Odraz zdravlja

Stari ljudi uvek upozoravaju mlađe, na pragu ženidbe ili udaje, da dobro povedu računa s kim zasnivaju bračnu zajednicu i iz kakve porodice potiče izabranik ili izabranica. Da li im neko boluje od bolesti bubrega, padavice, duševne ili neke druge bolesti bila su nekada ključna pitanja o kojima se mnogo vodilo računa. To nije bilo bez razloga, jer su mislili na potomstvo i pribojavali se mogućnosti da dete nasledi neku od tih bolesti. Da nasleđe igra vrlo važnu ulogu u životu svih nas potvrđuje i vreme u kojem danas živimo.

Stoga, bez obzira na mogućnost lečenja naslednih bolesti, i dalje treba dobro otvoriti oči prilikom odabira budućeg partnera za zajednički život. Ovu preporuku neće prihvatiti svi; životni pragmatičari samo donekle, a osobe kojima su osećanja u životu lajtmotiv gotovo nikada. Radije su spremni da rizikuju i da se nadaju da se to neće dogoditi njihovom detetu nego da za brak izaberu nekoga potpuno hladne glave.

Ko tu greši i koliko je nasledni faktor važan za stvaranje zdravog i lepog potomstva? Zdravlje predstavlja spregu naslednih faktora i okoline u kojoj živimo. Faktori povezani s nasleđem su izuzetno važni jer određuju dužinu života, kao i naš izgled. Od kakvog materijala ste sazdani - tako ćete i izgledati. Pojednostavljeno posmatrano, to je kao kad po kvalitetu procenjujete kuću od cigala ili dasaka; koja je kvalitetnija lako je ustanoviti po materijalu od kojeg je sagrađena.

Još mnogo elemenata iz spoljašnjeg okruženja ima uticaja na eventualnu pojavu određene bolesti. Izloženost ekstremnim klimatskim uslovima, pojačano izlaganje sunčevim zracima, zagađen vazduh i mnogo drugih nepoželjnih uticaja upotpunjuju paletu faktora rizika koji samo olakšavaju pojavu neke bolesti ukoliko za nju već postoji urođena sklonost.

Kada se govori o faktorima rizika, posebno se ističe poguban uticaj pušenja kao jedne od najlošijih ljudskih navika. Duvan u sebi ima više stotina štetnih supstanci, a nikotin je jedna od njih. Ljudi često greše govoreći da neko puši godinama, a ništa mu se ne dešava. Karcinomi pluća i usne duplje su gotovo redovna posledica, a ukoliko se to ne dogodi, onda ta osoba ima izuzetnu genetsku konstituciju.

Drugi veliki rizik tiče se fizičke neaktivnosti. Fizički neaktivne osobe su u opasnosti da obole od bolesti srca, tumora debelog creva, ali i šećerne bolesti. Pored toga, treba voditi računa i o ishrani ukoliko želimo da što duže budemo zdravi i lepi. Ljudi uglavnom ne vode računa o tome koliko jedu, ni šta jedu. Jedu preko svake mere, zbog čega se goje i sebi komplikuju život bolestima koje ne bi imali da nisu debeli. Umesto prekomernih količina hrane trebalo bi posvetiti pažnju kvalitetu namirnica koje se unose u organizam. Dosta voća i povrća čini da ne budete potencijalni bolesnik.

Na kraju - naravno, stres! On takođe može da utiče na pojavu određenih bolesti koje se inače ne bi ispoljile. Za prisustvo stresa vrlo je važna psihička konstitucija ličnosti i njena emocionalna i intelektualna zrelost. U tom smislu treba reći da nema dve osobe na kugli zemaljskoj koje jednako reaguju na neku stresnu situaciju. Stres je "havarija" najpogodnija za razvoj određene bolesti, s manje uočljivim ispoljavanjem, a užasno štetnim posledicama. Zato je više nego važno pronaći lični antistres način borbe.

Posle svega, gotovo da nema reakcije u našem telu koja se na neki način neće odraziti na naše potomstvo. Lepota kao odraz zdravlja treba da bude imperativ koji će se prenositi na nove generacije, zdravije od prethodnih. Uz malo pažnje ništa od toga ne izgleda toliko nemoguće.