Отпор постоји

Американци имају израз, „не види шуму од дрвећа”, за некога ко се бави детаљима, па му промиче остатак слике. Посматрање Србије са дистанце је корисно за сагледавање те велике слике. Али има још једна америчка изрека: „Ђаво је у детаљима.” Некада је за разумевање остатка шуме потребно да се гледа и појединачно дрвеће.

У прошлом тексту сам се питао зашто ову и овакву власт народ толерише. Али да ли је баш тако? Или можда у Србији, далеко од очију режимских медија, ипак постоји покрет отпора, за који ћемо сазнати тек када крене у акцију?

Жељко Цвијановић, колумниста Новог Стандарда, сматра да постоји. Али не као завера „Црне руке” ономад, већ као шири друштвени покрет људи које је жутократија отерала на маргину друштва и одузела им будућност. Иако за то жутократе и њихови невладничке скутоноше криве „Милошевића и деведесете,” чињенице су неумољиве. Десет година су имали да нешто направе од Србије - и направили су пакао.

За разумевање стварног стања у друштву не треба гледати у службене и полуслужбене медије, већ у културу маргине - обесправљених, понижених и у страну гурнутих људи. Поготово ако је та маргина у ствари већина друштва, као што је случај у Србији. Послушајте рефрен песме „Реп и град” (YouTube):

Демократе/Хоће да нас преваре
Кажу иду у Европу/Лажу децу Србије.
Лоповчине/Своју земљу покрале,
Све третирају ко робу/И продају за доларе.


А ево шта пева Београдски синдикат у „Welcome to Srbija” (YouTube):

А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,
као „Бадер Мајнхоф” има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас” репетирам калаш,
к'o „Новембар" ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука”, за преврате сам зналац,
к'o Београдски синдикат држим чврсто правац...

Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви...

Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.

Песма је са новог албума, „Дискретни хероји”, који Синдикат дели бесплатно преко интернета, а посвећује га „дискретним херојима, свима који воде свакодневне битке, који се не предају без обзира на околности, који никада не стављају себе испред других и који пре свега и даље верују у сутра."

Жутократе су од Србије направиле државу у којој се једе буђав лебац, док власт једе ЕУропске колаче. У којој се за легитимни политички дијапазон проглашава простор између Чанка и Чеде. У којој за Србе нема места док се не одрекну себе - па ни тада.

Теоретски говорећи, народ у једној држави може да изражава своје ставове кроз медије, путем организација, и преко политичких представника. Али у данашњој Србији ништа од тога није могуће. Сва традиционална средства изражаја контролише жутократија. Народу преостаје или предаја, или прелазак у илегалу. Постоји дијапазон илегале, од теорије до праксе. На једном крају су форумашење по интернету блогови, самиздати, песме. Напад на истакнутог јавног проповедника жутократије, мочугама у градском аутобусу, је негде у средини. А на оном далеком крају је пушка, па у шуму. Што по свему судећи није далеко.

Како упозорава Цвијановић:

„... ово није рђава власт, ово је језовита кулминација једног система устројеног 2000. године. Када видим странце, који нам кидају земљу и који се дефинитивно не понашају као наши пријатељи, када их видим колико су дубоко ушли у контролу српске друштвене сцене, када у својим рукама држе и власт и опозицију, када истовремено производе и денацификаторе и нацисте, када под контролу стављају и меинстрим и алтернативу, када утичу на режимске новине и када покрећу опозиционе сајтове, тада се експлозија мора догодити, и тада та експлозија јесте само питање времена и неумитних друштвених законитости.

И када тако бедно купите елиту, имаћете против себе маргину, дакле ову децу која су, колико год насилна и неконтролисана, шпиц једног отпора који ће расти у вери да, ако је освета грех, ни пакао му неће тешко пасти.”

http://sivisoko.blogspot.com/2010/08/blog-post_06.html

Sve je na svom mestu sem naslova. Ne razumem ko su to okupatori , a ko kvislinzi.
Srbija jeste zavisan i pod nekom vrstom protektorata od strane Amerike i EU. Međutim većina zemalja nekadašnjeg socijlizma je u tom istom položaju. Razlog je naivnost , ili perfidnost vladajućih grugova , koji su narod lagali da u kapitalizmu cvetaju ruže i pečene ševe padaju s neba. S druge strane srpski kapitalizam je uvek bio nasilan, bolan i pun nepravdi. U kraljevini Srbiji i Jugoslaviji narod je živeo kao stoka. To se jednostavno vratilo.Takvog smo mentaliteta. Kada se Srbin dočepa vlasti otima, krade , ubija i ne poznaje više bljižnjega svoga.
A to da će doći do nekog otpra vlstima, ne verujem. Za to treba organizacija, a bogami i rizik da se izgubi glava.

kvislinzi su ti verovatno ovi naši domaći izdajnici i dupelizci....

