Stereotipno očinstvo

Često se - i previše često - smatra da je uloga majke, kada dete stigne u kuću, da se skoro potpuno sama brine o tom detetu, dok je očeva uloga ograničena na sportske i ponekad obrazovne aktivnosti. Ovakva podela uloga najčešće se pravda očevom prezaposlenošću. Ipak, nije retkost ni da sama majka ne dopušta partneru da se više angažuje oko deteta, pod parolom "neka, ja ću". Za takvo ponašanje zaista nema razloga, jer bi mnogi očevi bili i više nego voljni da isto koliko i majke učestvuju u podizanju dece.

Muškarac, očigledno, ne može da doji dete - ali sve ostalo može. Nemali broj muškaraca uživa u kupanju bebe, ne smeta im ni da promene pelene detetu, vole da maze svoju decu, presvlače ih kada je to potrebno, igraju se s njima... Uživaće, isto koliko i majke, već i u posmatranju svog deteta; nije retkost da ostanu budni i kad ne moraju, samo da bi još malo gledali svoje dete. Nije neobično ni da muškarcu pruži mnogo više uživanja to što će hraniti sopstveno dete nego da još jedno veče provede pijući pivo sa prijateljima - prijatelji će se ponovo okupiti, a prvi dečji osmeh, prva reč, prvi korak dešavaju se samo jednom.

Ovakav odnos je najbolji mogući, jer se tako stvara ne samo bliskost između oca i deteta već i između partnera. Pored toga, tako će i majka biti odmornija, imaće više snage i biće u mnogo boljem raspoloženju. Tačno je da posla oko novorođenčeta ima dosta, ali kada se taj posao podeli na dve osobe, umesto da skoro sav bude na jednoj, mnogo se lakše obavi - a oba roditelja imaju prilike da uživaju sa detetom.

Srećom, živimo u vreme kada se mnogi ustaljeni običaji preispituju i kada se sve manje parova oseća obavezno da žive onako kako su i njihovi roditelji živeli. U redu, možda je njihovim roditeljima tako bilo dobro - ali njima samima će možda biti bolje ako pokušaju na neki drugi način. Tako i tate nisu više osuđene na stereotipan ne-baš-velik pristup neposrednom odgajanju deteta i mogu da, isto koliko i mame, uživaju sa svojom decom.