Leševe koristili
za testiranje kola

Tehnički univerzitet u Gracu koristio je leševe tokom testiranja automobila prilikom sudara, umesto lutaka, što je izazvalo snažnu polemiku u Austriji. Austrijska štampa piše da su takozvani kreš-testovi, kojima se proverava bezbednost novih modela automobila, izvođeni od sredine devedesetih godina prošlog veka do 2003. godine.

Testovi su rađeni u Institutu forenzičke medicine u Gracu sa dvadeset leševa namenjenih autopsiji, potvrdio je televiziji ORF Herman Stefan, direktor Instituta za bezbednost automobila.
Poslednje probe izvedene u Gracu deo su studije Evropske unije, kako bi se istražile posledice povrede kičmenog stuba, nastale kao posledica udara u leđa, saopštio je šef Instituta.

Leševi, kvalifikovani kao "ljudski objekti postmortem", korišćeni su u studijama kretanja kako bi se simulirao udarac pri brzini od 10 do 15 kilometara na sat, kada su praćeni pokreti glave i vrata. Ovi eksperimenti rezultirali su u kreiranju novih, skoro savršenih gumenih lutaka, korišćenih u novim studijama radi kreiranja automobilskih sedišta koja štite od tipičnih povreda leđa prilikom ovih, inače čestih nesreća, objasnio je Stefan.

Ovaj stručnjak tvrdi da bez tih, apsolutno neophodnih proba ne bi bilo moguće konstruisati nove lutke, koje su razvijene sa apsolutnom sigurnošću, "mada u drugoj zemlji". Treba imati na umu da je sve veći broj povreda u nesrećama iz tog razloga i da do sada nije bilo alternativa za tehničku procenu bezbednosti. Štaviše, automobilski putnici u budućnosti imaće koristi od rezultata ovih studija, naglašavaju austrijski stručnjaci.

Nejasno je da li su porodice preminulih obaveštene da će njihovi bližnji biti korišćeni u eksperimentima. Stefan je izjavio da nije bio direktno umešan u testiranja i da ne zna da li je uvek tražena dozvola rodbine, ali je obećao da će se to raditi ubuduće.
Sudski izvori upozoravaju da je za realizaciju ovakvih testiranja bila potrebna potvrda kojom preminuli tokom života svoje telo ostavlja na raspolaganje nauci, a nedostatak takvih dokumenata mogao bi da predstavlja problem za Tehnički univerzitet u Gracu.
Priredila S. Ili