Nadam se da se moderatori ne ljute da napravimo jednu zbirnu temu za emisiju Pressing gde možemo komentarisati vesti, aktuelnosti, nova gostovanja i slično...

Povratak Vojislava Šešelja u Srbiju - Gosti: Sociolog Jovo Bakić i analitičar Đorđe Vukadinović
(Pressing sa Jugoslavom Ćosićem)
https://www.youtube.com/watch?v=RQMVwU07J-0

Florens Artman - Bivša portparolka Haškog tribunala
(Pressing sa Dubravkom Merlićem)
https://www.youtube.com/watch?v=x4TRKGYlXOI

Boris Tadić - Bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke
(Pressing sa Jugoslavom Ćosićem)
https://www.youtube.com/watch?v=nGa3G0e-6i8

Da li vlast u Srbiji progoni neistomišljenike? - Gosti: poslanik NS Vladimir Pavićević i potpredsednik SNS Igor Mirović
(Pressing sa Jugoslavom Ćosićem)
https://www.youtube.com/watch?v=EXvDWaM5sks

Ivo Josipović - Predsednik Hrvatske i kandidat na novim predsedničkim izborima u Hrvatskoj
(Pressing sa Dubravkom Merlićem)
https://www.youtube.com/watch?v=eNaaAQo99rE

Milan Kujundžić - Kandidat na predsedničkim izborima u Hrvatskoj
(Pressing sa Dubravkom Merlićem)
https://www.youtube.com/watch?v=zbCvhI_t2VQ

Mladen Pejnović - Državna imovina i privatizacije u Hrvatskoj
(Pressing sa Dubravkom Merlićem)
https://www.youtube.com/watch?v=gJauJfrA-zE

Koliko koristi Srbija ima od kineskih ulaganja? - Gosti: Predsednik "Point Group INT" Zoran Drakulić i ekonomista Aleksandar Stevanović
(Pressing sa Jugoslavom Ćosićem)
https://www.youtube.com/watch?v=Kl5IAGCmLj0



POSLEDNJA EMISIJA:

Koliko koristi Srbija ima od kineskih ulaganja? - Gosti: Predsednik "Point Group INT" Zoran Drakulić i ekonomista Aleksandar Stevanović
(Pressing sa Jugoslavom Ćosićem)

EKSKLUZIVNO: Da li je Rusija pred slomom? - Tema emisije Pressing (18.12.2014)

EKSKLUZIVNO: Kriminal i korupcija u vrhu Euleksa (Pressing - 23.12.2014)


Link: https://www.youtube.com/watch?v=5x65cy6qLo8

O korupciji unutar Euleksa na Kosovu, svojim optužbama na račun sudija Euleksa, transkriptima presretnutih razgovora, prikrivanju i opstrukcijama istrage, slučaju Olivera Ivanovića govori suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije (Maria Bamieh). Gost emisije je i Dragana Nikolić Solomon, portparolka Euleksa.

Suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije kaže da je još 2012. godine podnela prijavu zbog korupcije u Euleksu, ali da je ona u međuvremenu – nestala.

Bamije navodi da su tokom rada na Kosovu otkrivena tri slučaja u kojima su osumnjičeni nudili novac kako bi istrage bile obustavljene.

Jedan od njih je i slučaj Fatmira Ljimaja koji je ranije bio optuživan za ratne zločine, a 2013. je optužen za korupciju za vreme dok je bio ministar saobraćaja.

Ceo razgovor s Marijom Bamije, koji je vodio Jugoslav Ćosić u njenom stanu u Londonu, jer joj je Vlada Velike Britanije savetovala da se ne vraća na Kosovo iz bezbednosnih razloga emitovan je na TV N1, u emisiji Pressing.

Bamije je rekla i da su informacije o istragama protiv osumnjičenih za korupciju na Kosovu, dolazile do onih koji su bili predmet istrage i to iz tužilaštva Euleksa.

Portparolka Euleksa Dragana Nikolić Solomon rekla je, gostujući u Pressingu N1, da se svi navodi o korpuciji u Misiji EU na Kosovu ispituju i da će biti ispitivani sve dok se ne dođe do rezulatata.

Reagujući na optužbe o korupciji u Euleksu, koje je u ekskluzivnom intervjuu za N1 iznela suspendovana tužiteljka Marija Bamije, Dragana Nikolić Solomon rekla je da je Misija EU na Kosovu istraživala sve navode o korupciji mnogo pre nego što su se oni pojavili u štampi.

Portparolka Euleksa je navela da je više meseci pre nego što su se navodi o korupciji pojavili u medijima, oformljen tim od kosovskih i istražitelja Euleksa koji sprovodi krivičnu istragu, što je, prema njenim rečima, pokazatelj ozbiljnosti sa kojom je Misija EU pristupila tim navodima.

