PORODIČNI EDUKATOR OTKRIVA TRIKOVE ZA VASPITANJE
I zagrljaj pobeđuje razmaženost

Biljana Tasić    | 17. 02. 2011. - 13:15h | Komentara: 1
„Mama, čupaš me!” predstavlja samo jednu od brojnih situacija tokom dana, u kojima može da iskrsne konflikt između roditelja i deteta. S osetljivom ili razmaženom decom sve može da postane problem za tili čas, od jela, do češljanja, zato je pored strpljenja bitno da ovladate tehnikama koje će vam pomoći da takvu decu vaspitate, a da pritom to sve bude kroz zabavu i igru, nežnosti i zagrljaje, jer je to najefikasniji način za „saradnju” sa takvim mališanima. I zato je važno da znate određene taktike i trikove koji mogu da vam pomognu da dete navedete da uradi ili nauči ono što treba. Više o tome govori Aleksandra Mađar, porodični edukator.


 
Češljanje kose

Tako, na primer, češljanje kose može biti neprijatna aktivnost koju ćete lako prevladati pričanjem kratke priče u kojoj ćete angažovati dete da i ono razmišlja, postavljajući mu pitanja koja razbuđuju njegovu maštu.
 
Uvođenje nove hrane

Neka deca ne vole da im se u ishranu uvode nova jela, obroci čiji ukus nisu imala priliku da osete ranije. Jedan od načina da pokušate da navedete dete da proba neku novu vrstu hrane je da se igrate igre pogađanja ukusa. Kada bude vreme ručku/večeri, sedite svi za sto, odaberite prvog člana kome ćete zavezati maramu preko očiju, a u tanjir stavite komadiće poznate i nepoznate hrane i počnite s igrom pogađanja! U igru uvedite pravilo da se hrana koja je u tanjiru mora pojesti do kraja, inače se igra prekida.
 
Zamena uloga

Ukoliko želite da naučite vaše dete lepom ponašanju za stolom, igrajte se restorana. Dakle, neka neko bude kelner, a neko gost. Isprobajte se u svim ulogama. Na ovaj način ćete pomoći detetu da kroz zabavu i igru usvoji poželjna ponašanja. Ovu tehniku možete da primenite i na ostale problematične situacije - jednostavno, zamenite uloge.
 
Osposobite dete da samo sebi stavlja hranu u tanjir

Roditelji koji dopuštaju svojoj deci da sama odlučuju koju će količinu hrane staviti sebi u tanjir pomažu deci da nauče da procene koja im je količina hrane dovoljna za obrok. Na ovaj način se mogu izbeći konfliktne situacije u kojima nezadovoljna deca koja više nisu gladna pružaju otpor. Uvođenje pravila da se uzme samo onoliko koliko se može pojesti doprinosi detetu da bolje upozna svoje telo i svoje granice sitosti. Takođe se na ovaj način može sprečiti gojaznost koja je sve češća kod dece na ranom uzrastu.
 
Pravila koja važe za dečju sobu

Igračke nisu za bacanje. Roditelji ponekad umeju da, po svom nahođenju, trajno uklone neke igračke iz detetove sobe, jer smatraju da su one višak ili su, pak, stare i oštećene. To može izazvati snažan konflikt koji kod deteta rađa burna osećanja. Tako npr. neka igračka koja je vama delovala nevažna ili vam izgleda kao stara i oštećena, za dete može biti izuzetno važna. Stoga, ako želite da se rešite nekih igračaka, uklonite samo nekolicinu iz gomile. Ako dete ne primeti njihov nedostatak, onda ih možete i trajno ukloniti ili odložiti na neko bezbedno mesto i vratiti ih detetu za par meseci. Neka deca su sposobna da sama odstrane igračke koje im više nisu potrebne ili zanimljive.
 
Najslađa motivacija

Kada šetate, a dete zatraži da ga nosite, možete mu reći kako ste vi pumpa na kojoj može da natoči benzin i dopuni gorivo za dalji put. Čučnite ispred deteta, i recite mu da zatvori oči, a zatim ga snažno zagrlite i zajedno sa njim udišite i izdišite, sve dok vam vaš mališan ne kaže da je njegov rezervoar pun.

Izvor: Blic

nema igranja hranom, cirkuzanja i jurnjave oko stola sa tanjirom supe. Jednostavno uslovite omiljeni slatkiš time da pojede razumnu količinu jela, zaboravite sokove keksiće i smokije između obroka, ako dete neće da jede hranu treba skloniti. Deca imaju jače čulo ukusa kad su manja i često im smetaju jake arome, zato treba spremati blagu hranu i ne treba preterivati sa keljom ili brokolijem ako neće. Kad porastu lakše će prihvatiti hranu koju nisu doživeli kao stres nego ako je po zlu zapamte.

Zagrljaj tesko, autoritet vec pobedjuje. Ne mora da se bude "tiranin" ali mora da se zna ko je roditelj a ko dete i dete mora da se osposobi da samostalno radi neke stvari vremenom. Ne mora da bas cisti kucu ali mora da ume da spremi krevet, da ume da pocisti za sobom, da zna da mora (zbog higijene) da ide do WC-a da se istusira i opere zube itd