Prijateljica u nevolji

Prijateljica vas pozove, uplakana. Recimo, ostavio ju je momak, ili je dobila potencijalno nepovoljne vesti od lekara, pa se isprepadala, ili već nešto što ju je emotivno jako uzrujalo. Sada zove vas i jada vam se. Može delovati iznenađujuće, ali ovakve situacije nekada predstavljaju gadan udarac po vaše samopouzdanje.

Naime, može se desiti da se u ovakvoj situaciji uplašite, da vam prijateljičin problem deluje kao nešto preveliko da biste vi s tim izlazile na kraj. Još ako ste do guše u sopstvenim problemima, možete se osetiti još izgubljenije - kako se sve odjednom sručilo na vas? Šta da uradite? Kako da se izborite s tim?

Sa sopstvenim problemima ćete ovako ili onako morati da se izborite - ali ne i s prijateljičinim, niti je verovatno da je njoj stvarno potrebno da joj vi rešavate probleme. Ono što je ljudima u takvoj situaciji najčešće sasvim dovoljno jeste da ih neko sasluša. Toliko možete, zar ne?

Niste sigurne u to? Setite se nekoliko situacija (tri će biti dovoljno) kada ste vi imale neki problem, a prijatelji su vam se našli. Prisetite se koliko vam je pomoglo samo to što su bili uz vas, iako ništa posebno nisu učinili. Samo su bili tu, saslušali vas i podržali. Nije uopšte neophodno da savetujete prijateljicu - sasvim je dovoljno da slušate.

Još uvek vam je poljuljano samopouzdanje? Prisetite se situacija kada ste pomogle prijateljima. Tako ćete se podsetiti da postoje osobe (sasvim moguće, mnogo njih) koje smatraju da ste odlična prijateljica i da u sebi imate puno ljubavi i snage koje možete da pružite drugima. To će, sasvim sigurno, biti i više nego dovoljno da vam povrati poljuljano samopouzdanje - ništa ne vraća samopouzdanje kao činjenica da i te kako umete da budete korisni, da ste potrebni drugima i da ste u stanju da im pomognete.

kada sam potrebna nekome  moje samopouzdanje nema apsolutno nikakve veze sa tim...radije cu dozvoliti sebi da mi se poljulja ukoliko se radi o mom, nego li o tudjem problemu. Nekada je coveku dovoljno da ga saslusas, onda kad mui je najteze..ako bar za to nisam sposobna kakva sam ja onda prijateljica

Znas kako sinoc sam imala jednu takvu situaciju. Ja sam prema mojim prijateljicama totalno brutalna kad imaju problem. Iznesemo samo cinjenice (emocije zaboravi ako hoces da nadjes resenje) i postavim ima stvari iz drugog ugla. Ne poistovecujem se sa njima jer im onda ne mogu nikako pomoci...Pokusam da se pojavim tu kao objektivni posmatrac i iznaesem im brutalnu istinu na videlo.
Znate kao istina je brutalna ali je ipakistina- the one and only!!!

Nema tu razmisljanja o samopouzdanju,kada iskrsne neki problem i prijateljica zove,naravno da sam tu,i da saslusam i da utesim i da razmislimo skupa sta uraditi u datoj situaciji,tj. prevrnutni i razmotriti sve opcije.
Obicno je sam razgovor oko toga dovoljan da se izvuce iz crnjaka,makar na kratko vreme.
Tu sam za prijateljice,kao i one za mene,tu lezi char zenske solidarnosti.