Kako bre gojaznost nije nasledna ?
 Pa ako me napravio gen koji je nesto zvakao 24h dnevno -sigurno cu zvakati i ja ,a od zvakanja se goji .Ako roditelji ima sklonost ka gojenju - imace i deca.Ja jos nisam videla debele roditelje ,a mrsavu decu 
A za navike se slazem - one su itekako nasledne .Kao sto su nasledne i bolesti koje uticu na gojenje .

Gojaznost nije nasledna  pa ipak, deca debelih roditelja su uglavnom i sama debela jer okruzenje u kojem odrastaju, navike i predispozicija ucine svoje. Pa ipak, deca gojaznih osoba ne moraju nikad postati debela. Prekretnica je uglavnom u adolescenciji..

Види овако..
Човек од својих родитеља наслеђује физичке особине, кроз комбинацију гена (боју очију, коже, косе, дужину костију, величину унутрашњих органа...) и наслеђује предиспозицију да испољи неку психичку особину или болест, а не особину саму. Да ли ће се та особина развити, зависи од пуно фактора, окружења индивидуе, одн. спољашњих услова или услова животне средине.
Дакле, човек не може наследити гојазност као што се рецимо наслеђује боја очију, као што не може наследити неке друге болести и стања. Неке болести се наслеђују, док се за неке наслеђује само известан степен вероватноће (ризика) за њихову појаву, доминантни и рецесивни гени...
Данас се сматра да гојазност настаје као последица дејства више различитих фактора (наследних особина, психолошких, културолошких, социјалних, метаболичких, физиолошких и патофизиолошких), тј. да је гојазност мултикаузално обољење које најчешће настаје као последица интеракције генетских одлика индивидуе и фактора спољне средине.
Дакле, могућа је превенција и лечење, чак и ако постоји генетска склоност га гојењу. Родитељи који имају гене за гојазност не морају их обавезно пренети на децу. Као што постоје мршави родитељи који имају гојазну децу, тако постоје и гојазни родитељи који имају мршаву децу.

Имам комшије који имају по 130 кг, а синови од око 25 год једва да имају по 65 кг. Једна рођака сама кост и кожа, а дете у седмом разреду и има 80 кг...

Vi ste u pravu



Pa..... od roditelja mozemo naslediti poremecaj gena koji su u organzimu zaduzeni za odrzavanje energetske ravnoteze,rast masnih celija i tu neku regulaciju gladi i sitosti.A ako nasledimo tako nesto tesko da cemo biti vitki
...Ja se secam istrazivanja gde su usvojena deca (gojaznih roditelja) zivela u porodicama koje su imale jako zdrave navike u ishrani pa su opet ta deca imala problem sa viskom kilograma .



Moj post je napisan pre ovog gore 

ja znam za slucaj koji potpuna krajnost od njih,ali je drugo lice iste medalje...

moja dobra poznanica je neko kome je prije dvije godine dijagnosticirana anoreksija.

tada je njena sedmogodisnja cerka imala ozbiljne probleme sa zdravljem...tacnije,dijete nije moglo da hoda dugo,da stoji na nogama,jer ima probleme sa kostima...bolest kostiju koja je direktan produkt nezdrave,neredovne i lose ishrane kojoj je dijete bukvalno od rodjenja izlozeno.
da ne govorim o krvnoj slici i opstem stanju imuniteta...
i da dijete osim slatkisa...godinama nije jelo nista drugo na normalan naci,a da nije propraceno histerijom.

njena odgovorna i normalna majka je prenijela svoje zdrave navike na nju...
dijete pojedine namirnice u zivotu ni vidjelo nije,a kamo li da je stiglo da ih zavoli ili konzumira.

svaki pedijatar ce vam reci da do dvije godine djeci ne treba davati slatkise i secer,jer kolicina secera koju uzimaju putem voca sasvim zadovoljava njihove potrebe i jedini je vid secera koji njima moze biti od koristi
cak se preporucuje i kontrola uzimanja sokova i to samo odredjenih,jer pretjerano konzumiraje istih moze da izazove secer.

navike u ishrani sticu se u najranijem djetinjstvu...onog momenta kada beba krece da uzima cvstu hranu.
suvisno je govoriti koliko je vazno da ih tada pocnete zdravo hraniti,jer rastu i razvijaju se vise nego li ikada u zivotu ...

mog sina kada bih pustila i kada bi se on pitao...zivio bi samo na cokoladi i smokiju...pola kesice smokija je na njegov zeludac dovoljna da mu zamjeni rucak...
naravno da ce izmedju cokolade i spanaca ruku da pruzi cokoladi ..svako dijete...
ali snila baba sto mu milo bilo...cokolada kao alternativa kod njega tolickog ne smije ni da bude.
i jede se spanac...i voli se,naravno.
zato sto nema da bira,a ja nisam ni lijena ni nestrpljiva kada je njegova ishrana u pitanju.

pretjerana gojaznost (skoro sto kila kod ovih frikova u pocetnom postu) kao i bulimija i anoreksija su teski poremecaji u ishrani...koji potpuno zasjene brigu o samom sebi,a kamo li o nekom drugom.

moja poznanica obozava svoje dijete,ne sumnjam ja u njenu tvrdnju...ali je toliko opsjednuta hranom...da je direktno ugrozila zdravlje svoje kcerke...mozda cak i nepovratno.
i tesko je bolesna...toliko da nije bila u stanju da odgaji svoje dijete.i svugdje u svijetu se ovi poremecaji u ishrani tretiraju kao ozbiljna bolest.
od poremecaja u ishrani se umire.

dijete od 14 godina ima 100 kg?
to je direktna odgovornost roditelja u ovom slucaju.
nemam rijeci.

mislim...zapad se raspada od licemjerstva...opste mjesto...tamo u nekim ekstremnim slucajevima ne smijes ni da prdnes u prisustvu djeteta ,a da ti socijalna sluzba ne zakuca na vrata

ali zato smo mi jedna druga krajnost...ovdje se oni umjesaju tek kada dijete neko razmaze po zidu kao stjenicu ili zavrsi u bolnici od teskih batina ili ga u nekoj sumi siluje ocuh dok mama cuva strazu
a i tada...o kaznama ne bih,povraticu...ona njihova cuvena recenica "to nije u nasoj nadleznosti"

замисли да то дете има 2 метра висине(има случајева)...колика би онда његова тежина требала да буде?50 кг?

ima slucajeva...tesko da je to ovaj

Glupi Amerikanci sve rade pogresno - umesto da pomognu ljudima da smrsaju ,oni deci prave traume