Govorio bih o problemu „prepodobne shizofrenije“ koja vlada medju ljudima a mahom omladincima, pa me zanima vase misljenje. Kod necrkvenih ljudi ona se često manifestuje kao gluma zbog slave ljudske ili ugadjanja ljudima a na štetu svoje duše (licnosti), što uzrokuje jedan rascep da čovek dela prema tudjoj volji a ne prema svojoj (jer nije on uvek tako dobar kako se predstavlja). Dobar ishod bi bio kada bi čovek tako delao da ugasi svoju negativnu volju u sebi, onu koja vojuje i protiv njega i protiv bližnjega. Ali, medju pobožnima (nadajmo se crkvenima) ona se javlja  ako ne kao posledica lažne skromnosti a ono onda iz želje da se ostavi dobar uticaj (utisak) na ljude da i oni krenu za Hristom, što opet stvara jedan rascep jer čovek ne može izdržati da glumi vrlinu koju nije dostigao ili da pak svojim snagama preobrazi one koje okružuje. Posle izvesnog vremena kod necrkvenih se javlja čamotinja a kod crkvenih hiper-trofija. „Prepodobna shizofrenija“ je zapravo gluma svoje vrline - a ne postojanje u svojoj vrlini onako kako blagodat ustrojava - koja stvara „raskol“ u ličnosti. To je ako ne promišljeni a ono onda nesvesni problem sakrivanja svoje grešnosti. Kada je reč o rascepu takvoga tipa, mnogi verujući stradaju od svojih predubedjenja izgradjeni na literaturi pesimističkog pogleda na svet (gde se tako revnosno zaklinju u asketsku literaturu). Pozitivna askeza se ogleda u primoravanju sebe na ljubav prema Bogu i čoveku a ne u modernom „stolpovanju“ koje prevazilazi ljudske snage. Pustinjaštvo bez ljubavi i zajednice nije ništa drugo nego prelest nadmenosti onih koji žele biti većim pred Bogom i drugačijim od drugih ljudi - a nema razlike izmedju ljudi (osim po univerzalnosti neponovljivih licnosti)! Drugi problem koji ide za njim jeste problem hipertrofije, čovek umesto da čuva svoj oganj on zbog brzopletosti sagoreva i ostaje bez Duha - zato danas ima toliko ohladnelih srca od prvobitne revnosti. I ne samo od prvobitne revnosti nego i od ljubavi i postojanja u Crkvenom Hristu. Preterivanje u podvizima stvorilo je kontra-efekat, stvorilo je odbojnost prema Svetilištu (prema Jedino Svetome). A niko nije nikoga prisiljavao, čovek je uzeo samoinicijativno težinu veću od svojih snaga i on se teretom sam poklopio i sam sebe zarobio. Tako, dakle, i preterana grešnost i preterano osećanje svoje svetosti stvara jedan „shizofreni“ rascep u čovekovoj ličnosti, a smirenje nije ni u jednom ni u drugom - ono je u bezazlenosti.

---

Ovo sam viđala..i kod običnih ljudi, pa i vernika, propovednika raznih vrsta.
Propovedaju nešto čega se i sami jedva pridržavaju.

Upravo o tome i govorim, o raskrinkavanju tog besmislenog dualizma u coveku koji svoju veru kao dar Boziji svodi na jedan labavi psiholoski nivo a navodno u ime nekih moralnih vrednosti dovodi druge u poziciju zrtve na kojima iskaljuju navodno svoju prepodobnost.

Imas ljude koji su jednostavno takvi tj imaju odredjene "vrline" a imas ljude koji glume da su takvi. Nema to toliko veze sa verom i time da li je neko pobozan ili ne vec sa covekom i njegovim osobinama. Meni je isto ako neko "glumi" zato sto zeli da se predstavi tako ili "glumi" zato sto je pobozan pa mu vera ne dozvoljava da bude drugaciji

Cinjenica je da osobine predstavljaju jedan bitan faktor u tome kako ce se licnost projaviti, ali je sa hriscanskog stanovista i cinjenica da iste te osobine predstavljaju potencijale sa kojima covek ne moze da zaokruzi sebe izvan zajednice sa Bogom. Sa Bogom postaju osvecene a izvan Boga neostvarene i pored dobrog morala, ili u najboljem slucaju dolazimo do antropomorfizma - sto bas i nije za pohvalu.
Ako je tebi isto, meni nije jer nijedna gluma ne moze biti demaskirana istinom u egzistencijalnom smislu reci. Odnosno, da zivis ono o cemu pricas na jedan zdravouman nacin i da taj dar nesebicno sa drugima podelis. I veoma je kontradiktorno reci da neko glumi jer mu vera ne dopusta da bude drugaciji jer drugaciji se i ne moze postati u ovom svetu bez dodira sa onim svetom (relacija transcendentno-imanentno, tj. Bog i covek).

"Glumi" jer nije takav ali iz nekih razloga radi drugacije. Da li su ti razlozi religijske ili neke druge prirode je potpuno svejedno