Srbija "uvozi" berače višanja
17. jun 2008. | 14:41 -> 18:17 | Izvor: B92
Beograd -- Iako je rod višanja ove sezone u Srbiji uglavnom podbacio, u braničevskom kraju rod je odličan. Ali, višnja bi ostala neobrana da nije berača iz Rumunije.

 Dok neki iz Srbije preko leta posao traže u inostranstvu, za neke poslove Srbija uvozi radnu snagu iz okolnih zemalja, pa čak i iz Evropske unije. U Srbiji je, prema nezvaničnim procenama, nezaposlena trećina radno sposobnog stanovništva. Bez obzira na to, tokom sezone berbe sitnog voća na hiljade sezonskih radnika dolazi iz Rumunije u Srbiju.

Na plantaži višanja u blizini Braničeva berba višnje sa 36 hektara je u toku. David Janković iz Stare Moldove, u Rumuniji, za sebe kaže da je brigadir grupe od oko stotinu berača višanja koji su došli da tokom dvadeset dana berbe zarade novac.

Između dva i tri miliona Rumuna radi u Zapadnoj Evropi. Međutim, neki su procenili da u Srbiji može da se bolje i lakše zaradi.

"Imaju malih problema, jer im za Srbiju trebaju pasoši, a svuda po Evropi mogu bez pasoša, ali to se rešava. Rade ispod cene, ali sve je to u redu, stvar je dogovora", kaže Janković.

 Jedan berač može da nabere do 150 kilograma višanja dnevno. Nadnica je 10 dinara po kilogramu. Nadnica za domaće berače kreće se od 12 do 15 dinara. Berači žive u improvizovanom naselju, gde se jede, kuva, pere, spava, odmara.

"Uslovi rada su im odlični, imaju vodu, imaju šta da jedu, ovde su kao na odmoru, vazduh je čist. A da nema Rumuna, višnju ne bi mogla da se obere. Dobri su radnici", kaže Duško Marinković, rukovodilac proizvodnje hladnjače "Braničevo".

U hladnjači "Braničevo" očekuju da se ostalim beračima uskoro pridruži još radnika iz Rumunije.

Velika ponuda sezonskih poslova

A pored branja višanja, pre svega za mlade u Srbiji koji žele da zbog letovanja ili drugih potreba zarade novac ove godine je velika ponuda sezonskih poslova.

U omladinskim i studentskim zadrugama kažu da je sada ponuda poslova veća od tražnje. Najviše se traže radnici u magacinima, građevinci, konobari i šankeri, ali i promoteri raznih proizvoda.

Šalteri omladinskih zadruga u letnjem periodu počinju da se pune kada srednjoškolci i studenti pokušavaju da nađu posao i zarade nešto novca, uglavnom za letovanje.

    
B92 Info Vesti Ekonomija
Srbija "uvozi" berače višanja
17. jun 2008. | 14:41 -> 18:17 | Izvor: B92
Beograd -- Iako je rod višanja ove sezone u Srbiji uglavnom podbacio, u braničevskom kraju rod je odličan. Ali, višnja bi ostala neobrana da nije berača iz Rumunije.

Dok neki iz Srbije preko leta posao traže u inostranstvu, za neke poslove Srbija uvozi radnu snagu iz okolnih zemalja, pa čak i iz Evropske unije. U Srbiji je, prema nezvaničnim procenama, nezaposlena trećina radno sposobnog stanovništva. Bez obzira na to, tokom sezone berbe sitnog voća na hiljade sezonskih radnika dolazi iz Rumunije u Srbiju.

Na plantaži višanja u blizini Braničeva berba višnje sa 36 hektara je u toku. David Janković iz Stare Moldove, u Rumuniji, za sebe kaže da je brigadir grupe od oko stotinu berača višanja koji su došli da tokom dvadeset dana berbe zarade novac.

Između dva i tri miliona Rumuna radi u Zapadnoj Evropi. Međutim, neki su procenili da u Srbiji može da se bolje i lakše zaradi.

"Imaju malih problema, jer im za Srbiju trebaju pasoši, a svuda po Evropi mogu bez pasoša, ali to se rešava. Rade ispod cene, ali sve je to u redu, stvar je dogovora", kaže Janković.



Jedan berač može da nabere do 150 kilograma višanja dnevno. Nadnica je 10 dinara po kilogramu. Nadnica za domaće berače kreće se od 12 do 15 dinara. Berači žive u improvizovanom naselju, gde se jede, kuva, pere, spava, odmara.

"Uslovi rada su im odlični, imaju vodu, imaju šta da jedu, ovde su kao na odmoru, vazduh je čist. A da nema Rumuna, višnju ne bi mogla da se obere. Dobri su radnici", kaže Duško Marinković, rukovodilac proizvodnje hladnjače "Braničevo".

U hladnjači "Braničevo" očekuju da se ostalim beračima uskoro pridruži još radnika iz Rumunije.

Velika ponuda sezonskih poslova

A pored branja višanja, pre svega za mlade u Srbiji koji žele da zbog letovanja ili drugih potreba zarade novac ove godine je velika ponuda sezonskih poslova.

U omladinskim i studentskim zadrugama kažu da je sada ponuda poslova veća od tražnje. Najviše se traže radnici u magacinima, građevinci, konobari i šankeri, ali i promoteri raznih proizvoda.

Šalteri omladinskih zadruga u letnjem periodu počinju da se pune kada srednjoškolci i studenti pokušavaju da nađu posao i zarade nešto novca, uglavnom za letovanje.



Zaposleni u omladinskoj zadruzi Bulevar kažu da je ove godine ponuda sezonskih poslova odlična. "Negde mi se čini da nema nepozvanih omladinaca koji se učlane, a ne dobiju nikakvu ponudu, mislim da to nema čak su pozivani više puta i to za različite poslove”, kaže Breda Milić, direktorka Omladinske zadruge "Bulevar".

U omladinskoj zadruzi Beograd kažu da mladi ne beže ni od fizičkih poslova kao što su utovar i istovar. To su poslovi od kojih se najviše zaradi za kratko vreme. Sedam sati rada plaća se 1.700 dinara.

"Ranije je bio veći broj poslova u ponudi tokom školskog raspusta, čak su i velike firme zapošljavale mlade samo da bi se mladi obučili i nešto zaradili bez neke potrebe za radnicima. Sada je ta situacija drugačija, rade se poslovi koji su realni", kaže Aleksandar Kontić iz Omladinske zadruge Beograd.

Prema podacima omladinskih zadruga, od onih koji traže posao čak 60 odsto ga i nađe. Osim fizičkih radnika i promotera, poslodavci traže konobare, šankere, magacionere i hotelske radnike. Na tim poslovima za jedan sat može da se zaradi od 95 do 200 dinara.