Bez prosjačenja!

Novca nikad dosta, kao ni priznanja na poslu - a i povišica je jedan vid priznanja uspeha, što znači da ćete najveći deo vremena, pod pretpostavkom da ste zaposlene, želeti povišicu. To je sasvim normalno i sasvim razumljivo, a ipak, pošto su devojčice često učene da ne treba da traže nego da treba da budu zahvalne za ono što dobiju, žene se veoma često stide da zatraže povišicu. Čak i kada je zatraže, kad uspeju da ubede sebe da zaslužuju veću platu, često kao da su besne na sebe što traže (ili su besne na poslodavca što se sam nije setio da im povisi platu), pa traže na pogrešan način. Tada budu odbijene, zbog čega se samo osećaju još gore. Jedna od najčešćih ženskih grešaka prilikom traženja povišice jeste "prosjačenje". Na šta mislimo?

Ono što će nemali broj žena da uradi, jednom kada se odluče da traže povišicu, jeste da pokušaju da izazovu sažaljenje poslodavca, da pokažu kako su "jadne i bedne" i kako im je novac zaista neophodan. Pojaviće se u staroj odeći lošeg kvaliteta, pričaće o svojim privatnim problemima i o tome za šta im je sve novac potreban. Zbog čega je ovo velika greška?

Zbog toga što sve to poslodavca uopšte ne zanima. Poslodavac nije socijalna služba - on od vas očekuje rad i rezultate. Treba vam novac? On je potreban svima - a poslodavca se uopšte ne tiče na koji način ćete vi potrošiti svoj zarađen novac. Plus, ako se pojavite u otrcanoj odeći, on vas neće videti kao nekoga kome je potrebna pomoć, već kao nekoga ko neprikladnom odećom bruka firmu. Ovakav postupak će vas pre približiti otkazu nego povišici.

Još nešto: ukoliko je vaš poslodavac muškarac i imao je neprijatna iskustva s majkom ili partnerkom koje večito zbog nečega kukaju, vrlo je verovatno da je "alergičan" na sve što liči na emotivnu ucenu - a "prosjačenje" prilikom zahteva za povišicu će najverovatnije baš tako videti.

Ono što poslodavac želi da nagradi povišicom jeste dobar rad i zalaganje na poslu - to bi bio dobar argument. Za nagradu je takođe i svaki vaš postupak kojim ste doprineli firmi. Zaboravite na "koliko me malo plaća, dobro se i trudim" stav, kao i na bilo koju drugu varijaciju na "ne mogu da me plate onoliko malo koliko malo ja mogu da radim" temu. To vam neće doneti ni povišicu ni unapređenje ni bilo kakvo priznanje, to vam može doneti samo otkaz. Niste ničim doprineli firmi? Smislite način da to uradite (ne, nije nemoguće - i kafe-kuvarica može da doprinese firmi, recimo time što skuva toliko dobru kafu da je čak i klijenti u žurbi pohvale).

Ukratko: kad tražite povišicu, ne kukajte. Ne pričajte svoju tužnu životnu priču, ne pokušavajte s emotivnim ucenama. Vaši argumenti treba da budu dobar rad i zalaganje, kao i inventivnost kojom doprinosite svojoj firmi, i to je ono što će biti nagrađeno. Srećno!