Dragan Nikolić Solomon naglasila je da ne može da govori o detaljima krivične istrage, ali da je jednom licu delimično ukinut imunitet kako bi se pomoglo rasvetljavanje svih detalja.

Kanal: http://www.youtube.com/user/dokumentarcibalkan

Moj ti savet pošto je ovo pretpostavljam tvoj kanal,otvori jednu temu dnevno-političke emisije ili tako neki naziv i kači sve u jednu temu što okačiš tamo,nema potrebe 15 tema da otvaraš dnevno za svaki video ponaosob...i vučića i presing i nikolića i šta god izbacuješ....

Da li su huligani i kriminalci iz navijačkih grupa jači od države? (Pressing - 25.12.2014)



Iluzoran bi bio svaki otpor fudbalskih klubova privatizaciji da država ima ozbiljnu nameru da reši stanje u kojima se oni nalaze, smatraju gosti Pressinga potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Savo Milošević i novinar lista Blic Zoran Pavić.

Kao glavni problem i prepreku promeni sadašnjeg stanja oni ukazuju na takozvane "navijače", odnosno na onaj deo interesnih grupacija koji se bavi kriminalom.

Komentarišući izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića da je država nemoćna kada je u pritanju privatizacija klubova zbog otpora koji dolaze iz njih, Savo Milošević kaže da je za njega ona iznenađujuća i indikativna ali da ne zna šta stoji iza nje.

Na pitanje da li taj otpor postoji on kaže da verovatno u nekoj meri postoji ali da ne misli da bilo koji otpor, u bilo kom klubu može da bude ozbiljan otpor državi ako ona to stvarno hoće da uradi.

Sa tim se slaže i sportski novinar Zoran Pavić koji smatra da bi bilo kakav otpor u klubovima bio iluzoran da je država ozbiljna. On je podsetio i na izjavu premijera od pre par meseci koji rekao da će privatizacija biti sprovedena i da će to uraditi njegova Vlada, čak i po cenu da siđe s vlasti. "Šta se promenilo u okolnostima ne znam ali bilo kakav otpor u klubovima u odnosu na državu je iluzoran".

Otpor "navijača" a ne klubova

Pavić ukazuje da su otpori o kojima Vučić priča zapravo otpori takozvanih "navijača", otpor fudbalskog plebsa, odnosno javnosti. "Otpor postoji u populističko - političkom smislu da bi takav korak štetio onome ko ga preduzme u smislu rejtinga", ističe Pavić.

Kako navodi, navijači u klubovima imaju što formalno, što neformalno ogromni uticaj i to je suština tog otpora.

Na pitanje, da li su navijači u centru otpora, Savo Milošević kaže da u jednoj dobroj meri jesu i da su ti "navijači" jedan od najvećih problema. "Ako pričamo o tim navijačima pod znacima navoda prosto moramo da kažemo da su to postala zanimanja, interesne grupacije. Te grupacije imaju svoj interes i to je ono što oni brane kada je u pitanju privaticaija. Meni kako izgleda oni će da vole Zvezdu i Partizan do poslednjeg dinara".

Milošević, takođe, smatra da bi bilo kakvi konkrenti, radikalni potezi kada je u pitanju promena vlasničke strukture u klubovima mogli da izazovu negativne, tektonske promene u biračkom telu. "Verujem da zato i nisu doneta rešenja do danas".

Zakon dobar, problem što Tužilaštvo ne radi ništa

Gosti Pressinga složili su se da je aktuelni Zakon o sprečavanju nasilja na terenima dobar ali da se primenjuje selektivno i nedovoljno.

"Mi smo od UEFA pre tri godine, kao FSS, dobili jasno zahteve šta je to što mi kao FSS treba da uradimo po pitanju nasilja na fudbalskim terenima, šta je to što policija treba da uradi i šta je to šta tužilaštvo treba da uradi. Dobili smo pre šest meseci njihov izveštaj šta je urađeno za dve i po godine. Tu piše da je FSS uradio apsolutno sve, policija 95- 96 odsto a tužilašto nula", kaže Milošević.

On ističe da je tužilaštvo najveći problem u celoj priči i dodaje da se vidi da jedan od glavnih stubova države, tužilaštvo, ne funkcioniše.
Pavić je, na osnovu svog istraživanja, rekao da posle svakog incidenta 50-60 huligana bude privedeno a da mali broj njih bude proceuiran. Takođe je napomenuo da svi oni u 90 odsto slučajeva oni imaju skupe advokate. "Vrlo često su to renomirane advokatske kancelarije. I javna je tajna da njih plaćaju fudbalski klubovi".

