Mora da veruje da je najbolji?

Dame često mogu da pročitaju savete o tome kako da ugode muškarčevom egu, kako da ga ubede da je on, po svim pitanjima, najbolji s kojim su u životu bile, pa se mnoge pametne dame zapitaju da li je moguće da su muškarci baš toliko preosetljivi i nesigurni u sebe. Srećom i po sebe i po svoje partnerke, nisu.

Tačno je da postoje nezreli i nesigurni muškarci koji osećaju potrebu da sebi dokažu da su najpametniji (ili bar pametniji od svoje partnerke, pa će često birati ne baš inteligentne žene, ne bi li bili sigurni u svoju nadmoć), da su na poslovnom planu uspešniji, da su najbolji ljubavnici... Međutim, čak i prilično mladim muškarcima ego neće uvek, pa ni često, biti toliko osetljiv da ne mogu da podnesu ideju da im nešto baš i ne ide najbolje; recimo, većina muškaraca bi više volela da im partnerka kaže da nije doživela orgazam i da ih uputi u to kako da joj pruže zadovoljstvo, nego da ih laže.

Muškarci koji su iole zreli i imaju iole realnu predstavu o sebi neće imati potrebu da bilo kome dokazuju da su najbolji, niti će im biti potrebno da sami u to veruju. Ono što će želeti, kad se o njihovoj partnerki radi, jeste da joj budu dobri - dobri ljubavnici, pouzdani i inteligentni partneri uz koje se ona oseća sigurno i voljeno.

Ono što će oni želeti biće da partnerka bude srećna s njima. Da joj u svim bitnim aspektima veze i zajedničkog života budu dovoljno dobri - taman toliko dobri (može i bolji, naravno) da postane potpuno nebitno što je neko od njenih bivših imao razvijenije bicepse, veću platu ili veće nešto drugo. Želeće da, ukupno uzev, budu dovoljno dobri muškarci da njihova partnerka ostane s njima, da i ne poželi da ode s nekim drugim.

A da budu najbolji? Nije im to bitno. Ne dok je ona toliko srećna u vezi da drugi za nju i ne postoje, baš kao što je i on toliko srećan da ni za njega druge ne postoje.

Deluje vam kao idealizovana slika, kao nešto što lepo zvuči, ali u praksi ne postoji? Postoji, i te kako - a postoje i oni koji vam to iz ličnog iskustva mogu potvrditi.

Izvor: Krstarica

Verovatno hoce, ali ce rizikovati da im nosici budu malo veci u tim momentima potvrde    Svako zivo bice na ovoj planeti voli da cuje pohvalu na svoj racun i ne smatram da je to odlika nesigurnih. Potpuno su druga prica oni koji imaju konstantnu potrebu za tim, a uz sve to im nije bas bitno o cemu se radi, bitno je da su hvaljeni, a ukoliko je izostalo ocekivano "tapsanje", uporno zahtevaju "... a jesam li...?".