Kako sticemo prijatelje? Ko su oni?
Svako od nas poznaje veliki broj ljudi, a opet svako ima svega nekoliko prijatelja.
Sta ako izgubimo prijatelja?
Uopste prijateljstvo, sta je to za vas i kako na taj pojam gledate

upravo ovo


"I get by with a little help from my friends."
- John Lennon

Prijateljstvo je lepa stvar ako je iskrena....
Ali iskrenih prijateljstava je sasvim malo.Uglavnom se na kraju svi o sebi pozabave,mada cast izuzecima...
Ko ima pravog prijatelja on je bogat covek...

pravog priljatelja je tesko naci a i iskrenog- a inace
prijatelji moji mi puno znace i naravno da bi bila razocarana kad bi ih izgubila

s obzirom na situaciju utrpacu i ovde Paola Koelja jer ovo mislim i za prijateljstvo:
Ljubav ne sprecava coveka u traganju za Licnom Legendom. A kada se to dogodi, znaci da Ljubav nije prava, ona koja govori Jezikom Sveta. "

jako je tesko danas steci pravog prijatelja ... i ako ga imas moras da ga cenis kao brata rodjenog . Pogotovo kada neko ima malo vise kesa nego sto je prosecno ... tada te svi mrze i zavide i zele da se "druzite" dok ima da se pije , jede , je*e i ostalo ....

Danas jako tesko sticemo ali jako lako gubimo prijateljstva ....

Hm... moje prijatelje i mene povezuju slicni latentni recesivni geni... Salim se

Ponekad pomislim da je bio dovoljan jedan pogled i da se prepoznamo... Kao neka vrsta ljubavi na prvi pogled, jer prijateljstvo je upravo to - ljubav prema osobama koje te okruzuju...

Do sada nisam izgubila prisnog prijatelja, jer i kad zapadnemo u krizu, pronadjemo nacin da to prevazidjemo...  

Kao što je rečeno, imamo velik krug ljudi gdje se krečemo, a i skoro svakodnevno upoznajemo nove ljude, no pravih prijatelja, onih na koje se možeš osloniti kad si u nevolji, kad si tužan i potišten, ali i onih s kojima se možeš veseliti i radovati imam(o) malo. Sam imam nekoliko dobrih, zapravo najboljih prijatelja, i zajedno imamo nekakvu povijest koja nas drži skupa. S jednima sam od srednje škole nerazdvojan, čujemo i nalazimo se, izlazimo svaki tjedan i poznajemo dobro jedan drugoga; s drugima se znam sa fakulteta i tu nas veže isti nazor i isto znanje, kolege smo po zvanju. No i među tim najbližim ima onaj jedan koji je bliži od drugih, s kojim sam najbolji.
Mislim da je za prijateljstvo najvažnija povijest, tj. vrijeme koje se poznajete i vrijeme kroz koje možeš stvarno upoznati nekoga i vidjeti kakav je. Onih s kojima piješ i koje častiš ili te časte, s kojima si trenutno super ima na svakom koraku, no pravog prijatelja treba naći i ne pustiti.

Sine amicitia vita est nulla.

Prijateljstvo je sigurno jedna od najvažnijih stvari, pojvava kako tko hoće u životu.

Nažalost pravi prijatelji su danas iznimno rijetki.

Osobno imam podosta sreće s prijateljima jer postoji određeni uzak krug ljudi s kojima se družim i kojima se mogu povjeriti, obratiti za pomoć... a nadam se i vjerujem da i oni znaju da mogu računati na mene.

"Have no friends not equal to yourself."
- Confucious (551 - 497 BC) Chinese philosopher.

"My best friend is the one who brings out the best in me."
- Henry Ford

Zahvalna sam sto postoje ljudi koji umeju svoja osecanja tako kristalno jasno pretociti u reci(jedna nepoznata devojka je napisala ovu divnu pesmu)...Sta bih ja bez njih...
Mislim da ce ova pesma mnogo jasnije i pre svega jace iskazati moje misljenje o jednoj divnoj devojci koja se zove Marija.
Ne znam kome ili cemu da se zahvalim sto sam imala tu cast da je upoznam,i da ona postane deo mog zivota.
I da, prijateljstvo nije samo beg od samoce i dosade kao sto neko jednom rece zeleci da definise tu ljudsku potrebu za drustvom,po meni pravo prijateljstvo je prava ljubav.Kao sto prava ljubav voli ne samo zbog divnih osobina koje neko poseduje nego i uprkos losim osobinama,tako isto i prijateljstvo.