Bogdanov je reprezentaciju koštao šest bodova

Komentarišući situaciju na utakmici Srbija-Albanija i uletanje Ivana Bogdanova na teren, Savo Milošević je ukazao da je taj čovek fudbalsku reprezentaciju koštao šest bodova. "Može neko da bude kivan i ljut na FSS i reprezentaciju iz različitih razloga ali da vam jedan individualac oduzme šest bodova to se kosi sa zdravim razumom".

"Ja da sam, kao potpredsednik FSS pokušao da uđem na teren protiv Albanije bio bih sprečen. Niko mi to ne bi dozvolio. Ja samo postavljam pitanje kako je čovek ušao na teren?", dodaje on.

Šta dalje?

Milošević ističe da je stanje u srpskim klubovima alarmantno. "U nekim klubovima preti potpuni kolaps već od naredne godine i ako svi ćutimo imaćemo veliki broj klubova koji će staviti katanac na vrata".

Kako navodi, država mora da pokrene privatizaciju, odmah."Više nemamo vremena da spekulišemo i sebi postavljamo pitanje šta je bilo u prethodnom periodu ni da tražimo krivce. Država, pre svega mora da inicira neke stvari. Nije to toliko nemoguće kao sto izgleda".

Prema njegovim rečima, rešenje bi bilo da se potencijalnim ulagačima u fudbalske klubove ne da neka vrsta prioriteta, povlastica.. neki motiv da ulože u sport.

Novinar Zoran Pavić ipak ističe da se pre privatizacije mora rešiti pitanje imovine. "Kakva privatizacija i promena strukture vlasništva kad se ne zna šta ima Crvena Zvezda i Partizan. Priča se o Zvezdinom zemljištu ali to zemljište ne postoji, ono je vlasništvo grada Beograda. Dakle da se zna šta može da se proda a onda da se to stavi na prodaju".

Perspektiva reprezentacije?

Milošević je optimista kada je u pitanju plasman srpske reprezentacije na svetsko prvenstvo. "Šanse jesmo smanjili ali one postoje, treće mesto jeste realno. Imamo tim koji može da bude ispred Jermenije i Albanije u ovim kvalifikacijama. Siguran sam da ćemo proći kao treći što će nam kroz baraž omogući plasman na svetsko prvenstvo". On ističe i da na utakmici u Albaniji ne očekuje incidente.

Sa druge strane, Pavić nije optimista kada je u pitanju plasman. "Ne kažem da nema šansi ako ti momci na ternu postanu tim".

Link do članka: http://rs.n1info.com/a22928/Vesti/Privatizaciju-fudbalskih-klubova-koce-navijaci.html
Link do snimka: https://www.youtube.com/watch?v=OeutmlCrbCk

EKSKLUZIVNO: Da li Hrvatska može postati svetska naftna sila? (Pressing - 29.12.2014)
Gost - hrvatski ministar Ivan Vrdoljak



Odmah na početku Pressinga ministar Vrdoljak je komentirao hoćemo li u petak saznati ime koncesionara kojem će biti omogućeno istraživanje nafte i plina u Jadranu, ali je odgovorio i na pitanje zašto se čeka posljednji trenutak da bi se odabrao koncesionar.

"U petak će biti odluka. Nakon odluke Vlade ćemo to objaviti, a danas smo usuglasili zadnje tekstove izdanih dozvola, čime otvaramo pregovarački postupak", kazao je Vrdoljak.

Kazao je da se radi o poslu koji vrijedi više od dvije milijarde dolara. "Tijekom istraživačkih radova će biti nekoliko stotina milijuna dolara. 2,5 milijarde se može predvidjeti tijekom istraživačkog dijela procesa", kazao je.

Vrdoljak tvrdi da ne želi govoriti o imenima kompanija, ali da su prisutna svjetska imena, odnosno da se radi o etabliranim svjetskim kompanijama. Na upit jesu li svi koji su se prijavili ostali u igri, Vrdoljak je kazao da neke ponude nisu bile na razini koja zadovoljava Ministarstvo gospodarstva. N1 ipak doznaje kako su i igri ostali talijanski ENI, austrijski OMV, grčki ENERGAN, te MARATHON i nigerijski OANDO.

"Svi oni dolaze na hrvatsku stranu, jer mi smo gazda i vodimo uvjete natječaja. U petak ćemo sve saznati", zaključio je tajnovito Vrdoljak.

Rekao je i da neće biti nikakvog pogodovanja pojedinim kompanijama te da če svi uvjeti koji su bili od samog starta ostati neosporni. "Ja sam inzistirao da se svi uključe i da zaštitim interese Hrvatske u cijelom procesu. Svi su morali biti uključeni i dati svoje savjete da bi se zaštitili hrvatski interesi. Nitko nas nije zaustavljao, već su nam pomagali", rekao je Vrdoljak na upit je li Vladin ured za zakonodavtsvo stopirao cijeli proces.

*********************

Je li Vam prihvatljiva gradnja plinske termoelektrane u Slavonskom Brodu koju zagovara general Čermak?
Naravno.

