U ozbiljnoj smo vezi i jako se volimo s tim sto od oktobra meseca funkcionisemo na daljinu, jer sam ja otisla da studiram u inostranstvo a on je ostao u Beogradu. Nisam ocekivala da ce veza opstati, davao mi je ogromnu podrsku,bilo  je i vise nego ok sve do skoro... Najveci problem polazi od toga sto vec 2 meseca ne mozemo nikako da se vidimo, stalno iskacu neki problemi, moje obaveze na fakultetu, njegove obaveze na poslu, ispitni rok, praxa i stalno je nesto sprecavalo da dodjem. Za svo ovo vreme hiljadu osoba se mesalo u nasu vezu, i pokusalo da nam pokvari to sto imamo, ali sve smo to prevazisli jer imamo maksimalno poverenja jedno u drugo. Kako je vreme prolazilo postalo je sve teze i teze, jako je poceo da mi nedostaje, ogromna potreba za njim i njegovim prisustvom. 10-og sam trebala konacno da dodjem u beograd, jer ovde vise nisam imala obaveza,ali dan pre toga me ostave u bolnici zbog nekih zdravstvenih problema i moram biti pod nadzorom i to me ubije skroz. jos jedno sranje u nizu koje je sprecilo da se konacno vidimo. i to me je ugusilo. postala sam preumorna vise od svega, nemam snage vise da se borim, nemam cemu da se nadam jer svaki put nesto se ispreci, nemam vise ni potrebu za njim kao pre, samo sam postala umorna i sve postaje da mi bude svejedno. to sam mu sinoc sve i rekla, trazila sam mu pauzu par dana da se ne cujemo da bih se ja smirila.svoja osecanja ne dovodim u pitanje jer ga i dalje jako puno volim samo sam umorna od svega toga sto se desava oko nas. on nije mogao da veruje sta cuje, ne moze da veruje da to izgovara neko ko sa njim zeli da provede ceo zivot, da to ne moze da izgovori osoba koja voli jer je to bezosecajno. on tu pauzu shvata kao da cu ga napustiti. time sam ga ubila i povredjen je mojim recima. danas mi javlja da je zavrsio u bolnici i da je na infuziji, da ga je to sinoc dotuklo...on ima potrebu da se sto vise cuje sa mnom, ja imam potrebu da se distanciram neko vreme i da se smirim.  vise nisam pametna kako i sta dalje..nas odnos vise nije zdrav,tolika ljubav i potreba jedno za drugim prerasla je u nesto bolesno kad on zbog toga zavrsi u bolnici. i ne znamo sta da radimo dalje, ni on ni ja nismo pametni. koje je najbolje resenje za nas dvoje??

Dati odgovor je jako teško. Razumem i jedno i drugo. Ti želiš da ne misliš o tome, jer si osetila poteškoće veze na daljinu, a on te se uželeo jer je očekivao nagradu za trud koji je iskazivao podrškom i hrabrenjem u trenutku kada ti je trebalo. Pazi, nije u pitanju otvaranje tla nad vašom vezom, već više mislim da imate različit pogled na situaciju. Ti očigledno ne želiš da se viđaš jer si se navikla na takav odnos tj. distanciranje (drugi deo priče koji doživljavam čitanjem teksta) i lakše ti je da si sama sa sobom, dok on želi pažnju (mislim da je cela priča sa bolnicom i infuzijom preterana i služi da emotivno popustiš i da te vidi). Najbolja stvar - razgovor. Verovatno ga se plašiš i osećaš ga kao nešto što ti ne treba sada, ali moraš. U vezi postoje dvoje, dvoje čine vezu. Možeš ti da kažeš da ti treba prostora, ali i on zaslužuje da ga nagradiš za trud, nadanje, zar ne? Lepo se sretni sa njim i porazgovarajte. Siguran sam da će sve kliknuti kada se opustiš, jer mislim da je napetost u tebi nastala od forsiranja oko veze i straha od susreta. Razgovor, razgovor, razgovor.

Ah, kakva ljubav. Nisam fan veza na daljinu jer se ljudi vidjaju retko i vremenom distanciraju. Mozes ti da se cujes svakoga dana po nekoliko sati ali opet to nije to

To vas dvoje morate da odlucite, lepo popricajte i vidite na cemu ste. U pravu si da takva potreba da budete zajedno nije zdrava ali i to je sastavan deo zaljubljivanja. Razlucite sta osecate jedno prema drugom i vidite sta dalje

Znam za slican slucaj i oni tako kao vi funkcionisu vec nekoliko godina i sasvim im fino ide ali se vidjaju sa vremena na vreme (ona dodje kod njega, on kod nje, za raspust su uvek zajedno...)

Uh... gadno. Nije da ti možemo dati nekakav savet, jer imaš samo dve opcije - ostati sa njim ili ne.
Grozan konflikt, verujem, ali ovo je verovatno jedan od najvećih testova vaše veze i ljubavi.
Ako ga položite, vaš odnos će biti ojačan i podignut na viši nivo.

Ako ne, onda to i nije bilo pravo, jer se za pravo bori do krvi i kosti (da se tako dramatično izrazim ).

Draga, odmori se malo, nemoj ga gurati od sebe, jer to nikome ne donosi dobro.
Sačekaj da prođe malo vremena, da ti se razbistre misli. 

Znam nekolicinu parova koji su nekoliko godina funkcionisali na daljinu i bilo je teško, užasno, ali su naučili da cene to što imaju. Da znaš da postoje i takvi primeri.

Piši ovde ako će ti biti lakše, slobodno, makar neko će te saslušati do kraja. 

A onda ti kazu zaljubi se  jaoooo 

More neka 'fala nije Mirko budala    

You called?

Verovatno misli da si nashla za to vreme drugog i da hoces polako da raskristsh sa njim... na finjaka... (recimo neki - mushki aspekt). Ukoliko imate stvarno veliko poverenje jedno u drugo, objasni mu situaciju od rechi do rechi kao i nama, i verujem da ce razumeti potrebu za "pauzom"... ali nemoj da odbacujesh njega zbog nekih problema u koje on nije direktno umeshan... samo ce da ga vishe boli...

Ne znam za bolnicu i ostalo... ali ni mushkarci nisu bash imuni na ovako "dobre" vesti nakon velikog zaljubljivanja...

To sam i ja rekao. To "misli na sebe prvo, pa onda na njega" može da joj se odbije o facu. Mada ne poričem i njegovu krivicu, činjenica je da on to radi zbog zapostavljenosti, a ti jer se ne osećaš "100% u elemetnu". Bolje ispravi grešku, dok je moguće, pa onda napravi pauzu, ali mu obećaj da ćeš ga zvati (i zovi ga, nemoj da se igraš), da popričate. Ovako samo natežeš situaciju bespotrebno, još uz to njega potresaš.

Ne ja, mislio sam na Mirka iz filma Maratonci trce pocasni krug,
~videcete vi ko sam ja, nije Mirko budala!

Aha, pošto smo imenjaci (ja i lik koga igra Bogdan Diklić u pomenutom filmu)