**********
korak naprijed
i vidim je već
stoji preda mnom
poput treperavog odraza
na vodi

moja Alisa...

gleda me očima
iskrenim i toplim
samo ona vidi u moje srce
samo ona zna što ću
reći
pomisliti
kada ću
zaplakati

moja Alisa...

čuje moje misli
i poznaje sve stanare u mojoj glavi
tko je
gdje je
zašto je tko
zašto nije...

moja Alisa...

pokazuje mi put
kroz još neotkrivene puteve moje duše
kao da oduvijek korača njima
i odjeci njenih koraka
pripadaju tim stazama
...tako jednostavno...

moja tuga ju boli
prije nego je ja uopće osjetim
moje suze peku
prije nego dotaknu
prvu trepavicu...

moja Alisa...
moj bijeli zec ružičastih očiju
moja skrivena karta
s druge strane
ogledala...

Postoji jedna sjajna knjiga "Kako steci prijateljstvo i naklonost ljudi" od Dejla Karnegija(Narodna knjiga) koja je napisana jos 1920 i neke, ali cije su ideje vecno funkcionalne.JE li neko citao?

Gde se danas mogu steci pravi prijatelji ali u pravom smislu te rechi?
Prijatelji su neshto najlepshe u zivotu... I nije da oni prolaze i dolaze kroz tvoj zivot...to onda nisu pravi prijatelji...ali recimo nazovimo ih sada prijateljima... u pochetku su ti divni...sebe samog dash...ruku u vatru dash... chim steknesh malo poverenje u njih oni te predju...iskoriste...i na kraju se razocharash...ali to nisu iskreni prijatelji...za prijateljstvo je potrebno dvoje... i kad shto je vec neko to na ovoj temi spomenuo u tom sluchaju ti "prijatelja" ne gubish...vec oni tebe... pazite se za koga se vezujete...moze biti kobno(;
Zato dajte ljudi...prave vrednosti se stichu pravim vrednostima... chuvaj te prijatelje, pogotovo ako ste imali srecu da naidjete na pravog... (:

Tada se pojavi lisica:
-Dobar dan, rece lisica.
-Dobar dan, uctivo odgovori mali princ koji se okrete, ali ne vide nista.
-Evo me ovde, rece jedan glas, pod jabukom...
-Ko si ti? upita mali princ. Vrlo si lepa...
-Ja sam lisica, rece lisica.
-Hodi da se igramo, predlozi joj mali princ. Tako sam tuzan...
-Ne mogu da se ugram sa tobom, rece lisica. Nisam pripitomljena.
-Ah! izvini, rece mali princ.
A onda razmislivsi dodade:
-Sta to znaci "pripitomiti"?
-Ti nisi odavde, rece lisica, sta trazis?
-Trazim ljude rece mali princ. Sta znaci to pripitomiti.
-Ljudi imaju puske, rece lisica, i oni love. To je prilicno nezgodno! Ali oni gaje i kokosi. Po tome su zanimljivi. Trazis li kokosi?
-Ne, rece mali princ. Trazim prijatelje. Sta znaci to "pripitomiti"?
-To je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To znaci "stvoriti veze..."
-Stvoriti veze?
-Naravno, rece lisica. Ti si za mene samo mali decak slican stotinama hiljada drugih drugih decaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu...
-Pocinjem da shvatam, rece mali princ. Postoji jedna ruza.... mislim da me je pripitomila...
-To je moguce, rece lisica. Cega sve nema na Zemlji...
-Ah! to nije na Zemlji rece mali princ.
Lisica je izgledala vrlo radoznala:
-Na nekoj drugoj planeti?
-Da.
-Ima li lovaca na toj planeti?
-Ne.
-Gle, pa to je zanimljivo! A kokosi?
-Ne.
-Nista nije savrseno, uzdahnu lisica.
Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:
-Moj zivot je jednolik. Ja lovim kokosi, ljudi love mene. Sve kokosi su slicne, i svi ljudi su slicni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me ti pripitomis, moj zivot ce biti kao obasjan suncem. Upoznacu bat koraka koji ce biti drukciji od svih ostalih. Drugi koraci me teraju pod zemlju. Tvoj ce me kao muzika pozivati da izadjem iz rupe. A zatim pogledaj! Vidis li tamo dole, polja puna zita? Ja ne jedem hleb. Za mene zito ne predstavlja nista. Zitna polja ne podsecaju me ni na sta. A to je zalosno! Ali ti imas kosu boje zlata. Bice divno kada me pripitomis! Zito, koje je pozlaceno, podsecace me na tebe. I ja cu voleti sum vetra u zitu...
Lisica ucuta i dugo gledase malog princa:
-Molim te... pripitomi me, rece ona.
-Vrle rado, rece mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronadem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
-Covek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju vise vremena da bilo sta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoces prijatelja, pripitomi me!
-Sta treba da radim? upita mali princ.
-Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ces sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledacu te krajickom oka, a ti neces nista govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, sesces malo blize....
Sutradan mali princ ponovo dodje.
-Bilo bi bolje da si dosao u isto vreme, rece lisica. Ako dolazis, na primer, u cetiri sata popodne, ja cu biti srecna vec od tri sata.
Ukoliko vreme bude odmicalo, bicu sve srecnija. U cetiri sata bicu uzbudjena i uznemirena; upoznacu cenu srece! Ali ako budes dolazio kad ti padne na pamet, nikada necu znati za koji cas da spemim svoje srce... Potrebni su citavi obredi za to.
-Sta je to obred? upita mali princ.
-I to je nesto sto se davno zaboravilo, rece lisica. To je ono sto cini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan cas od drugih casova. Kod mojih lovaca, na primer postoji jedan obred. Oni cetvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Cetvrtak je, dakle, divan dan! Idem u setnju cak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani licili jedan na drugi, i ja ne bih uopste imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi:
-Ah! rece lisica... Plakacu.
-Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
-Naravno, rece lisica.
-Ali ti ces plakati, rece mali princ.
-Naravno, rece lisica.
-Znaci, time nista ne dobijas!
-Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to tvoja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.


