Кад Финац заволи „Слагалицу“ и Kарађорђеву шницлу


Финска је земља позната по високом стандарду, добрим законима и образовању... Али све то није било довољно једном Финцу, па се преселио – у Београд.

Воли да чује стару врањанску песму, попије ракијицу и исприча виц. Све ово нетипично је за једног Финца. Не и за Укија Оваскаинена. Један је од 15 Финаца који живе у Србији. Наравно, уз то је и српски зет.

Супруга и ја смо били на студијама у Копенхагену и код истог професора. Било нас је мало на класи и баш смо се дружили. Било ми је криво због бомбардовања, нисам могао да схватим да је то начин да се нешто реши и онда смо се зближили и дошао сам први пут 2000. године на јесен овамо“, прича Уки Оваскаинен.

Заљубио се у једну Тању, убрзо и у Србију. И остао, ево већ 17 година.

„Цела Србија је прелепа, људи су гостопримљиви и никада нисам имао никакав проблем што сам странац. Увек је људима интересантно и свуда сам добродошао и увек им је интересантно што говорим српски“, истиче Оваскаинен.

Тај Финац и Србин је и светски признати пијаниста. Ради као професор на Факултету музичких уметности и редовно свира.

„Па јесам сада базиран овде. Мислим да у просеку свирам три концерта недељно, сада опет идем у Петербург, у Маринском свирам реситал поново. Идем и у Данску да свирам, увек има нешто ново“, открива овај пијаниста.

Каже да није строг професор, али да радо примењује све вештине које је стекао школујући се и свирајући широм света.

„Кад свирам соло, онда волим Шуберта, Баха и Бетовена, а када свирам камерно или радим као корепетитор, онда ми је свеједно. Свака ствар је нека нова авантура“, прича Уки.

Признаје да га понекад ухвати носталгија, али га брзо прође.

„Па ето, када слушам Сибелијуса, онда ме ухвати највише, тамо волим природу, мир и тишину. То су те неке ствари које су ми повремено потребне, а иначе ми је сјајно овде“, каже Финац у Србији.

Овде га је највише изненадила непосредност у комуникацији. Сада се на то већ навикао.

„Чини ми се да има све више младих последњих година или ја више свирам са свима, па онда имам прилику да видим и њихово друштво, па онда исти људи долазе да слушају кад знају да ја свирам“, каже Оваскаинен.

У Србији је у потпуности пронашао себе. А брзо је научио и обичаје.

„Ја бих попио ракију, али то и није много одговорно пре концерта, али то би ме опустило. Сада после концерта може“, прича даље професор Уки.

На питање шта воли од српских гурманлука, скромно одговара: „Карађорђева шницла ми је било прво омиљено јело када сам дошао. А сад имам онако широки репертоар.“

А када не свира, време највише проводи са породицом. Свако вече обавезно уз РТС.

„Волим да гледам ТВ Слагалицу, ух, то ми је опуштање најбоље“, истиче Финац и додаје да је најбољи у игри Мој број.

И због свих тих ствари Уки сматра да је његов живот овде испуњен. У Финску одлази тек једном годишње. Каже да му је нова домовина Србија између осталог и јер овде одрастају његова деца.