Podržavate li smjenu sadašnjeg predsjednika HGK Burilovića koju očito priželjkuje ministar Maras?
Podržavam restauriranje HGK.

Jeste li spremni otkupiti zemljište predviđeno za gradnju LNG terminala?
Naravno, kada LNG projekt bude vjerojatan.

Podržavate li prodaju državnog udjela u Končaru kako bi se tim novcem spasila kutinska petrokemija?
Da

Očekujete li daljnji pad cijena goriva?
Da

**********************

"Ne želim da mi upravljaju tvrtkom na temelju koruptivnih ugovora"

Govoreći o situaciji s INA-om i MOL-om, Vrdoljak je bio jasan.

"Mi tražimo poništavanje ugovora o plinskom biznisu, jer se radi o koruptivnim ugovorima. Pokušali smo arbitraži objasniti da imamo drugu arbitražu, ali je sud rekao da to možemo samo tijekom arbitražnog postupka"

Imam dojam da se počelo ljepše razgovarati, budući da je na početku bilo žestoko. "Ja ne želim da mi upravljaju tvrtkom na temelju koruptivnih ugovora", kazao je Vrdoljak te dodao da će kompromis ne može biti nauštrb INA-e.

Govoreći o Sisačkoj rafineriji, Vrdoljak je rekao da prvo treba nastaviti posao u Rijeci. Rekao je i da ima dojam da se sada s Mađarima razgovara argumentirano te da želi da se vrate investicije u INA-u.

Predsjednik uprave INE traži "prijateljsko i poticajno okruženje za investicije te potrebne dozvole bez kojih ne može razvijati svoj posao", na upit zašto im to nije omogućeno, Vrdoljak kaže:

"On to ima, ja sam ga osobno zvao i rekao mu - što god trebaš, nazovi direktno mene, ako imaš investiciju, nemoj da ti stoji u sedmom redu već javi direktno meni. To je bilo prije 1,5 godina. Oni nisu navikli biti brzi i efikasni i nisu radili 15 godina", kaže Vrdoljak.

Kontrolu goriva Vrdoljak trgovcima najavio deset dana ranije?!?!

Govoreći o akciji kontrole kvalitete goriva, akciji "Oktan", Vrdoljak je kazao da sukob između njega i Čermaka nije bio sukob na osobnoj razini, ali je za N1 otkrio i da je Ministarstvo cijelu akciju trgovcima najavilo čak 10 dana ranije.

"Nije ugodno Čermaku čuti da su analize pokazale ono što su pokazale. Deset dana prije inspekcije smo pozvali najveće trgovce i rekli im da će ići kontrole. Najavili smo akciju deset dana ranije da bi im dali vremena da se pripreme", kazao je Vrdoljak.

Što će biti s Petrokemijom?

Prvo plinarsko društvo, tvrtka od 5o ljudi, ostvaruje prihod od više od milijardu kuna, a glavni kupci su joj Kutinska Petrokemija i HEP-plin -  tvrtke u državnom vlasništvu koje posluju s gubicima.

"Tu informaciju odmah dajte DORH-u i Uskoku. Tko je ubio Dinu i Dioki, a nije se brinuo o tome da se otvori tržište? Ako imate informaciju da netko iz državnih struktura uvjetuje nekome nešto, prijavite to", odgovara Vrdoljak.

Na upit koliko je izvjesno da Petrokemiju temeljem nastalih dugovanja preuzme upravo PPD, Vrdoljak odgovara:

"Imamo nekoliko velikih vjerovnika, ali ne mogu reći kolika je danas bilanca. U dokapitalizacijskom postupku, koji vodi CERP i Ministarstvo gospodarstva, bi trebao osigurati, očekujem partnere koji će imati znanje prodaje i koji bi održali dugoročnu proizvodnju u Kutini".

Rok za LNG kraj 2015. godine

Odustajanjem Rusa od Južnog toka opet je na značaju posebno dobio LNG terminla na Krku. Eu je dala  pet milijun eura. Na upit što je dosad Hrvatska naparavila kako bi se taj projekt uopće realizirao i u kojoj je on fazi, Vrdoljak kaže:

"Od EU komisije smo dobili novac, a rok je zadnji kvartal 2015. godine da se napravi glavni projekt i financijski model. U financijskom modelu ćemo vidjeti tko su potencijalni financijski partneri".

Govoreći o Plominu C kazao je da je problem bio u tome što dokumentacija nije bila pripremljena, a da je za to odgovoran nerad Uprave HEP-a i bivši ministri gospodarstva koji nisu smatrali da se radi o bitnom projektu.

"Kolega Čačić je to sve pokrenuo, on je svoj posao dobro odradio, a mi to sada vodimo u pravom smjeru".

