PREPOZNAJTE MOŽDANI UDAR

Simptome šloga moguće je prepoznati, a odlaskom kod lekara u roku od tri sata mogu da se spreče teška oštećenja mozga


Moždani udar, koji je jedna od najčešćih posledica oboljenja krvnih sudova, povezan je s vrlo visokom stopom smrtnog ishoda, a dve trećine bolesnika koji su ga preboleli ima različit nivo neuroloških oštećenja. Trećina bolesnika trajno je onesposobljena i zavisna od tuđe pomoći. Teška oštećenja mozga, kao posledica moždanog udara, mogu se sprečiti pravovremenim odlaskom kod lekara. Ako dođete kod neurologa do tri sata od pojave prvih simptoma, oporavak je znatno olakšan.

Šlog sve češći kod mladih

Imajući u vidu da skoro polovina odraslog stanovništva puši, da je pod stresom oko 40 odsto populacije, a gojazno bar 44 odsto ljudi kod nas, dok problem s visokim krvnim pritiskom ima petina stanovništva, stručnjaci narednih godina očekuju sve češću pojavu bolesti krvnih sudova i među mladima. „Prekomerno uhranjen" je svaki drugi stanovnik Srbije. Ako se pri tom ima u vidu da je sve više mladih, a pogotovu dece, gojazno, kao i da mladi puše i uzimaju alkohol već u osnovnoj školi, nije čudno što infarkt i šlog doživljavaju sve mlađi ljudi. Otežavajuća okolnost je što se mlađim pacijentima infarkt i šlog dešavaju bez najave, dok stari ipak imaju neke ranije znake upozorenja, bolove u grudima i slično.


Međutim, iako je glavni trik u tome da uspešno i pravovremeno prepoznate simptome, to je ujedno i najteži deo. Početni simptomi moždanog udara ponekad su teško prepoznatljivi. Najčešći simptomi su utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela. Na moždani udar ukazuju i poremećaji govora, otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči i/ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora druge osobe.

Početni znaci šloga mogu da budu i naglo zamagljenje ili gubitak vida, posebno na jednom oku ili u polovini vidnog polja. Naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka, gubitak ravnoteže i/ili koordinacije povezan s drugim simptomima, vrtoglavice, nesigurnost i zanošenje u hodu, kao i iznenadni padovi, takođe su znaci za uzbunu. Još jedan indikator moždanog udara je i jezik, koji se, uprkos želji da isplažen bude na središnjoj poziciji, naginje na jednu stranu.

Ukoliko sumnjate da neko u vašem okruženju doživljava moždani udar, to možete da proverite i postavljajući mu tri jednostavna zahteva. Zatražite od te osobe da se nasmeje, da izgovori jednostavnu rečenicu, kao i da podigne obe ruke. Ukoliko ne izvodi pravilno nijednu od ovih aktivnosti, zovite Hitnu pomoć i opišite uočene simptome.

Neki od glavnih uzroka koji dovode do moždanog udara su pušenje, alkohol, nezdrava ishrana, neaktivnost i gojaznost. S obzirom na to koji su faktori rizika, prevencijom bi broj moždanih udara mogao da se smanji bar za 50 odsto.


Najugroženije zemlje u tranziciji

Zemlje u tranziciji spadaju u najugroženije kada se radi o bolestima srca i krvnih sudova, ali ni u ostatku svetu nije ništa bolje. Skoro 30 odsto ukupnog svetskog mortaliteta pripisuje se ovim bolestima, što znači da oko 17 miliona ljudi svake godine umre od bolesti srca i krvnih sudova.

Od toga je 80 odsto slučajeva iz zemalja u razvoju i nisko razvijenih zemalja. Pri tom, srčani i moždani udar doživi oko 32 miliona ljudi godišnje, od kojih 13 miliona slučajeva ima fatalan ishod. Prema statistici, u Srbiji od ove grupe bolesti godišnje umre oko 60.000 ljudi.

Izvor: Press