Mali princ,  XXI poglavelje,  Saint-Exupery

Prijateljstvo moze postojati samo izmedju dobrih ljudi.

(anticka izreka)

U svetu POSTOJI jedno CARSTVO,
u NJEMU caruje DRUGARSTVO,
u NJEMU je SVE lepo,
U njemu JE sve NEZNO,
u NJEMU se SVET raduje....
Tatatatira, tatatatira, tatatatira......
Zivelo drugarstvo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

@tomahavkic
 Ou so true.

svaka cast sarmice sto si se setila malog princa
mislim da je pravo prijateljstvo nesto najvrednije sto covek moze da stekne u svom zivotu
ako imas nekog kog mozes u bilo koje doba dana odnosno noci da zovnes, da delis sa njim i lepo i sto je bitnije, ruzno, e onda je to prava stvar

Prijateljstvo podrazumeva ne samo koliko dugo se druzimo s nekim, vec i kako se druzimo, odnosno koliko kvalitetno je vreme s nekim provedeno. Koliko je ljudi koje znamo ceo zivot, a ipak su nam daleki?

ma uopste nije bitno kako provodimo vreme sa nekim vec koliko ga dobro poznajemo,a ljude upoznajemo tako sto posmatramo njihove reakcije u razlicitim situacijama.

ja imam par drugara...ja znam njihove probleme i oni znaju moje....i jedni drugima ne mozemo pomoci,i tako se mi zabodemo negde i ceo dan provedemo cuteci ili pricajuci o nekim glupostima...i ja kada odem kuci posle takvog dana iako nisam resio ni jedan problem ipak se osecam bolje,bez obzira sto nisam pomogao ni sebi niti drugome.

jednostavno znamo se i tu nema nikakvog pretvaranja...to sam sto sam i bas me zabole.

"jednostavno znamo se i tu nema nikakvog pretvaranja"

true, true
to se zove prijateljstvo - neko te zna skroz, tvoje mane i vrline i
prihvata te takvog kakav jesi sa svim onim sto nosis sa sobom

Upravo o tome pricam..nije znacaj prijatelja samo u tome da ti pomognu ili da slusaju tvoje ispovesti.
Stvar je u tome sto u svakodnevnom zivotu ophodeci se sa ljudima moramo da pazimo na izgled,ponasanje,manire,reci i ostale drustvene norme koje nas sprecavaju da budemo slobodni,a kad smo u krugu prijatelja od kojih nista ne mozemo i ne zelimo da sakrijemo mozemo slobodno da radimo i govorimo sve sto nam padne na pamet bez bojazni od neke osude.
Na taj nacin i sami bolje upoznajemo sebe.