Na upit o projektima solarne energije, odnosno kako je završio natječaj za 2014. za dodjelu kvote od 12 Mw, Vrdoljak kaže:

"Nisam sretan s time. Po meni, dogodilo se da kriteriji i priprema procesa nije bio dobro pripremljen da bi se spriječile sive zone. Sada smo u blokadi. Ne znam da su tri vlasnički povezane tvrtke iz Osijeka dobile 75% ukupne kvote. Treba pohapsit lopove i manipulatore".

Link do snimka: https://www.youtube.com/watch?v=PXIJdwH-1ss
Link do članka: http://hr.n1info.com/a19596/Vijesti/Ivan-Vrdoljak-Kontrolu-goriva-smo-svima-najavili-10-dana-ranije.html

Kori Udovički - Bolne mere su neophodne za spas Srbije!
(Pressing - 30.12.2014)


Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički rekla je, gostujući u “Pressingu” televizije N1, da joj je žao što prosvetari rade za male plate, ali da su bolne mere neophodne da bi Srbija "izašla na zelenu granu".

Goša “Pressinga” negirala je da je svojevremeno rekla da penzioneri koji ne mogu da plate struju treba da prodaju svoje stanove, ali da se nikada nije odrekla te poruke jer je “suština tranzicije posle onoga što smo pretrpeli 90-ih, da moramo da se svedemo na svoj guber”.

“Da je to bolno, to je strašno bolno. Da se mora... Nećemo izaći na zelenu granu, neće naša deca jednog dana bolje živeti”, smatra Udovički.

Potpredsednica Vlade je rekla i da nije tačno da je poručila prosvetarima da se može dobro živeti i sa platom od 39.000 dinara.

“Ja sam tu govorila o tih desetina hiljada ljudi koji dobro rade, posvećeni su svom poslu, iako zarađuju toliko ili manje. Možda ih je i više stotina hiljada. Žao mi je što je tako, ali opet mora se”, poručila je Udovički.

Ona je rekla i da bi mogla da živi i radi motivisano sa platom od 39.000, ako bi morala.

Nismo lider u regionu po zaposlenima u javnoj upravi

Ministarka Udovički rekla je da Srbija svakako nije “lider u regionu” po broju zaposlenih u javnom sektoru. Prema njenim rečima, u državnoj upravi u Srbiji radi oko 530.000 ljudi. Kada se tome dodaju zaposleni u javnim preduzećima, ta brojka se kreće oko 780.000. Ukoliko se, pak, tome dodaju i ljudi koji rade u preduzećima u kojima država ima bar mali udeo u vlasništvu, može se doći i do brojke od oko 900.000 ljudi.

“Ako se uzima u obzir ovo što je šira javna uprava, mi zapravo smo tu negde. Zapravo, nismo među višima. I to je ono čega moramo da budemo svesni. To je jedan od razloga što je veliki posao pred nama, jer smo skupi u odnosu na naš domaći proizvod. Cena zaposlenosti u državi nam je daleko najveća u regionu, a broj ljudi nije tako veliki kad se gleda u odnosu na stanovnike. Znači, država nam nije toliko velika, nego nam je proizvodnja mala”, rekla je Udovički.

Udovički je rekla da država mora da se reorganizuje, jer je poprilično nesposobna, i ne podržava privredu i uslove za rast. To se, kako kaže, zove optimizacija državne uprave.

Potpredsednica Vlade je istakla da je broj zaposlenih u državnoj upravi u Bugarskoj, Mađarskoj... daleko veća nego u Srbiji, i podsetila je da je naša zemlja na putu ka EU i mora da gradi sve te institucije koje imaju i oni da bi nam država administracija funkcionisala.

Za utvrđivanje viška zaposlenih potrebno godinu dana

Udovički je najavila utvrđivanje viška ljudi u javnom sektoru. Ona je istakla da se danas, pa ni za tri meseca, neće centralizovano i tačno znato ko i gde je višak, već će naprotiv biti potrebna čitava godina, počevši od marta meseca, da se u četiri podsektora obave funkcionalne analize, pa da se onda oni temeljno reorganizuju.

“Suština je da detaljno, centralizovano znanje šta nam je sve i gde problem uzima puno vremena, i za to smo nasledili nespremnu državu”, rekla je ona.

Komentarišući najave da će u 2015. godini, 27.000 ljudi u javnom sektoru ostati bez posla, Udovički je rekla da je to pet odsto zaposlenih i da će država morati da smanji troškove za tih pet odsto, i ističe da je uverena da je veliki deo tih ušteda već postignut i da se već godinu dana smanjuje broj zaposlenih.

Ministarka je navela i da ne treba poistivećivati višak zaposlenih u javnim preduzećima sa viškom zaposlenih u javnoj upravi. Prezaposlenost je, kako kaže, u javnim preduzećima veća, zato što oni raspolažu sa drugačijom vrstom sredstava i mora njima drugačije da se upravlja.

