Резервама пијаће воде се сматрају количине слатке воде у рекама и језерима. То је тек око 1% воде на планети. Мада се могу користити и ледници (4% и сигурно све мање) и мора и океани (сва остала вода), њихово коришћење је доста скупље, мада не и не могуће, што видимо рецимо у Дубаију...

Мислим да је ово веома битна тема, с обзиром на проблеме ресурса са којима ће се планета суочити, њиховим решавањем, па и узрочницима тих проблема.

Пре наставка теме (дискусије) даћу прве три земље по количинама "свеже" воде у км³
1. Бразил 8233
2. Русија 4498
3. Америка 3069

Према подацима Pacific Institute for Studies in Development, Environment, and Security
http://www.worldwater.org/data20062007/Table1.pdf

Сада следи прича о злоупотреби статистичких података, који се онда шире збуњеној популацији која прихвата здраво-за-готово чињенице које су чули, а затим, ако се то тражи, доказују оним што су само на једном месту видели. Таквима је лако под бубреге продати нешто друго

Све је почело једном изјавом која је требало да нас убеди у планетарну свемоћ "Великог Брата" - не онога са В92, него оног "преко баре".

Доћи ћемо и до Кине, но вратимо се дискусији.

Ја сам на ово одговорио податком који сам негде раније чуо, да је више од половине светске пијаће воде у сливу Амазона. Тај податак сам дао непроверен, но изгледа да и није далеко од истине. Сетимо се, Бразил је први!

Касније се "Краљевићу" враћао на податак који је видео на Википедији, како је 20% светске свеже воде "само" у Великим Језирима. А камо оних 35% "Краљевићу"?
Да и не говоримо о чињеници да нису та језера само америчка него су на граници са Канадом. Но, можда "Краљевићу" сматра да је Канада део Сједињених Држава, као што изгледа то сматра за Европску Унију. 

Оно што "Краљевићу" није видео је следећи податак
Но, видећемо да је то сумњиве тачности.

Википедија каже да је по "петину" светских резерви воде у Великим Језерима, Бајкалском језеру у Русији (помињао је "Краљевићу" неко 'балтичко језеро' које је слане воде, а то је море...  ) и реци Амазон (уочити: не целом сливу Амазона, који је много већи).
Но и те "петине" су под знаком питања, као и све на Википедији.

Пре даљег објашњења рецимо да Великих Језера има пет, Супериор је убедљиво највеће, следе Мичиген и Хјурон и два много мања језера. И неке мање воде су део тог система.

Дакле, користећи податке саме Википедије добијамо

Бајкалско језеро - максимална дубина 1.637м; просечна дубина 758м; површина 31.494км²
Супериор језеро - максимална дубина 406м; просечна дубина 147м; површина 82.414км²
Хјурон језеро - максимална дубина 229м; просечна дубина 59м; површина 23.010км²
Мичиген језеро - максимална дубина 282м; просечна дубина 85м; површина 22.400км²

Гугл има одличан калкулатор, ко много гуглује, требало би то да зна.
Сви знамо да се запремина добија множењем површине и просечне висине (у овом случају дубине).
Таквом операцијом добијамо да рецимо језеро Бајкал има 23.872.452м³, док Супериор, највеће од Великих има 12.114.858м³ слатке воде.
Одузимањем запремине три највећа језера (од Великих) од Бајкала добијамо 8.496.004м³ воде "непокривених". То је око 35% Бајкалског језера и 70% Супериора. Мало је вероватно да два мања и сва остала језера имају толико воде.

Но вратимо се много поузданијим подацима института који се тиме бави.
Занимљиво је погледати место наже земље међу другима у Европи.
Србија има одличне резерве воде, од 208.5км³, податак из 2003.
Поређења ради Немачка има 188, а Француска 189. Значи Србија има више свеже воде него Немачка или Француска!
Значи ли то да Србију очекује много боља будућност него ове две земље, пошто видесмо резерве воде су биле аргумент да Америку очекује боља будућност него Кину?!

Погледајмо још неке занимљиве податке, па онда по глави становника
Агрегатно
Колумбија 2132
Кина 2829
Индија 1907
Индонезија 2838

По глави становника
Србија 20.8
Немачка 2.365
Француска 3.42
Кина 2.176
Сједињене Државе 10.23
Русија 29.02

Значи Србија има 8.8 више свеже воде по становнику него Немачка. Америка има 4.73 више воде по становнику него Кина. Значи ли то да је Србија богатија у односу на Немачку, него шзо је Америка у односу на Кину?!? Да има светлију будућност? А Русија нас опет све "шиша"
Бразил и да не говоримо

Ови подаци су ми били потребни због друге дискусије, а и да "научници" (посетиоци форума наука) виде како треба опрезно са подацима.
Могу бити и увод у дискусију о резервама и коришћењу светске воде.

Procitao sam pazljivo tvoj tekst. Znam da sam pre neku godinu cuo neke analize koje procenjju da ce za jedno pet decenija poceti da se vode ratovi zbog vode. Savremena istorija dobro zna iz cije kuhinje dolaze ratovi pa je tu mozda i odgovor u vezi vode.

Znam kad sam pre dosta godina, 1989 i 1980, bio u Nemackoj i da sam sipao casu vode iz cesme. Moj brat, nemac, meje gladao zgranuto i pitao da li sam lud. Tamo se vec tada zbog zagadjenja nije pila voda.

Znaci tehnicki ima vode ali prakticno ko ce da pije istu? Stvar je i pratkticna jer zagadjivaci nece da daju kintu da se voda oporavi.

Razmatrano je pitanje jos pre tri ecenije da se dovlace velike sante leda sa polarnika i taj led da se koristi kao izvor vode. Nije stvar vode nego kolko je ona upotrebljiva. Mi jesmo vrlo bogati vodom i to pijacom, bilo da su potoci, bunari ili arterski izvori. Ali oni imaju nase politicare pa je pitanje sta je ovo sve nase.

Ako iko prati gornju temu "Industrijski svet" videce da sam u vise navrata stavlja teme i linkove vezane za vodu. Industrija nisu samo masine vec i proizvodnja i sprovodjenje vode do korisnika.

Nisam to mnogo pomogao ali se nadam da ce ostali ucesnici dati nesto vise "pameti" nego ja.

Ма пио сам ја воду у Немачкој са чесме, истина веома ретко. Има, благо речено, чудан укус.
Питање колико ће дуго још бити леда.
Али ће зато бити доста воде - оне слане - преко највећих светских лука и плодних равница

За Марка - Сарму  :
Само