IN < - Preplivavam mora iz inata i opklade - >LO
(1/1) :: Odgovori!
Poreklo
Rođen sam u Kotoru 19. avgusta, na Preobraženje, 1973. godine. Moji roditelji Milijana i Blagoje živeli su na dve strane - u Kotoru i Petrovcu, i odlučili su da će meni i starijem bratu Dejanu biti prijatnije detinjstvo u Petrovcu. U toj maloj varoši na moru završio sam četiri razreda osnovne škole. A onda sam se s roditeljima preselio u Kotor i tamo završio Osnovnu školu „Njegoš“ . Upisali su me u Vaterpolo klub „Primorac“, gde sam nekoliko godina trenirao. Rastao sam pored vode i postao zaljubljenik u more kao i svi koji su rođeni na primorju.
Moj otac je iz plemena Vasojevića i on je na more sišao s jedne prelepe planine Čakor iz sela Gornja Žanjica. Tu blizu protiče reka Lim. S obzirom na to da potičem sa planine, sa kopna, danas volim da kažem da sam dodatno pomodreo Jadran donevši mu vode sa Lima. I danas rado odlazim u selo svojih roditelja. Imamo tamo našu staru kuću.
Trojka iz vladanja
Srednju školu završio sam u Budvi. Stalno sam s drugarima plivao i takmičio se ko će brže i više da izdrži u vodi. Jednom na času fizičkog moj profesor Obrad nas je pustio da plivamo do budvanskih Havaja i da se vratimo. Međutim, drugari i ja smo se sakrili i niko nije mogao da nas nađe. Kad je profesor video da nas nema, pomislio je da nam se nešto dogodilo, pa je podigao celu kapetaniju na noge i poslao da nas traže. Dobili smo žestoku grdnju, ukor i trojku iz vladanja.
Rekorder iz opklade
Kada sam 1992. godine došao u Beograd na studije, na Višu hotelijersku školu, mnogo mi je nedostajala voda, pa sam često posećivao beogradske bazene. Tu sam upoznao ljude sa kojima sam kasnije otvorio firmu koja se bavila distribucijom konditorskih proizvoda. Često smo preko leta odlazili u moj stan u Petrovcu i iz šale smo počeli da se kladimo ko koliko može da ispliva. Jednom prilikom moj drug Miodrag Vuković je rekao kako bi mogao da pliva od Trsta do Petrovca samo da je kojim slučajem rođen na moru. Bila je to otvorena provokacija. Drugi moj drugar, Aleksandar Kostić nastavio je šalu i rekao kako bi on to odavno isplivao da je primorac i da je bruka da sam ja rođen pored mora, a nisam napravio neki takav podvig. To je u meni odmah rodilo želju da dokažem da mogu da isplivam bilo koju relaciju. Opkladili smo se i dogovorili da ću za početak plivati od Petrovca do Budve relaciju dugačku 16 kilometara. Dali su mi rok od 10 sati da isplivam tu kilometražu. Sutradan ujutru doveli su novinare i lokalnu televiziju, i ja sam krenuo.
Potrošili opkladu
Na svu sreću stigao sam na dogovoreni cilj za pet sati i devet minuta. To se brzo pročulo, sakupili su se ljudi na obali u Budvi i dočekali me. Pošto smo se kladili u pozamašnu cifru od 18.000 maraka, što bi vam danas bilo negde oko 40.000 evra, odmah sam dobio novac i krenuo s istim tim ljudima da proslavim svoj podvig. Odmah smo se dogovorili da ćemo se vratiti u Beograd, ali preko Kopaonika, Zlatibora i Tare. I onda je krenulo naše višednevno putovanje do Beograda. Rešio sam da potrošim sav novac koji sam u opkladi zaradio, pa smo gde god smo se zaustavili na putu do Beograda slavili i trošili taj novac. Ni sam ne znam gde smo se sve zaustavljali. Obišli smo sve gradove u Šumadiji, stigli do Zvornika, iz Zvornika do Novog Sada i posle sedamnaest dana stigli u Beograd. Za to vreme niko od familije i ostalog društva nije mogao da nas nađe. Potrošili smo 18.000 maraka, ali nismo žalili jer život nema reprizu.