“Pazite, ima toga, nasledili smo svašta. Nešto smo i mi uradili od kad smo došli na vlast, ali je suština da se sad ka tome okrenemo i krenemo da identifikujemo gde. Ja znam za sportske centre i kulturne centre u kojima je očigledno da su ljudi pozapošljavani, a isto tako i u ovoj državnoj upravi sa kojom radim iz dana u dan kontrola zapošljavanja je bila dosta jaka, ali kad god je zaista bila potrebna nova funkcija, ona se nakalemila na staru, umesto da se nešto reorganizovalo. I moramo da počnemo da gledamo stanje. Tu ima nečeg što je prosto višak, što je prosto zastarelo”, navela je ona.

Potpredsednica Vlade navela je da Srbija ima dogovoren program sa Svetskom bankom koja će tri godine pomagati optimizaciju države. Zadatak Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u svemu tome je, prema njenim rečima, da nastoji da se racionalizacija obavi tamo gde će se namjmanja šteta napravati kako bi sistem bio delotvoran.

“Nama je, pre svega, uz ovu fiskalnu konsolidaciju, uz to da se svedemo na svoj guber, kako bi mogli da podržavamo i ulažemo u privredu, kako bi ljudi počeli da rade više u privredi, najvažnije da napravimo državu koja ustvari to može da podrži umesto što to sputava”, ocenila je Udovički.

Efikasnija i manje korumpirana inspekcija

Udovički smatra da u službama inspekcije sigurno postoji korupcija. “Postoji korupcija i postoji prstor koji ćemo ovim Zakonom o inspekcijskom nadzoru sada značajno da smanjimo”, očekuje gošća “Pessinga”.

Problem inspekcijskog nadzora je, kako kaže, paradigmatičan, jer će nam on tačno opisati sve probleme i kako moraju da se rešavaju, a daće nam i malo osećaja da to ne može preko noći.

“Vama inspekcija kada dolazi, dolazi da vas uhvati u nečemu. To je taj jedan odnos u kojem još uvek, i to je ja mislim nasleđeno iz onog vremena komunizma gde nekako država treba da se zaštiti od građanina i od privrednika. I inspekcija vam dolaze nenajavljeno, sa namerom da vas uhvate. Ovaj zakon uvodi princip da je cilj da ustvari unapredite usaglašavanje postupanja privrednika, građana sa zakonom. Znači, ako možete da ga predupredite, da najavite, da mu date pomoć u tome kako da vas sačeka što spremniji, to je bolje”, objašnjava Udovički.

Ministarka kaže i da će Zakonom biti uvedena analitika, gde će se inspekcije raditi na osnovu analize rizika. “Vi morate da napravite plan i kažete 'ovo su mi najrizičniji klijenti', da tako kažem”, precizirala je ona.

Najviše se, kako kaže, raduje tome što će se prebacivanje odgovornosti znatno smanjiti. “Napravićemo koordinaciono telo koje će da pravi integrisani plan inspekcija oko kojeg će se okupljati svi predstavnici, i moraće da se oko ovih stvari dogovore”, poručuje Udovički.

Inspekcije će, kako kaže, morati da budu bolje obučene, bolje plaćene, i opremljene informatičkim sistemima i sve to će trajati oko dve godine.

Nacrt zakona o platnim razredima do kraja marta

Kori Udovički očekuje i da će Zakon o platnim razredima dovesti do pravednijeg odnosa zarada i do logičnijeg odnosa zarada, a to će, kako kaže, biti proces. Nacrt zakona se očekuje do kraja marta, najavila je ona.

“Radi se već duže vremena na katalogiziciji radnih mesta. Vama treba da imate katalog svakog radnog mesta, jer više nećemo nagrađivati nekoga prema stručnoj spremi. Rade se principi nagrađivanja. Izaći će se u raspravu od kraja marta, a onda se radi razvrstavanje poslova u one kategorije kakve će morati da budu nagrane. Kada budemo imali idealnu raspodelu, onda moramo da dogovorimo proces kako do toga da dođemo. Ono čemu se nekako ljudi nadaju, mi ne možemo da sada nekoga podignemo bez da nekog spustimo. I ima onih koji moraju da se spuste, ali njih je mnogo manje”, rekla je ona.

Smanjiti jaz između građana i države kao servisa

Udovički je rekla i da postoji veliki jaz izmešu građana i države kao servisa i to je nešto što, prema njenim rečima, mora da se prevaziđe. Ona je rekla i da su brojni problemi nasleđeni.

“Imamo problem da smo nasledili nedovršene registre, lošu statistiku, nedostatak komunikacije sa inspekcijama,neusklađenost propisa, i ja samo mogu da kažem da smo upravo, ovih dana, poslali Evropskoj komisiji akcioni plan šta sve mora da se uradi da otklonimo sve te probleme u naredne dve-tri godine”, kazala je ona.

