Prepoznajte stres

Često u dnevnom razgovoru čujemo reč stres. Pošto je taj pojam veoma eksploatisan, dolazi do pojave različitih definicija stresa. Za stres bi se moglo reći da je stanje ili subjektivni osećaj u kome se nalazi određena osoba, a zahtevi koji se pojavljuju prevazilaze lična i društvena sredstva sa kojim ta osoba raspolaže.

Stres je prisutan u životu svakog čoveka i predstavlja način na koji fizički, mentalno i emocionalno reagujemo na stanja i promene kojima smo izloženi celog života. Više zahteva koje imamo, a koje ne možemo da ispunimo, izazivaju teže oblike stresa. Na osnovu ovoga možemo da zaključimo da se stres može pojaviti kao nezapažen oblik i u svojoj gradaciji se može razviti do posebno izraženih psihosomatskih stanja koja se manifestuju sledećim simptomima:

* Ubrzan rad srca
* glavobolja
* ubrzano disanje
* znojenje, znojenje dlanova
* bolovi u želucu, mučnina, proliv
* bolovi u celom telu
* vikanje, netolerancija
* nervoza, iscrpljenost
* jako izražena zabrinutost
* izmišljanje negativnih scena
* poremećaj sna

Tipovi stresa

Akutni stres - situacije koje nastaju iznenada, brzo, a isto tako i nestaju, mogu da traju od nekoliko minuta i sati do nekoliko dana i nedelja. Na primer: saobraćajna nesreća, sukobi s nekim ljudima iz okoline itd.

Hronični stres - nastaje kao dugotrajni proces izlaganja negativnom okruženju - nezadovoljstvo na poslu, briga za porodicu i posebna druga stanja koja se javljaju u toku života.

Uzročnici stresa

* Emocionalno stanje, nekontrolisani bes, patnja, depresija,
* Radno mesto, nepoznavanje posla, nesigurnost na poslu, svađa s kolegama, usamljenost
* Siromaštvo, diskriminacija rasa i pola, godina, starosti, fizičkog izgleda

* Uticaj okoline, zagađenost bukom, prenaseljenost, loši komšijski odnosi ili život u opasnom području.
* Zdravlje, neaktivan način života, bolesti, dijabetes, alkoholizam, pušenje itd.

U stresnim situacijama ljudi reaguju različito. Jedan od načina je da osoba pobegne od problema i na neki način i bez sukoba doživi stres u bežanju. Drugi način je kada u stresnoj situaciji osoba preuzme stav za odbranu i borbu što znači da ceo organizam dovede u maksimalnu situaciju za preživljavanje od eventualnih povreda koje bi mogle da nastanu. To spada u iskonske i refleksne pripreme za preživljavanje.

Stres je kompleksno stanje koje dovodi do niza promena na nivou biohemijskih procesa, histoloških, fizioloških, imunoloških itd. Osobe koje su izložene učestalim stresovima imaju nekvalitetan život i često ne traže rešenje za otklanjanje svojih problema. Tako dugotrajan hroničan stres može nepovoljno da se odrazi na celokupno zdravlje organizma.

Kako se boriti protiv stresa

* Uživanje, opuštanje, pronalaženje hobija, posvećivanje umetnosti
* Fizička aktivnost, šetnje, vežbe, trčanje, plivanje, tenis, vožnja biciklom, nordijsko hodanje
* Radost, smeh, plač, ljubav, činiti dobra dela
* Razgovarati o problemima sa članovima porodice, prijateljima
* Savlađivanje stresa uz stručnu pomoć

U borbi protiv stresa obavezno mora da se sagleda celokupno stanje koje izaziva tu reakciju i pronađu uzročnici stvaranja stresa. Na primer, ako se stres javlja na poslu neophodno je preduzeti sve mere da se na što jednostavniji način dođe do rešenja. Ukoliko se ne nađe rešenje, bolje je promeniti posao. Ukoliko se sa stresom ne možete izboriti sami i uz pomoć okoline, potrebno je da potražite pomoć stručnjaka.
Dr Ksenija Maid, specijalista neurolog