О витамину Це

Пазите да не претерате


Сезона је гутања витамина Це, а уврежено мишљење да с њим не можемо претерати, јер се вишак излучује из организма, и није баш тачно 
 
Витамин у пилулама или храни, важно је да га има довољно
 
Један од најчешће конзумираних нутријената с антиоксидативним деловањем је витамин Це. Он је растворљив у води, а људски организам не може да га синтетизује па мора да се уноси храном, или, у случају повећаних потреба, суплементима.
У нашем организму витамин Це игра важну улогу. Неопходан је у синтези колагена, помаже функцију телесног одбрамбеног састава, подстичући активност белих крвних зрнаца и повећавајући ниво интерферона, одговор антитела и лучење хормона тимуса. Овај витамин помаже апсорпцију гвожђа, а самим тим и формирање црвених крвних зрнаца, делује као антихистаминик па помаже и у ублажавању симптома алергије.

Откриће витамина Це у првој половини двадесетог века велики је допринос медицини. После овог открића уследила су и сазнања о бројним позитивним странама овог молекула, посебно о његовој улози у синтези колагена и функцији имунолошког система, као и о његовој антиоксидативној активности. Касније научне студије доказале су да улога витамина Це у очувању здравља прелази границе превенције дефицита овог витамина, односно скорбута. Уз то што делује као антиоксиданс, има кључну улогу у јачању имунитета, а читав низ потенцијалних позитивних учинака овог витамина још се истражује.

Када је реч о препорученим дозама, оне су веома разнолике. Америчке препоруке наводе дозу од 75 мг за жене непушачице и 90 мг за мушкарце непушаче. За пушаче се препоручују нешто веће дозе – 110 за жене и 125 мг за мушкарце. Када је реч о суплементима, који се узимају ако је исхрана неадекватна или су појачане потребе организма за овим витамином, стручњаци предлажу златну средину па међу мноштвом различитих доза витамина које се крећу од 60 до чак 1.000 мг инсистирају да се најбоља искористивост витамина Це постиже у дози од 200 до 400 мг. У тој дози постиже се најбоље засићење ћелија витамином Це, па се узимање доза већих од 500 мг одједном сматра бескорисним, јер ће се већи део витамина Це излучити из организма.

Изразито високе дозе витамина Це могу бити „отимачи” бакра из организма, а познато је да је бакар есенцијални нутријент. Стога је препорука да они који узимају изразито високе дозе витамина Це осигурају и адекватан унос бакра. Такође се сматра да људи склони настанку бубрежних каменаца треба да избегавају суплементе витамина Це.

Веровали или не, али могуће је и тровање витамином Це. Симптоми су главобоља, појачано мокрење, грчеви у доњем делу трбуха, дијареја, повраћање, дрхтавица...

Ипак, много су бројнија позитивна дејства овог витамина. Његово могуће заштитно деловање на различите малигне болести већина истраживача данас објашњава његовом способношћу да као снажан антиоксиданс неутрализује слободне радикале пре него што оштете молекул ДНА и тако подстакну појаву карцинома. Објављен је и велики број епидемиолошких студија које су проучавале везу између уноса витамина Це (и храном и суплементима) и ризика од различитих канцерогених болести, но закључци још нису коначни.

Најбољи извори витамина Це у храни су црна рибизла, брокул, купус, грејп, паприка, кељ, лимун, манго, поморанџа, папаја, кромпир, шипак, спанаћ, јагоде, боровнице.

Као додатак исхрани витамин Це је најчешће у облику аскорбинске киселине, али је доступан и у другим облицима. Нема научних доказа о бољој апсорпцији или дејству појединих облика витамина Це.

 
Izvor

Vitaminska biblija...