Potpredsednica Vlade je rekla da joj jeste teško, da je program racionalizacije “noću budi”, i da strahuje da li će da se napravi mnogo ili malo nepravdi ili grešaka, ali da zna da je sve to neophodno.

Da žrtva ne bude uzaludna kao kod Đinđićeve vlade

Udovički je rekla i da dosad imala punu podršku za sprovođenje reformi. Prema njenim rečima, cela žrtva sa fiskalnom konsolidacijom biće uzaludna ako se ne napravi sistem koji posle može da sadrži pravila igre.

“Bez tog sistema, bez tih pravila igre, zemlja će da se nađe na istom mestu za neku godinu. Džabe smo ovu žrtvu podneli, što je uostalom i ono što se desilo posle Đinđićeve vlade. Ogroman je napor uložen i krenulo se u stvaranje sistema i onda je u narednih nekoliko vlada to potpuno zapušteno i cela je ona žrtva propala”, podsetila je ona.

Gošča “Pressinga” veruje u efekte mera fiskalne konsolidacije, i kaže da su ih pozitivno ocenili i Fiskalni savet, i pojedini ekonomisti, a što je najvažnije MMF.

Link do članka: http://rs.n1info.com/a24146/Vesti/Udovicki-39.000-nije-dobra-plata.html
Link do snimka: https://www.youtube.com/watch?v=tZnvjLLlaEw

 

EKSKLUZIVNO: Damir Nikšić, Zoran Kesić i Borna Sor - Novogodišnji Pressing (TV N1)



Događaje koji su obilježili 2014. u regiji, društvene apsurde i političke gafove, u novogodišnjem Pressingu sa Amirom Zukićem komentirali su konceptualni umjetnik Damir Nikšić, voditelj satirične emisije "24 minuta" Zoran Kesić i urednik satirično-humorističkog portala News Bar Borna Sor.

Oni su na svoj način prokomentarisali proteklu godinu, poplave u BiH i regiji, herojstvo pojedinih političara, puštanje Šešelja na slobodu, stogodišnjicu od Prvog svjetskog rata, dolazak Putina u Beograd te brojne druge događaje.

Link do snimka: https://www.youtube.com/watch?v=vthe-Oxa2Gw

Ekonomista Velimir Šonje - Hrvatsku čeka grčki scenario! (Pressing - 05.01.2015)



O hrvatskim, regionalnim, europskim i globalnim ekonomskim trendovima, na početku godine, u Pressingu Dubravka Merlića govorio je ugledni makroekonomist Velimir Šonje.

Hrvatska je u prošloj godini proglašena, u ekonomskom smislu, najlošijim zemljom u Uniji, a s obzirom da smo u izbornoj godini, nije isključeno da ovu neslavnu titulu obrani i u ovoj godini. Dosad smo uglavnom slušali da je domaća recesija samo preslika globalne ekonomske krize. No, ni ta teza više ne stoji jer neki modeli poput američkog i te kako daju rezultata dok drugi podbacuju. Tako je američko gospodarstvo u trećem tromjesečju prošle godine naraslo pet posto, japansko 1,65 dok europsko ima rast od 0,6%.

"Činjenica da je da je Milanovićeva vlada ta kod koje je došlo do velikom nesrazmjera očekivanja koja su bila na početku i rezultata koje danas imamo. To je evidentno. Ono što se ekonomski događalo je da u trenutku kada je postojala prilika da se povuku neki radikalniji potezi na početku mandata oni su otišli u krivu stranu. Podizanje PDV-a, uvođenja dodatnog poreza na dividendu i isplatu dobiti i veliko podizanje cijena infrastrukturnih usluga, prvenstveno energenata poput plina i goriva. Dodatno nisu imali sreće jer je prisutan rast u EU odjednom počeo padati. Tada je Vlada krenula u krivom pravcu. Od tada nisu imali snage preokrenuti cijelu priču", rekao je Šonje.

U četvrtoj smo izbornoj godini. Možete li izdvojiti neke poteze ove vlade iz ekonomske sfere koji ipak zaslužuju neku pohvalu?

"Dovršeno je restrukturiranje brodogradnje, a to je bilo i uvjetovano od strane EU. U dijelu javnih poduzeća su se pojavili prvi znakovi uštede, prvenstveno u resoru Siniše Hajdaša-Dončića. Međutim opet nisu to bila sustavna rješanja koja bi završila nekim definitivnim rješenjima. Treba istaknuti i privatizaciju Croatia osiguranja koje je godinama gubilo svoj tržišni udjel".

Aktualnoj vladi predbacuju izostanak odlučnih poteza po cijenu pada popularnosti. Odlučnih poteza nije bilo, a popularnost svejedno pada?