Obnovio crkvu
Preko puta mog Petrovca, na jednom ostrvcetu nalazila se nekad crkvica koja je srušena u zemljotresu 1979, a ja sam 26 godina gledao u tu crkvicu. Želeo sam nekako da pomognem, organizovao sam humanitarni maraton od Herceg Novog do Ulcinja, ljudi su se odazvali i dali novac za obnovu crkve. Kada sam 17. avgusta 2005. za četiri dana isplivao tu relaciju dugačku 90 kilometara, počela je gradnja nove crkve Svete nedelje. Sada se borim za njeno osvetljenje. U toj crkvi želim da se venčam.
Marijana
Već skoro deceniju volim jednu Beograđanku, moju Marijanu. Ona je divna devojka i podržava me u ovome čime se bavim. Kako sam u Beogradu već 12 godina, bilo je logično da zavolim Beograđanku. Tamo u Petrovcu muškarci se ne žene pre četrdesete, a devojkama kad prođe vreme, one se posle i ne udaju. Danas u Petrovcu ima 48 neudatih pedesetogodišnjakinja i 60 neoženjenih pedesetogodišnjaka. Ja sam se od njih „odbio“ i voleo bih sa Marijanom da se venčam baš u toj crkvici Svete nedelje.
Borba sa burom
Već 2006. godine čuo sam da je jedan Korejac po imenu Zan Sianin isplivao 203 kilometra u Sredozemnom moru za 16 dana. Njegov rezultat bio je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda i ja sam poželeo da taj rekord oborim. U toj želji podržali su me i naši ljudi iz dijaspore, iz Toronta u Kanadi. Spremao sam se da preplivam relaciju od italijanskog grada Barija do Petrovca dugačku 210 kilometara. Ekipa koja me je pratila i ja krenuli smo u to obaranje rekorda 12. jula 2006. iz Barija. Međutim kad sam preplivao međunarodne vode, naišli smo na jake ciklone praćene neverovatnom burom koja je nosila sve pred sobom. Bura nas je bacila na obalu u Ulcinju. Tu smo malo odmorili jer je to dozvoljeno u etapnom plivanju, prespavali u Baru i ja sam sutradan nastavio do Petrovca. Merenja su pokazala da sam ja plivao ukupno 207 kilometara za 204 sata, devet dana. Time sam oborio Sianinov rekord.
Jako srce za plivanje
Član sam Plivačkog kluba „Partizan“ i moje pripreme su veoma naporne i svakodnevne. Bar 10 sati plivam svakoga dana na bazenu na Tašmajdanu. Treba imati jako srce za bavljenje ovim sportom. Kad plivaš na duge staze i 20 sati provedeš u vodi, neminovno je da smršaš po nekoliko kilograma i da posle toga opadne imunitet. Na svu sreću, nije mi se desilo ništa opasno, jedino što su me peckale meduze. Moraću i na operaciju podviličnih žlezda jer sam se tokom preplivavanja nagutao vode i stvorili su mi se vodeni kanali ispod žlezda, pa mi sad šišti u ušima kad zatvorim nos.
