Tošić i naglasio da je posebno surov odnos prema zarobljenicima bio u takozvanom bloku Ce.

Lomili vilice

On preča da su u bloku Ce naročito bili mučeni i tučeni Luka Adžić, Gavrilo Tripković i njegov brat Damjan, Jelenko Kovačević, Gavrilo Kovačević, Dobrivoje Bojović, kao i piloti bivše JNA Milan Mićić, Goran Pantić, Dragan Arsovski i Nikola Đerfi. Stošić kaže da su ovi zarobljenici bukvalno bili izobličeni od batina. Adžiću su uši su bile natečene i visile su poput nekih lopti, a zubi skoro svi izlomljeni. Braća Tripković bili su polomljeni od batina, dok su Kovačevićima bile polomljene vilice, pa su im iz usta virile žice od proteza. Prema Stošićevim rečima, zatvorenike iz bloka Ce stražari su najčešće tukli bejzbol palicama i pendrecima.

Bili crni od batina

- Za vreme moga boravka u "Lori" znam da su u tom zatvoru ubijena trojica zarobljenika. Prvi je bio jedan mladi vojnik iz Kragujevca, koga su zvali Beli orao jer su mu u džepu našli amblem belog orla. Toliko su ga tukli da je bio potpuno crn od podliva po telu, ljubičast u licu, a na nogama je imao otvorene rane tako da su se videle rupe, a ćelija je bila sva umazana od krvi, izmeta i mokraće. Od njegovih jauka tokom noći nismo mogli da spavamo. Jednog dana sam čuo da je zaklan. Drugi ubijeni zatvorenik zvao se Vlado Savić. NJega su prethodno toliko tukli da je on bio gotovo psihički poremećen. Ubijen je i jedan civil, po nacionalnosti Srbin iz okoline Splita. Pokušao je da beži, ali su stražari pucali i ranili ga. Zatim su ga uz batinanje odveli u ve-ce u bloku A, gde su nastavili da ga tuku. Došao je i Tomo Dujić. Video sam da ga on najviše tuče. Onda su stražari povadili noževe i izboli ga - ispričao je Tošić i dodao da je tokom boravka u "Lori", zajedno sa Žarkovićem i Čučkom od sanduka za municiju napravio nekoliko mrtvačkih kovčega.

Milanče Tošić tamnovao je u "Lori" sve do 20. avgusta 1992. godine, kada je u razmeni zarobljenika najpre prebačen u Kerestinac kod Zagreba, a zatim u Osijek. Razmenjen je u Nemetinu 14. septembra 1992. godine.
B. Dodoš

UTRLJAVALI ULJE U RANU

Najbrutalnija mučenja u "Lori" doživeli su Duško Jelić, Vlado Savić i Bojan Vesović. Najmlađi od njih bio je osamnaestogodišnji Kragujevčanin Bojan Vesović i njegovi posmrtni ostaci jedino su i nađeni. On je kao vojnik JNA, 2. maja 1992. godine, ranjen u nogu kod Livna, a zatim i zarobljen. Dovezen je u vojni zatvor "Lora", ali tadašnji zatvorski zapovednik Tomislav Duić nije dopustio da se ranjeniku ukaže pomoć, pa mu se rana inficirala. Prema izjavama svedoka, vojni policajci su skakali po mladićevoj nozi i u ranu mu utrljivali sredstvo za čišćenje oružja, dok ga je Duić redovno premlaćivao, tako da se mladićevo zapomaganje čulo u celom zatvoru. Kada je podlegao, Vesovićevo telo je odvezeno i bačeno negde u Bosni, ali je 2004. godine nađeno. Analizom DNK je utvrđeno o kome je reč.

Izvor: Glas Javnosti