"To je sigurno, uvijek se radi o političkoj volji koja proizlazi iz nekakve strategije. Duboko sam uvjeren da je Vlada već u trenutku kad je došla na vlast, došla s pogrešnim uvjerenjima. Prvenstveno nisu bili svjesni dubine proračunskog problema koji mi imamo. Oni su mislili da se može nekakvim državnim investicijama potaknuti rast koji će sam od sebe početi puniti proračun. I da će se kroz to riješiti problem naših javnih financija. Dogodilo se upravo suprotno. Državnih investicija nije bilo jer ih nije moglo ni biti i to je temeljna strateška pogreška ove vlade. Zato što smo kao država prezaduženi kao i naša poduzeća. Državne investicije nisu poluga koja će pokrenuti gospodarstvo, to su privatne investicije. Ako gledamo retoriku bivšeg ministra Slavka Linića ona je bila vrlo kontra privatnog sektora. Tu je postojala strateška pogreška koja se do danas vraća".

"Radmir Čačić je bio kreator te ideje državnih investicija, a slično je napravio i u vladi Ivice Račana poput izgradnje autocesta. To je pokušao preslikati jedno desetljeće kasnije što je bilo pogrešno, a tu politiku je podržavao i Zoran Milanović. U međuvremenu se malo poboljšala ta retorika prema privatnom sektoru".

Što su učinile druge zemlje proizišle iz sociijalizma, Poljska, Češka, Slovačka, a Hrvatska nije?

"Svaka zemlja vam ima svoju priču. Ipak, prvak je Estonija. Njihov pritisak na reforme je funamentalno motiviran bijegom iz zone ruskog utjecaja".

Šonje je rekao i da autoceste treba dati u koncesiju te da vlada nije trebala odustati od outsourcinga.

Nerijetko se čuje da su banke odnosno visoke bankarske kamate glavna prepreka razvoju hrvatskog gospodarstva. Kako netko može biti konkurentan nekom tko kapital dobiva po dva posto kamata, a on ga plaća osam ili deset. Je li to točno?

"Kao prvo, kamate u Hrvatskoj ne strše. Te kamate kada se kompariraju s drugima nisu visoke, ali bi trebale biti niže".

Na kritici monterane politike i lihvarskih kamata relativno anonimni Sinčić dobiva 16 posto glasova. Je li to dovoljno upozorenje da ovakvu politiku treba mijenjati?

"Uglavnom ako govorimo o monetarnom sistemu postavlja se pitanje što možemo napraviti. Koje su to konkretne stvari da bi se smanjile kamatne stope. Bez rješenja problema državnih financija nemoguće je bitno reducirati kamatne stope u Hrvatskoj. Svatko tko govori da je to moguće zakonima je neralno. Sinčić nema konkretnu ideju i program da se to postigne".

Rezanje rashoda odnosno štednja očito nisu najbolji odgovor na recesiju. Amerikanci nisu štedjeli pa bilježe rast od pet posto ,a zemlje eurozone imaju deset puta  manji 0,5%.Treba li Europa krenuti američkim stopama?

"To ne treba povezivati s rezanjem rashoda. Rezanje rashoda se radi kad nemate izbora. Većina zemalja koje su se uspješno opravljale od krize su zemlje koje su radile velike rezove. U Hrvatskoj su se rezovi pokušavali izbjeći što je lošije nego da ste rezove napravili u pravo vrijeme. SAD ipak funkcionira drugačije. To je fundamentalno konkurentna ekonomija gdje je sve podređeno gospodarstvo i kod njih se odluke donose brzo. Oni su praktički izazvali financijsku krizu 2008. godine iz koje su se izvukli u godinu dana s brzim i velikim rezovima".

Hoće li ova godina biti bolja od prethodne?

"Sve prognoze se centriraju oko +0,2 posto. To je ništa, ali realno. Hrvatska i dalje ostaje stagnantna pri čemu moramo znati da se događaju neke promjene. Industrijska proizvodnja raste, izvoz je rastao. Iduća godina neće biti jako povoljna na međunarodnom tržištu. Za ozbiljniji oporavak još uvijek čekamo da se provedu ozbiljnije reforme. S visokim stupnjem sigurnosti bih rekao da nam se u ovoj godini neće dogoditi grčki scenarij. No ako govorimo o perspektivi od tri do četiri godine i ako političke elite uključujući i ORaH, Sinčić, itd. nastave s populizmom, onda nas za dvije do tri godine može čekati grčki scenarij".

Link do emisije: https://www.youtube.com/watch?v=B93VUkIT5Z8
Link do članka: http://hr.n1info.com/a20677/Vijesti/Sonje-Ako-nastave-s-populizmom-ocekuje-nas-grcki-scenarij.html