А овај текст окачио човек који Љотића сматра херојем.

Једини који помиње Димитрија Љотића си ти?
Шта ти занш о дотичном?

Да ли је и квислинг био Свети Депот Стефан,који је ратова са убицом рођеног оца?
То се може и оправдати тимо што је Деспот био ВИТЕЗ (о чијем пореклу је много прећутано)! Али данас имаш ШуНАТОвца,Тадића,Јеремића,Дачека,Мирка-Жмирка,који не само да нису витези него се,вероватно, нису ни побили чак ни у школском дворишту! За овог другог се зна да је после пар сат у полицијиској станици постао удбашки ''тастер''! И ето где га је (и нас са њим то довело).
Вероватно ти је промакло у чланку!
То што их ти не видиш,не значи да они (окупатори) не постоје!
Иначе све сам мало сложи да звучи ИРОНИЧНО! Излизане фразе: отпор(људи одмах помисле на песницу),квислинзи и тако! Да покажем како су се људи ''ложили'' не неке ГЛУПОСТИ!

Окупатори постоје! На једном делу Србије (и у многим СРБСКИМ земљама) они се и не крију него и носе наоружањ,непробојне прслуке,тврде шлемове,ноћне визире и остала достигнућа ''науке''!
То што њих има и у ''суседним земљама'' мене не интересује! Далеко име лепа кућа и једнима и другима!!!

''Квислинзи'' су њихова логистичка подршка! Сви они који себе свртсавају под какву ЕЛИТУ: уметници,научници,новинари,судије,адвокати,банкари,експери...учитљи,наставници...
 

Despot Stean Latarević je bio vazal turskog sultana. Ljotić je bio najobičnija podguzna muva Hitlerove okupacione sile u Srbiji. Ljotić je učestvovao u ubjanju Srba, koji po opredeljenju nisu bili nacisti. Despot Stefan ratovao na strani Turske , a ne protiv srpskog naroda.
Dimitrije Ljotić je bio najobičnija neonacističa vucibatina.

СДК се од стране ЗАПАДНИХ историчара води као С.С. одред! А С.С. никад није био мува у тзв. трећем рајху?
Убијање Срба нема никаве везе! Па (неупоредиво) више Срба су побиле комуњаре! При томе је Д.Љ. имао и познати ''камп'',а изненадићеш се да чујеш колико и каквих данас познатих Срба је на тај начин спашено ''Гестапо иследника''!(не треба да ти доказуме да ни гестапо није био ''подгузна мува'' него сурова полиција,али не суровија од потоњих нквдеа,удбе,озне,биа-е,коса...мосад-а)

Онда је и Св.Деспот Стефан ''најобичнија османска вуцибатина''?
А за Коџу Милоша?
А ови ГОРЕ споменути? Пошто питаш ко су ''квислинзи''?
А,да они не убијају Србе?

da li je bolje nego za vreme Slobe?jeste.ali ni 5% od onoga koliko bi trebalo da bude.

razlog?prost.isti kao i u zadnjih 7 decenija istorije ovog nesrecnog naroda- lopovluk na sve strane!

menjaju se igraci,menjaju se lazi,menjaju se vremena,menjaju okolnosti,menjaju metode... ali filozofija ostaje ista - kradi,kradi i samo kradi.

 

може се на различитим нивоима дати одговор!
Али факат је:ми знамо шта је ''Милошевић'' учинио,јер је он био и ОТИШАО,а ови су ТЕК ПОЧЕЛИ и НЕ НАМЕРАВАЈУ ускоро да оду.  
онда се ништа није променило...

и важније: ти лопови имају и ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА,тако да је лепо да се зна,кад дођу на суд.