Don perinjon leči
Nakon preplivavanja Jadrana preplivao sam ćudljivi kanal Lamanš od Dovera u Engleskoj do Kalea u Francuskoj. Ta relacija dugačka je samo 32 kilometra i tu nema odmaranja, nego mora iz jednog puta da se prepliva. Lamanš je poznat kao grobnica brodova. Više od 500 ljudi pokušalo je da ga prepliva, a šestoro njih se udavilo prilikom tih pokušaja. Sa područja Balkana preplivala ga je samo Makedonka Atina Bojadži, i to iz sedmog puta. O njoj je kasnije snimljen i film „Uspravi se Delfina“ sa Nedom Arnerić u glavnoj ulozi. Ja sam jedanaesti koji je uspeo da prepliva Lamanš iz prvog puta, za 10 sati i 44 minuta, i to 34 kilometra jer me je ciklon bacio na još dva kilometra dalje na obalu Francuske. Smestili su me posle toga u stacionar u Kalasu. Moji su se drugovi i devojka raspitivali kako sam i ljudi iz stacionara su im rekli da sam se malo nagutao vode i da imam problem sa žlezdama. Moj dobar drugar Nenad Kaluđerović im je na to odgovorio: „Samo mu dajte bocu ‘don perinjona’ i ima odmah da skoči na noge.“
Najbolji na svetu
Sledeći rekord sam postavio plivajući od Krfa do Herceg Novog relaciju dugu 1.280 kilometara. Isplivao sam je za 33 dana plivajući 42 sata u proseku dnevno. Pre mene rekord je držao Hrvat, Veljko Rogošić sa isplivanih 970 kilometara. Time sam oteo trofej Hrvatima koji je kod njih bio 35 godina i doneo ga u našu zemlju. Sada sam ja najbolji etapni maratonski plivač na svetu. A nije bilo nimalo lako. Po lošim vremenskim uslovima preplivao sam čuvena
Otranska vrata, mesto gde se spajaju vode Jadrana, Sredozemnog i Jonskog mora. I ovo mesto važi za grobnicu brodova. Postoji jedna anegdota vezana za mog oca koji je dva puta zamalo doživeo brodolom na tim Otranskim vratima.
Kenedijev sin
On je u mladosti radio na prekookeanskom brodu i šezdeset i neke posle ubistva Džona Kenedija kada je njegov brod pristao na obale Nju Orleansa uhapse ga pošto je neverovatno ličio na ubijenog predsednika. Američkoj policiji je bilo sumnjivo, pomislili su da je ubistvo bilo lažirano i pritvorili su moga oca dok se stvar ne ispita. Naravno posle DNK analize i svedočenja predsednikove udovice Žakline Kenedi, mog su oca pustili, a Žalina ga je pozvala u goste u znak izvinjenja. Od tad moj otac Blažo Novović nosi nadimak Kenedi i u Budvi ga svi tako zovu. Kada sam ja preplivao Otranska vrata, počela je da kruži priča kako je Kenedijev sin uspeo da prepliva mesto gde se Kenedi skoro potopio brodom. I moj otac sada svima sa ponosom priča da je njegov sin uspeo golim rukama da savlada Otranska vrata gde se on onesvestio prilikom jedne oluje. Često pričajući o meni kaže „stvorio sam čudo“, pa su me na primorju prozvali „čudo s Jadrana“.
Planovi
Iako pripadam Plivačkom klubu „Partizan“, u Beogradu imam i svoj plivački klub. Veran sam Partizanu i ostaću u tom klubu dok god mogu da plivam, ali imam želju da u Beogradu napravim jedan bazen na periferiji kako bi i deca iz udaljenih delova grada mogla da uče plivanje. Planiram da taj bazen godinu dana radi besplatno. Volim da pomažem ljudima i zamislio sam da finansiram i gradnju desetak parkića za decu, takođe na periferiji Beograda.
Lična karta
Davor Novović je rođen u Petrovcu na moru i 1973. godine. Osnovnu školu je započeo u rodnom Petrovcu, a dovršio je u Kotoru gde je nekoliko godina trenirao vaterpolo. Srednju hotelijersku školu je završio u Budvi, a u Beogradu Višu hotelijersku školu. Postavio je tri svetska rekorda u etapnom maratonskom plivanju. Živi sam u Beogradu.
Izvor: Blic
https://www.republika.rs/razonoda/zanimljivosti/260379/srbin-preplivao-amazon-oborio-svetski-rekord-davor-ima-neverovatnu-pricu-ovako-opisuje-susret-krokodilom