Spavanje je moć

Najjednostavnije rečeno, moć sna leži u njegovoj važnosti za odmor i obnovu organizma. Iako su spavanje i san umnogome još nerazjašnjeni, o tom fenomenu danas se zna više nego ranije. Spavanje se sastoji od četiri faze, a još u školi učimo o REM fazi brzih očnih pokreta, u toku koje se zapravo sanja. Naravno, ni faze dubokog sna nisu ništa manje važne - iako se zapravo ništa ne dešava, tek tada se zaista odmaramo. S godinama se naš nivo faza dubokog sna snižava, pa tako starije osobe spavaju manje i njihov san nema okrepljujuću snagu sna mladih ljudi. A stadijumi spavanja i budnosti ciklično se smenjuju.

U čemu je moć sna i njegova važnost za opšte funkcionisanje organizma i, u krajnjoj liniji, za život uopšte? Delotvornost sna je toliko važna da svako uskraćivanje sna može da dovede do ozbiljnih poremećaja. Izdržite sedamdesetak sati u budnom stanju i videćete kako izgleda organizam kojem je očajnički potreban san. U toku spavanja smanjena je opšta aktivnost organizma, što znači da izostaju reakcije na podsticaje koji dolaze iz okoline. Aktivnost mišića je takođe smanjena, kao i veći broj vegetativnih funkcija, kao što su puls ili krvni pritisak. Smanjena je psihička aktivnost, s izuzetkom povremenih snova, koji su psihička aktivnost u jednom sasvim drugačijem vidu. Uopšte uzev, spavanje se opisuje kao stanje relativnog mirovanja organizma koje nam izuzetno prija.

Zbog toga se nakon višečasovnog odmora osećamo kao preporođeni. Funkcija sna je i adaptivna - tokom odmora akumuliramo energiju, i spavanje je neka vrsta neophodnog oporavka. Dok smo budni, trošimo energiju, a spavanjem nadoknađujemo svaki energetski gubitak. A ukoliko spavate u dobrom društvu, skoro je sigurno da ćete se narednog jutra probuditi rasterećeni, zadovoljni i spremni da se suočite s novim radnim danom.

Izvor: Krstarica

San je oduvek bio ljudska opsesija, još od antičkih vremena, kada se smatralo da san anticipira stvarne događaje. S vremenom su se pojavile razne teorije o snovima, Frojdove teorije psihoanalize i razna naučna dostignuća u istraživanju ovog fenomena. A snovi su uvek imali različite definicije. Neki smatraju da su u pitanju definisani doživljaji, dok ima i onih koji smatraju da je i neko nejasno iskustvo takođe san. U svakom slučaju, reč je o nečemu što je vizuelno složeno i što ima radnju koja se doživljava kao realnost, jedna izolovana slika koja ostavlja snažan utisak.

Iako doživljaji koje sanjamo mogu da budu suprotni iskustvu i logici, za vreme snova mi ne primećujemo njihovu nelogičnost. Ponekad osećamo strah tokom sna (noćne more), a pojedinci hodaju u snu... Što se tiče interpretacije snova, psiholozi su dugo bili pod uticajem Frojda, koji je snove smatrao potisnutim i podsvesnim željama, mahom iz domena seksualnosti. Danas se smatra da sadržaj naših snova odražava slučajnu aktivaciju mozga usled različitih nadražaja iz okoline. Uz noćni san prolazimo i kroz fazu sanjarenja, koja nam se dešava i u toku dana, čak i na radnom mestu. Sanjarenje je oblik pažnje usmerene na primarne zadatke koje smo dobili ili na predmete koje posmatramo i slušamo. Dakle, to je oblik budnog stanja tokom kojeg gubimo svest o spoljnom svetu. Obično se događa onda kada nas situacija u realnom svetu ne motiviše, kada je dosadna i bez promena. Mnogi takvo stanje zovu "isključivanjem".

Bilo kako bilo, kada je reč o snovima, imamo malo mogućnosti da kontrolišemo sadržaj onoga što sanjamo. Tumačenja onoga što smo sanjali prethodne noći možemo da prihvatimo ili da odbacimo, ali je zdrav san ono bez čega jednostavno ne možemo da funkcionišemo.

Izvor: Krstarica

Ljudi vrlo cesto nisu svesni vaznosti zdravog i kvalitetnog sna..i sto se vise o tome govori, ludi sve manje i sve brze spavaju..meni se ponekad smeju ljudi ali ja bar sa tim nemam problema..ne muci me nesanica, ne boli me glava od nespavanja, nemam podocnjake.jednostavno zna se kad je vreme za spavanje..kad za odmor.danju ne spavam jer mi je sasvim dovoljan moj nocni mir...kad mi se prispava, ma koje probleme da imam moj lek je u spavanju..valjda tako odrzavam hladnu glavu i drzim se stare izreke da je jurto pametnije od noci..i pali...odmornija sam svezija i bistrije razmisljam..a pre svega organizam nastavlja svoj bioritam

Blago tebi.Meni treba u proseku oko sat vremena da zaspim.

 Ja bez osam sati minimum, ne mogu da funkcionisem preko dana.

negde sam citala da se organizam najvise  najboljeodmara izmedju 22-o4h...  tako da nije sve ni u satnici, vec i od doba u koje se spava 

a ja baš tada ne mogu da spavam. Mogu po podne, mogu posle 2:30, ali u ponoć nikako. Mogu čak i da zaspim oko 22 i obavezno se probudim oko ponoći.